Vojin

ВОЈЕВАЕБЕ У ПЛ.АНИНАМА

197

побочних долиница; п да би се избегла свака опасност треба да марш овпх колона саобрачан буде са оним главног тела, које би биле у његовом домашају п сљедујући му постепено. Ако препоне недозвољавају, такав покушај, треба се успети на вршак, где долпна има свој почетак, тако да би се само мала оделења ту предусретала, јер је немогуће, као што смо казали, снабдевање с раном и мунициом на дуже време знатнија тела војске на таквим одвојеним местпма, и што осем свега, тешкоћа комуникација не дозвољава ономе, којп се брани, да предузимље успешне мере против двизања која смерају да га оделе. Јошт нападач узпевши се на уласке брегова са надмоћним силама, долазп на надвишавајуће тачке, и притешњава свог непријатеља ниже постављеног; плп почем се такав вршак сматра као почетак свпју долина, и почем су ове једна другој доста приблпжене, нападач добивши врх налази се у стању, да може из једне долине прећн у другу, млого брже но његов противник налазећн се у доланп коју он заузимље ; п мари успех, који би отуд сљедовао, доноси не само добитак главне долине него још и велики број околних долиница. Из тога се што смо изложили види, да је лако одузети једну долину заузету по дужини њеној, било пдући против њеног излазка са надмоћним силама, било салазећи с виспна гди она почпње, п овладати са бреговима, којн је састављају. Ми ћемо приметити, да између присних погрешака позиције једне, дужом долине узете, — коЈа ће бити дозвољена само ако се види један пут којп ће служити за борбу, — јест рђаву тачку заузети, и