Vojin

362

И ВОЈЕНИ МОРАЛ

мом за случај рата. Онда ће, наравно, отнасти власт нолицајска, и само ће војничка Фунгирати (дејствовати); али како ће ова поњати свој нови положај, у који — тако рећи — тек први пут ступа. До јуче, војнички старешина у народњој војски, обазираше се на две стране у својим пословима: на власт нолицајску и на власт војничку; у оваковом положају, другче се је развио, други дух добио, одговарао је за своја дела на две стране; оваква одговорност уродила је умешност ползовати се једном страном за задовољење друге, сљедствено: постала је Фактичка неодговорност, а уз то нерешителност, неенергичност, немарност у пословима. Па и оно мало опредељених граница властима, које на народњу војску утичу, тражи непрестано један орган да прекорачи на штету другога. 0 овоме могли би доста примера навести, па из најскорашњијег времена, али држимо да је то свакоме добро познато, зато прелазимо даље и велимо: недовољни степен унапређења народње војске, која већ од 7 година постоји, једино је одтуд, што су на њу утицале две власти, од којих једна се слабо или никако у војништву не разумеваше, те тиме само сметаше развитку народње војске. Сетимо се напред поменутих речи искусног писца: „да се дисциплина — без које се има гомила људи, а не војска —• састоји у точном заповедању и потпуном слушању, што је исто, ако рекнемо: у точном вршењу онога што закони налажу, па после да закони буду точно вршени, треба да су власти разложно подељене, опредељене и ограничене; да су