Vojin

У НОВОЈ ТАКТИЦИ

83

начини. Ова потреба нрестројења у осталом небијаше пи нуждна. при свем том, што у борби беше и артиљерије, али у врло малом броју па и гађање јој беше врло хрђаво. Са Густавом А долфом, који у тридесето-годишњем рату даде јаку организацију Артилерији, показа се крајна потреба да се пешадија строји у тање стројеве, те да од ватре артилеријске што мање трпи. Крвави пораз Тилијев показа, да је с' дубоким и густим масама пешадије немогуће победити. Стрељци шведски, постааљени у интервалима, својих коњичких дивизија, својом изненадном ватром одбише насртаје Папенхасијмових кирара. Тада се у свој својој светлости показа ово: да бојна надмашност нечики све, па и ако је неко ново ратно оружије употребљено, и да победа стоји поглавито до доброг тактичког строја који новом оружију одговара а с овим заједно до способности вођа, дисциплине и отважности трупе. Поступачно ватрено се оружје доћериваше. Ео-»" њпца важећа јошт као прва, употреби и сама ватрено оружје и служаше се у рату или пиштољем или мускетоном. Копље у пешадије замени се свуда пушком а ручне гранате изазваше установу гранатира. У 18 столећу движења пешадије посташе јошт бржа, јер се строј њен све више и више од дубоке масе удаљаваше. Почем се сва пешадија наорз^жа пушкама мора се тражити строј, који ће пуцању најмање сметати. Отуда, а и због великог умножења топова, и њиовог тачнијег гађања, узе се под Фридрнхом великим линија као најбољи тактички строј. Спорост у движењу као и у ватри пешадије, %