Vojin

474 ВОЈНО-НАУЧНЕ ЗАДРУГЕ Н ЊИХОБ ЗНАЧАЈ

на другом месту; а с друге стране узајамним измењивањем мисли ту се разбистравају погледи војника и пречипгћавају ра;ши замршени појмови. Па при свем том што је корист тих установа тако очита, опет нзвесне само прилике условљавају опстанак њихов. Да би овакве дружине могле зајиста од користи да буду, хоће се исвестан ступањ зрелости самог народа. Ако у народу не влада убеђење, да је рад светиња и сама корист , ако се не поштује и не уважава рад за општу корист, онда је бадава и мислити о ма каквим научним установама, а тим мање о војничким. С тога су и у западној Јевропи учевне задруге већином а војничке скоро све производ тек садањег века. Још више пак утичу на развигак војних установа разне друге прилике. Да војно-научне задруге успевају, треба да је образованост у војсци колико толико подједнако, да војска није растурена и да не трпи ни у чем оскудицу. Кад се све то има на уму , онда је лако разумети, зашто устапова која је тако дубок корен уватила у западној јеврогш, не може да се одомаћи у Русији. Друштвени живот тамо се спорије развијао но у западној јевропи, учевне дружине у опште доцније су организоване, па с тога су изостали и у војничким задругама, којпма је стајало напутујош и то , штоје војска растурена и тпто нема довољно сталних стаиишта (касарна). Последња прилика јако је сметала оснивању не само учевних задруга него и ОФицирских трпеза, клубова, библиотека па и школа за просте војнике. Но при свем том има и тамо неколико покушаја, у том смислу, Колико се зна, први је покушај учинио ђенерал-ађутанат барон Жомино, кад је 1830.