Vojin

ПОГЛЕД НА ДИСЦИШШНУ

359

мињању других настављења узалудно троши; све постаје тешко извршно, наступа нерешитедност, рађа се немарност, јер разум умире. У овој ужасној забуни отвара се поље страстима: ревновању, свађи; анархија напосдетку триумФира, машина се зауставља, умртви, војска пропада и државу за собом повлачи." Јасно је, мислимо, свакоме, да ни у једној дрз г гој установи, а још мање у војничкој не може ни да буде дрзтче, него што је често поменути писац овако живим бојама представио. Многи мисле да је довољно држати се принципа: апоодутна послушноот и покорност у војсци, па да све буде депо и красно и да иде као намазано. Него ти греше. Има у војсци раздичитих заповедања па дакде и сдушања. Има заповедање — командовање, у коме заповедник заповеда, а сви његови потчињени стоје спрам њега у најстрожијој пасивној послушности; има заповедања помоћника заповедникових, и ово мора бити чињено увек у име заповедника, најпосле, има заповедања на основу положепих закона, тако звана административна наређења, у њима нема пасивне послушности. Круг сваког од поменутих заповедања треба да је тачно колико је могуће обиљежен. Што се пасивне послушности у прва два поменута заповедања тиче, треба да је уређена с обзиром на ову необориву истину: да пасивна послушност не може да буде тамо, где је две личности у исто време траже, јер је субординација, по своме појму, најстрожија постепеност, или да се боље изјаснимо: Субординација може бити само постепено, од највишег ста-