Vojin

473

Еонцвм прошле године . п& зато се још не зн<1, кз.кав ће правац узети и у колико ће се прилагодити Француској војсци. Први пут министарство је дало овај задатак : „Општа посматрања војног положаја Француске и странских држава." Мора се признати, да су беседе ове врло користне за ОФпцире Француске војске. Ретке су војске, које претстављају тако јак контраст у образованости и развитку оФицира, као Францз г ска војска: у једном истом пуку наћи ће те заиста високо образованих официра али и за ОФицирених простих војника. који истина службу добро знају , али иначе одликују се крајњим незнањем. Кад би се у Француској основала друштва, као што су Ауструјска или пруско, онда би у њ ушле само образованије личности а већина не би имала ту никаквог учешћа и не би јој то ни мало корзстило; а тиме би се развио дилетантизам: и гајила би се неслога, која се и сад може да прпмети међу Француским ОФИцирима. И овако истина већи део послова би ће у образованије класе, али и остали ће у томе имати учешћа ако не као сурадници а оно барем као слушаоци и гледаоци. У ограниченом кругу пука, где сви добро један другог познају, овакве ће беседе непрестано изазивати спорове и разговоре, те ће тако умна снага бити увек напрегнута, а то и јесте оно што се жели да постигне. Завршујући тдме поглед на војно-научне задруге у западној Јевропи , не можемо а да не повторимо оно што смо у почетку казали, т. ј. да установе ове ириносе заиста велик} г корист: с једне стране оне развијају у војника како специјално образовање тако и дружељубље, које је у војсци нужније него ма где