Vojin

98

МИСДИ 0 ИЗМЕНАМА

они у рату данском, толико на бајонет полагаше да скоро никакву пажњу необратише на оружје Прајза поред којих се за исту ствар борише; ето зашто они у поеледњем рату немадоше једне једине пушке, острагуше. Стратигијски, они се бранише у Ческој, тактички, у самој борби најчешће нападаше. Ово начело најстрожије извршивано мораде зло упливисати војску и учинити да се знатан део поверења, које иначе нападни начин борења улива, изгуби. Заповести да се одступа, које непрестано од гдавно командујућег долазише протумачи трупа као страх те се и она обезкуражи. Кад пак ово уђе једном у трупу, распростире се с таквом брзином на целу војску, с каквом се неразвија, ни једна најопаснија епидемија на свету. Видесмо Аустријанце у више ратова и тукоше се заиста храбро. Прајзи немађаху тих прилика, али њихови ОФицири од највећег стареши ;е до батаљонског команданта и даље учаху се безпрекидно за време мира како ће водити своје трупе по разном земљишту. У својим логоровањима гди безпрекидно маневроваше добише они поуздања у себе саме, што изазва предузимљивост (шШаНте) која тако често води победи. Прајзи неоспорно бијаху бољи у маневровањима од својих противника. Правила екзерцирна код Аустријанаца сачувала су старе ворме; батаљони и чете стројише се у колоне и у овом се строју борише. Аустријанци неизгубише много људства због точног гађања прајске војске, него због брзог пунења и пуцања гди свако зрно на известном одстојању потреви неког у маси нападајући колона, те тако напади Аустријанаца ретко