Vojin

82

МИСЛИ 0 ИЗМШАМА

јаше у три диније ашахматно.*) Главна снага легијона беше у његовој већој движности, у систематичком устројству његових подедења од којих свако имађаше свој сонствени кадар, и напослетку у добром изображењу војника у руковању са оружјем. Све ове прилике, улише војсци римској велико поуздање да јој ништа немогаше против стати. Легијон се бораше јошт и противу гомила варварских које му наравно немогаше одолети. Ова надмоћност римске пешадије трајала је дотле, докае народ римски сачува своју снагу у сваком смислу; али чим му ове нестаде, легијон немогаде Рим да спасе. Епоха сеобе народа не даје нам никаквог особиток тактичког строја за борбу. Сваки се народ борио онда по своме начину кога је из својих обичаја црпео. За времена Феудалности средњега века, главну улогу имађаше коњица, железом покривена и копљем наоружана. Пешадије тада беше мало, и од мале важности, па и после изналаска барута, сигурно због несавршенства ватреног оружја. Међутим, с изналаском барута поче се пешадија полако развијати. Посташе чете наоружане са аркебузама (пушкама великог калибра) али главна маса пешидије и сада излазаше на бојно поље у густом дубоком строју а наоружана копљем и мачем. Строј овај неоткриваше ништа што би показало намеру да се по нужди промени и тањим

*) Легијон римскн деваше се на 10 кохората, а свака кохорта на 3 маннпуле. Људа прве линије у манипулама зваху се хастати људи друге принципи а треће тријари.