Vojin

268

НАША СТОЈЕЋА ВОЈСЕА

Елементарна војничка знања тако су скончана једна за друго, да није ногуће разлучивати их. Овим хоћемо да докажемо, да наше народне војнике неможемо учити баталионом учењу, ако их у исто време неучимо и томе: какве су дужности шиљбока мртве страже, какве у патроли: даље, какав је ред намаршу, а какав у логору и на логорним стражама. Па онда морално спремање као: има ли и мора ли бити у војсци дисциплине, реда, послушности и чинопоштовања, и који су закони и правила, која то прописују а који закони, који прекорачења у овоме и како казне? За овако обучавање хоће се двоје, већи скуп па онда извесно време само за ово посвећено, те да се има кад не само казати, него и запамтити. Ово колико важи за војнике толико и за десетаре, воднике, четовође и ађутанте. Сваки од ових стареишна има свој извесни круг рада и делања у рату, који је поступно све шири и већи, и тај круг неможе им се објаснити ни расветлити сваком на по се, него само кад су у скупу. Па у колико се год има мање времена да им се ово објасњава, у толико је потребнија већа заједница, јер што неможе да се добије у времен} г , ваља добити заједништвом. С тога и држимо, да се наши народни војници могу само тако са ползом обучавати, ако се за ову цел буду увек скупљали у бригаде по окрузима. Ми мислимо да би добро било кад би се у години 5 недеља одредиле за обучавање народних војника и то с пролећа две, а с јесени три недеље дана непрекидно. Али како су могуће непогода времена, баш онда