Vojin

4 :54 ВОЈНО-НАУЧНЕ ЗАДРУГЕ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ Инглијској, Франц} т ској и Пруској војсци, а у последње време говорило се, да се заведу и у Аустро-Угарској војсци. У Инглијској осим тога има особитих ОФИЦирски клубова; у Француској заведене су у војном министарству и у ређиментама оФицирске беседе, где се претресају разна војничка нитања; најпосле у млогим ^ржавама одавна а у пекима од скора установљена су војно-научна друштва и скупови. Друштва су ова у садање доба од велике користи, јер се ту претресају и одбијају нападања, која су се у последње доба против војних установа подигла, а у исто доба су еајсигурније сретство да образованост и у масу војника продре. У друштвима тима заподевају се и претресају разна војничка питања и путем паучне расправе постају јасна не само војницима но и грађанима. Само се тако могу погледи разбистрити и одклонити заношење којекаквим празним теоријама. Дружина тих било је до сада двојаких: академија, које састављају лица, која су већ својим делима позната и простих скупова, где може бити члан сваки који хоће да ради. Академије су прва и најстарија војничка друштва, но у новије доба обичније су просте војничке задруге. Колико се зна, мисао о ученом друштву под именом војне академије, поникла је под Француским Краљем Хенријем IV и његовим знаменитим министром Сином; но онп у томе нису успели; али опет зато прва таква установа појавила се у француској; 1752 год. морски ОФицири у Бресту, основали су дружину,