Vojin

542

АРТИЛЕРИЈСКА ИСКУСТВА ИЗ РАТА 1866 ГОД.

са овом запрегом од мувицијоних кара дрско непријатељу подићи, истина је, да се нису дешаваде такве неирилике у 1866-ој години, пошто каре уопште никад не беху на своме месту. б) Невештином и несигурношћу возара. Ако се не разуме под добрим вожењем поглавито само неколиких обрта и движења на место упражњена, већ оно што практика изискује, да су возари у стању сва четири или шест коња једнога топа потерати тако, да сви у један мах повуку, да их умеју у томе одржавати, те да неби наскоро наступило прерано заморавање жестоких коња или целе запреге онда се мора посумњати, да ће кратко време обучавања возара по дојакошњем начину моћи одговарати том главном услову. в) Односно начела запрега и обучавања. За подкреплење овога само ће се један пример кавести: „Ако један коњ штрангу прекорачи топ заостаје." Како се лако и често то дешава у нас, зна сваки Фронтовни ОФицир. Ако се каже: „Добри возари недају да коњ штрангу прекорачи, онда је прост одговор на то: „заиста ако су возари и коњи добро изучени." Да ли је ово случај при мобилизовању ? У том правцу прајска артилерија има разних примера неправилности, који овоме противурече: предугачка запрега и правило са свима својим оштрим и копчастим обртима захтевају савршеност возара, п савршено извежбане коње. Кад се мобилизовање заповеди, онда је две трећине коња нови и то баш необучени (дресирани) а на овима седе возари, који су свршили само један курс код зпипегнуте батерије или у најбољем случају један п но. Еод ових посладњих врло је велико време између њиховог обучавања и времена, кад се опет у војску враћају, за које време наравно да млого позаборављају.