Vojin

земаљској снаги

247

И уважени писац поменутог чланка обраћа нам пажњу на з т ређење стајаће војске, и потпуно усвајајући мисао „да стајаћа војска даде народној што више способних учитеља" мисдим да би се то још и овако могло да постигне: Ми имамо два батаљона пешака, и један ескадрон коњице од стајаће војске. Нека тако и даље остане, само нека се њено устројство у неколико промени. Нека се устали, да сваки батаљон има по 800 људи, то је 1600. Ако се пак каже, да половина од њих буде увек на одпусту на 3 или 6 месеци, као што је некада било, онда можемо за исте новце кроз три године имати изучених 3200 људи, без да и једне паре преко садашњег буџета потрошимо. С тим се истина повраћамо на стари посао, али ништа зато, кад цели одговара. Разуме се, да ово што кориснпје буде, треба да су старешине у стајаћој војсци што бољи, те да онп њиховим настојавањем и трудом код војника накнаде оно, што се по 1У 2 год . на одпусту налазе. То би припомогле разне целисходне војнпчке школе и веџбања. Подобно би вредило и за ескадрон. На овај начин сваке године ступало би све више изучених војника у народну војску, који су у стајаћој војсци били, и који ће војничка знања све већма ширити и тако ће наша народна војска с дана на дан све способнија бивати. Или другојачије, које би можда било и боље, ја би предложио, да се рок службе у стајаћој војсци на две године у месту сведе. Онда би приличан број војника и то доста добро изучених за народну војску добијали. Само онда треба стајаћу