Vojin

408

ФОРТИФИКАДИЈОНСЕИ БОЈНИ РЕДОВИ

У први мах рекло би се мож'да, да у употреби тога назива и код утврђења нема ничег еуштаствепог; но то се може само рећи, у ствари пак излази друго нешто. Ако два дела, чијим извршењем руководе једна иста начела, добију два разна имена, тад по самом томе, свако се јавља као нешто одвојено, а то води к неумесном цепању, и препречује долазак до општих руководних начела, ил краће замршује појме. (Н. пр. колико је пута предлагано, и да л' је потпуно решено питање: које по коме ваља да се управља у разним случајима: да л' утврђења по војсци или на против ? Сад да изближе испитамо, како се горње начело узајамног потпомагања односи на распоред војске а како на распоред утврђења. Да почнемо првим. Узмимо, да је задатак овај; взако би поставили три батољона али тако, да се они самим распоредом својим могу узајмно потпомагати? Ако поставимо сва три батаљона на једну висину, с таквим растојањима да међ њима буде свезе ватреног и хладног оружја, т: ј: да се они помажу узајамно, како ватром, тако и хладним оружијем, тад ћемо достићи цељ, у след извесних наравствених услова само од чести, само, тако рећи, у. геометријском смислу. Замислимо да је непријатељ главни удар зшравио на средњи батаљон; ал за боље осигурање успеха главноме нападу демонстрира он у исто време и против два крајња. Дакле и против њих има војске, Јасно је, да ће сваки батаљон, по уређеној човековој себичности понајпре самога, себе бранити (а и батаљон је исти човек, само са извесним