Vojin

У НОВОЈ ТАКТИЦИ

87

Оваво стање беше, наравно више иди мање у овој или оној држави развијено, и евуда се трудише да што већу брзииу у маневровању постигну, а жлебан топ, измишљен Наподеоном III. изазва тактичаре на тако рећи, ново поље рада. Оружије ово бије на таквом одстојању, на коме ,се беше пређе у потпуној сигурности од непријатељске топовске ватре; и баш ако му дејство, на том ведиком одстојању и није Бог зна како смртоносно, опет је здраво деморадизујуће. Резерва скупљена иза динија није од овог новог оружија на миру, тако да пре него што ступи у борбу, у подак је поништена, и неможе да одговори ономе своме тактичком позиву, по коме је она морадно и материјално сачувана снага одређена, да у одсудаом часу ступи у борбу и реши је. Коњицу туче ово оружије пре, него што и почне своје нападе, и тако ју често у неред доводи, да нападе неможе ни да изврши. Најпосде равна артидерија и њеиа посдуга у борби са ждебном просто је нишан овој последњој. У почетку тражише, ^да употребе жлебну артилерију на свима тачкама бојишта, зато, што се хтеде кориетити њоме за сваку тачку, која^еше назначена да се нападне. Отуд незгода, да се немаше у руци довољно артидерије, те да се може жестоко тући подожај непријатељев, за који се главни напад спремаше; осим тога пешадија продужи да колоном напада, те беше изложена великим губитцима зато, што непријатељ небеше, поколебан у упорној својој одбрани, ведиком концентричном артилеријском ватром.