Vojislav J. Ilić : književna studija

Војислав Ј. Илић. - п познатој а врло значајној својој песми Један монолог младог Слепчевића (1888). „Млади Слепчевић“, то је Г. Радован Кошутић, који је, закаснив за читавих два· десет година, у то време, под именом „Видоја Жеравице“, неспретно покушавао да млађи свет врати на банкротиране омладинске идеале, оживи преживелу омладинску поезију, и свој песнички идеал казивао у стиховима са оваквим смислом и са оваквом формом:

Хај, из наших љутих рана Из живота окована,

Нек летне пев,

Јунаков грев,

Кукавцом страшан бич, Кад змија народ љуби, Нек песма шкрипне зуби, Нек зовне на поклич.

Војислав Илић, „којега је „Видоје Жеравица“ неколико пута узео на нишан као представника ненародне и непатриотске · поезије, поезије која није на „националном тлу“, отпоздравио му је у Једном монологу Младога Слепаевића. Млади Слепчевић хоће да да излива свом набујалом патриотском и националном чувству, спрема се да пева „јуначке песме 0 слободи“, и монологује:

Замислићу Туре и почећу по том

Што ћу бесно Туре да сравним са скотом. По том ћу да викнем да, се небо стреса: Крви, само крви, и још више меса!

.. 'Греба штогод страшно, ужасно и ново, "Треба зопљских мисли и стихова груби Треба песма моја „да зашкрипи зуби...“

И закаснели омладинац жали се на ново доба које не разуме, на нов нараштај, слаб и изопачен, који сасвим другаче мисли и другаче осећа:

Читам песме наше. Краљеви се руже, Попови се куде, а судије туже. Боли људске душе певају се свуда, Атланти, Титани и остала чуда.