Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БЕРМА

13 јула 1878 г. у Берлину Немачка, Аустрија, Енглеска, Француска, Русија, Турска и Италија, а њиме је успостављена аутономна трибутарна кнежевина Бугарска са хришћанском владом и народном | војском а под сизеренитетом султановим, да не буде више Њтуреке војске у Бугарској а тврђаве да се поруше. Затим је, по одредбама овог уговора, образована на југу Балкана провинција са називом „Источна – Румелија“ са једним хришћанским гувернером и администативном ~ аутономијом, ~ али пол директном политичком и војном влашћу султана. Гувернера бира султан са пристанком сила потписница, а Турској је дозвољено да утврђује одређене границе. Даље је овим уговором овлашћена Аустро-Угарска да окупира Босну и Херцеговину, Црној Гори је призната независност а одређене су јој нове гранипе (чл. 26) а исто тако призната је и независност кнежевине | Србије (чл. 34) и одређене су јој нове границе (види Србија). Берлинским уговором призната. је исто тако и независност Румуније (чл. 43), а утврђени су и унутрашњи односи у Источној Румелији и на острву Криту.

БЕРМА, врета банкета у рововима и утврђењима. који служи да спречи одроњавање грудобрана. Ширина јој је 0,5 no 1 M.

БЕРМАР, војвода од Септиманије OJI 820—844. г.

БЕРМИДА, (Бермидска острва) — архипелаг у Атлантском Океану, удаљен око 1000 км. од америчке обале, укупна

површина, свих острва око 80 км. Открио .

их је Бермиден 1522 г. Припадају Вел. Британији. Врло добро утврђена служила су савезницима као ратне 03880, 58 греме светског рата.

БЕРН, главни град истоименог швајцарског кантона, а, од 1848 и главни град Швајцарске Конфедерације. Налази се на. једној врети полуострва, окруженог са

БЕРНАР

три стране реком Дара. Основан од Хелвећана, потпао је под римску власт и постепено бивао је немачки, бургоњски и франачки. 1191 г. Бертолд У. војвода. од Церингена, краљев намесник, ту је направио тврђаву и опасао је јаким зидом. 1288 Рудолф, цар Аустријски, покушао је да варош заузме, али је одбијен од грађана који су били благовремено обавештени. 1958 год. Берн је ушао У швајцареку Конфедерапију. Данас Baрош Берн има 112.000 ет. а. кантон 690.000 становника.

БЕРНАДОТ ЈОВАН, француски марman а потом краљ Шведске, рођен у Поу, а умро у Штокхолму (1763—1844). Своју брзу војничку каријеру направио је за време француске револуције, најпре са Журданом и одликовао се код Флерија. После је прешао са Бонашартом у Италију. За време друге коалиције командовао је на Рајни, и по томе био министар рата. 1804 г. био је маршал, а 1806 комановао. је корпусом, 3атим је постављен за принца од Монте Карла. 1810 г. примио је престо који су му понудили Швеђани по смрти Карла NITI и 1818 прогласио се за краља. Учествовао је у рату против Наполеона 1913 год. и одликовао се код Лајпцига.

БЕРНАР, војвода од СОаке-Вајмара, рођен у Вајмару (1604—1639), у тридесетогодишњем рату командовао, после Густава Адолфа, шведском војском.

БЕРНАР, син италијанског краља, Пепина, 818 г. побеђен од свог ујака Луја, који га је ослепио.

БЕРНАР СИМОН, француски инжињереки ђенерал (1779—1830). Био је Наполеонов ађутант и учествовао у битци код Ватерлоа. 1814 отишао је у С. А.Д. и тамо организовао војску, и извршио утврђивање обала. Пошто је завршио те радове, вратио се у домовину 1830, када је престала револуција. Био је ађутант краља Луја Филипа а 1896 г. Сио је министар рата.

— 207 —