Vojin

У НОВОЈ ТАКТИЦИ

успеваше. На даљем одстојању, прајска пушка несметаше ништа Аустријским колонама да напредују, али чим се примакоите на кратка одстојања подожајима, у којима их Прајзи мирно чекаше, беху густом и упропашћавајућом ватром из новог оружија заустављени. Шта се с овим доказује, него да је победа онамо гди је веће морадно поверење. ГГрајзи ве= роваше у надмашност свога оружја те отуд осигурани држаху се чврсто. У Дисцицлини тако бијаху очеличени, да оФицири причаху војнику да је успех у борби известан због што мује оружије боље од противниковог, и војник то савршено вероваше. Историја нам показује више овакових примера: колики уплив има дисциплина, па на жалост опет се за време мира необраћа на ово она пажња која би требала да буде. Напоменимо овди војску војводе Велингтона, која се у танке линије стројаше, али која беше прва на свету у дисциплини. Војска ова немадијаше пушака острагуша, никаквог бојног материјала бољег од противниковог, па опет колоне вранцуске, од дугог времена научене да су победоносне, немогоше јој ништа; напротив често бијаху поражене, као што је то било у Талавери. Успеси прајске војеке у последњем рату учинише те све европске државе почеше да наоружавају пешадију са острагушама. Намера беше да се умали ако не и совршено уклони надмоћност прајске пешадије над осталима, која надмоћност долазаше од новог наоружања. Свак дакле тражаше да што пре набави оружије одприлике истог система, а ако је могуће и *