Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АУСТРИЈА

која извире у Швајцарској, са. притиком Салцах. Затим реке: Траун, Енс, Ибе, Ерлауф и Трајзен, Лајта, Раб, Драва, са притокама са леве стране: Лизер, Крка, Лабодница, Мура са притокама Лизинг и Мирц. Са десне стране притока, Драве је Зиљица.

Језера. — Аустрија је богата, језерима нарочито у Корушкој и Горњој Аустрији. У Корушкој су: Милштетско, Осајско и Врбеко. Сва су ова језера пловна и на њима се обавља редовна пловидба паробродима, затим Белско и Блашко језеро.

У Горњој Аустрији и Салцбургу су највећа, језера:

Атер, Волфганг, Траун и Халштетеко од реке Трауна. 'У Бургенланду је Нежидерско језеро.

Клима. — У алписком делу влада оштра алписка клима. Зима је дуга и јака и траје од 6—8 месеци. Горња. и доња Аустрија имају умерено континенталну климу.

Места. — Главни град Аустрије је Беч са 1,963.783 ст, политички, културни и државни центар земље. У долини Муре Грац 15.300, важно раскршће комуникације на доњој Мури. У долини Драве према нашој граници су: Целовац и Бељак. У долини Салцаха, Салцбург и у долини Ина Инсбрук.

Народна привреда. — Услед планинског карактера – земље, пољопривреда није довољно развијена да би могла да, задовољи потребе земље, те се мора увозити годишње око 60.000 вагона различитог жита, за исхрану становништва. Од жита највише успева раж. овас, пшеница, јечам и кукуруз. 3 многим деловима земље гаји се и кромпир У доста великој мери. Успева и шећерна репа, која није у стању да задовољи потребе земље. Воћарство је доста, развијено. Нарочито се гаји винова лоза, око Беча и Бечког Новог Места. Шумарство тини највећи део природног богатства. Око 40% од целокупне површине земље

АУСТРИЈА

је под шумом. Рударство је јако развијено. Угаљ је слабијег квалитета и не може да задовољи потребе земље. Највише га има у Штајерској. Гвожђа има у изобиљу и врло доброг је квалитета. Има, га. у Корушкој, Штајерској и Г. Аустрији. Магнезит се добија у знатним количинама. Највише га има у Штајерској код Фајча и у Корушкој код Милштетског језера. Трговина је прилично развијена. Спољна трговина је пасивна. Најважнији увозни артикли су животне намирнице.

Железнице. — Железничка, мрежа у Аустрији је јако развијена, нарочито у источном делу. Целокупна дужина железничке мреже износи око 7000 км. којом управљају дирекције у Бечу, Линцу, Инсбруку и Бељаку. Главни центар железничке мреже је Беч.

Водени путеви. — Најважнији и најбољи водени пут је Дунав. Плован је од Пасаве до Братиславе за бродове до 350 тона. Од осталих река пловне су у доњим токовима Ин до Браунауна и Салцах до Калајна. На свим већим језерима се одржава такође водени саобраhaj осим Нежидерског језера које је плитко (0.50—0.70 м.).

Пошта, телеграф и телефон. — Поштанске везе у Аустрији су врло добро развијене. Целокупна | мрежа ~ износи 78919 км. са 2177 станица. Месне телефонске везе имају у дужини 405.597 ca, 1970 јавних говорница. Имају сада неколико јаких радио станица (Дојчалтенбург). Државно уређење. — Аустрија је република подељена на 8 истарских области. Беч чини засебно административно тело.

Области су: Горња Аустрија; 2) Доња. Аустрија; 3) Салцбург; 4) Шптајерска; 5) Корушка; 6) Тирол; 7) Форалберг; 8) Бургенланд. Области се деле на округе, ови на срезове, а срезови на општине. Свега има 12 варошких и 85 земаљских

> 198.

поља