Vojislav J. Ilić : književna studija

8

Војислав Ј. Илић. 35

прожет незадовољством. Неуспех његових идејала од 1858 год. и немогућност да се измири са уставом од 1868 г., који је отварао широм врата корупцијоном и реакционом бирократском систему у земљи, учинили су, да се повуче са политичкога позоришта и разочаран у своје другове, са којима је 1858. год. извршио револуцију, да се потпуно изолира, како од бивших својих другова, тако од осталог света... Ова стална разочараност и песимистичко. гледање очево у карактера садањега доба, имало је јаког утицаја на све нас, па и-на Војислава. Очеви идејали били су у историјској прошлости, класично Периклово и Фокијоново доба, маварски калифати и њихова висока "култура, патријархални основи у нашем народном животу, који се у велико рушише под притиском реакције и корупционог бирократског система, и најзал филозофија Кантова (Хекела никако није трпео, и сматрао је да је он изопачио Кантове идеје), па онда доба хуманиста са њиховим идејама, све је то истицао тако, да њом што уочљивије истакне разлику између велике прошлости и нескладне садашњости“.! Е

Сам Војислав Илић казао је у једној прилици како му се причињавала сувремена Србија и какав је утисак чинила на младе духове и на чисте душе. „Ни једно колено наше од како је држава српска обновљена, није образовано под тако неповољним околностима као што је колено коме ми припадамо. Појаве у друштвеном и _ политичком животу нашем, које би нам морале бити не_ јасне, кад не би имали на уму оно, што се код нас до сад у оваквим приликама догађало, нису могле послужити томе да у њима очврстају љубав према идејама и · веру у лица, која су се са тим идејама јављале међу омладину, а користовала се њоме за свој лични интерес“. (Он око себе види „профанисање свију могућих начела, ренегатство, обарање аукторитета на прљав и недостојан начин“, многобројне „скандалозне појаве у јавном животу,

1 Гдекоја о Војиславу, Бранково Коло, 1907, стр. 183. > 3"