Vojna administracija : I i II sveska

13

протоколу заведена. По овоме концепт писма није нуждан, . но се писмо одмах ппше онако, како ће се пи шиљатп; или ако је писмо веће и морало се најпре састављати на другој артији то тај концепт постаје излпшан, чим се писмо тој команди врати.

Чл, 24

Но ако се усљед каквог захтевања једне команде, на писму истом препоручи другој, да захтевано изда: онда писмо то остаје као докуменат при оној команди, која је њиме овлашћена, ла издатак учини; она пак одговара плп захтевато шаље особеним ппемом. Ово се разуме само за "оне случајеве где се захтевање чини без прописаних требовања, као што је случај код невојних власти (ВИДИ образац 4.).

Овако бива са сваким писмом, којим се доставља какав приход илп налаже какав расход, пили заповеда п3вршење каквог важног дела или се доставља што год, које се даље расписом или наредбом саопштава пили наређује, : у опште кад је нужно да се писмо као доказ или гаранција при команди задржи. (Види образац 4 и 9.)

Чл. 25.

Кад једна команда пише другој поводом нисма какве невојне власти, то она пише на добивеном писму од невојне власти онако исто, као и на писму добивеном од војне власти.

Али кад год која војна власт пише невојној власти, то она сваки пут устројава своје писмо на особеном табаку и по оној Форми, која је п до сад за званичну преписку постојала, јер правила ова важе само за војне, немају дакле никакве обвезности за невојне власти.

Ча. 26.

Кад се предмет званичног писма тиче више или свију

команада, онда се за дотичне команде пише расипс, Т.Ј.