Vojislav J. Ilić : književna studija

12 —___Јован- СКЕРЛИЋ.

Куд се ово жури, куда ово летиз

Каквој вишој цели или вишој мети

Кад народом српским само мржња влада

зар славшан браластаво, мир и „љубав“ пада 2 То се данас иште, то се данас чита,

А за грешне Турке нико и не пита;

Слепчевић се буни против свега што налази у данашњим _ прозаичим и непатриотским новинама. Народна права, народне потребе, порез, прирез, и „различне трице“. И љутито оставља перо, узима своје стихове и чита их. И док је он тако задремао у столици, Војислав Илић апострофује цело омладинско доба и све своје песничке претходнике:

Старо, сретно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале,

Кад је песник српски дар божански каљо, И нализан често под столом се ваљо Кад врлина беше на мислити много...

Ти стихови су непосредни доказ у коликој је мери Војислав Илић стајао у опреци са ранијим књижевним и националним романтизмом нашим, у колико он значи реакцију омладинству и његовој поезији. А посредни и многобројни докази за то налазе се у свима његовим песмама, које су одрицање раније поезије и стварање једне нове, или боље рећи другаче поезије.

Не само по садржини но и по форми, његова поезија представља реакцију омладинској поезији. Омладинска поезија око 1878 године није га задовољавала, и у једном занимљивом некрологу Белушу Њ. Јакшићу, који се и сам огледао на поезији, говори о српским песмама у књижевним листовима од 1878 године, које су се сводиле на имитације ЂЊури Јакшићу: „Читајући те производе са накарадним подражавањем и усиљеним очајањем, ми и нехотице осећамо неку одвратност према њима“.: Свакако, његове песме још подсећају на ранију српску поезију, и као његови непосредни прет-

1 Јавор, 1882, стр. 1566.'