Vojin

358

И ВОЈЕПИ МОРАЛ

да движење буде брзо, рад енергичан и постојан. У рату, за овакову војску нека врховни заповедник искаже само основу или операционску пругу, пак су све заповести издате: Инжењер утврђује, артилеријста оружа, администратор набавља, депови се установљавају, путови трасирају, логори обиљежавају, положаји осматрају и т. д. и т. д. Једна је реч довољна била, и главнокомандујућем остало је само да извршење свега надзирава средством својих помагача ОФидира његовога штаба." „Замислимо сада да је главнокомандујући изрекао реч: одступање, —и цео његов штаб ступа живо у посао: раздаје нужне заповести, преправља путове, уређује маршеве, осмагра положаје; старешина инжењерски намешта мостове, руши зидове, утврђује положаје и т. д.; старешина артиљеријски и административни размештају сгаки свој материјал и управљају његовим пренашањем уназад и т. д. и т. д. Све се врши у миру, с редом и брзо, под закриљем војске. Све ће се извршити без да буде главпо командујући узнемирен и забуњиван и једног магновења у борби, коју мора да издржи, те да се одступање изврши у реду и без штетне наглости. Овим начином 'немогавши сачувати отети предео, или своју границу од навале непријатељеве, сачуваће се војска." „Лако је поњати шта бива, кад је све супрот ономе, што је горе речено." „Замислимо војску у којој су власти рђаво подељене, зло опредељене, ограничене, где је једном речи „надлежност" сумњива. Тамо је неизбежна мешавина, сударање и забуна: траже један другог, саветује се, дебатира; време се у овоме као и у по-