Vojin

530 АУСТРИЈСКА ПРАВИЛА ЗА ПЕШАДИЈУ тако распоређене, да су оне увек у власти баталијунског заповедпика, и да су у стању иотпомагати једна другу; но при овом ваља их све прикрити како од прегледа тако и од ватре противникове. Бој почиње предводница која при наступању открива силу иротивникову а при отступању задржава га, док се наша сила прибере и за бој спреми. Еад је ова дељ постигнута, и назначено је место на које ће се напасти, онда наступа главна сила, која подржава предводницу, или под заштитом ове јуриша на противника. Од сколности зависи, хоће ли обе чете на пасти или само једна;но баталијун, који може рачунати па поткреплење, разуме се да ће нападати слободније, и према томе ваља увек .имати где год нешто прикривене силе, зарад подржавања оних, што јуришају, и зарад осигурања крила и леђа. Има случајева кад заповедник резерве мора дејствовати сасвим самостално, т. ј. нечекајући никакве заповести. Ако се постави за цељ, да се јуришом заузме каква било тачка, онда заповедник мора тачно оценити, сакојестраневаља најпре притеснити противника. Кад је тачка, на коју ће да се напада, управо пред Фронтом, то јошт у почетку боја ваља нападати на крила и леђа противникова; но ако је јуриш управљен на које крило противвиково, онда ваља заваравати противника с лица, те да он недокучи нашу намеру и да не осети на коју ћемо ми баш тачку напасти: ово је дз^жност предводнице, која се увек расипа а заузима више простора но главна сила, која мора увек бити на окупу. Ако напад срећно испадне, онда се заузета тачка поседне, а за гонење противника одашиљу се патроле или стрељачки низ; а понекад и смакнути део војске испраћа противника својом ватром. У случају неизвршеног напада,