Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАБУР

храброшћу чинио велике услуге савезницима. Одликован је многим одличјима. натим и страним.

БАБУР или БАБР, праунук Тамерланов, (рођен 1483—1530 г.). 1494 био је протлашен за краља Монголије. Победио је Фамарканда и постао господар Кондахара, Кабула и Индустана.

БАВАРСКА, држава на југу Немачке. Ујединила се у једну државу 1314—1247 за владавине Лудвига Баварског. Давада је владаре Немачкој. По Вестфалском миру Француска се успротивила да Баварска даје владаре Аустрији, а Налполеон је баварском кнезу Максимилијану подарио титулу „краљ“.

После битке код Лајпцига 1818 год. морала је да врати Француској све земље које је раније добила. 1870 год. Баварска се ујединила са Пруском. Пре "ступања у немачку федерацију, Баварска је имала своју самосталну војску састављену из 16 пукова пешадије, 6 ба"таљона алпинадца, 3 чете санитета, 8 пукова коњице, 3 пука артилерије са 12 батерија, 1 пук коњичке артилерије, 1 пук инжењерије и трен. (Укупно 204.988 људи). Овима треба додати „Јапамећг“ (народна, одбрана) са 54.000 људи и 2.500 жоња.

По уједињењу са Пруском дозвољено јој је да за себе формира засебну војску. Пре почетка светског рата имала је 3 армије са 6 дивизија (23 пука пешадије, 2 батаљона ловаца, 10 пукова коњице, 2 пука пољско артилерије итд.). Имала, је своју Ратну академију, Инжењерску колу и Артилериску школу.

Баварска данас заузима простор од OKO 76.429 KM, ca 8,000.000 становника. Има три универзитета и Академију уметности у Минхену. Развијене индустрије: машинска, стакларска, хемиска, ливека итд.

БАГАЛА, врста, брзог арапског ратног брода од 100—400 тона са веома издитнутом крмом и ниском провом (предњим делом).

БАГДАД

БАГАУДИ, галски сељаци и пастири који су се крајем Ш века, побунили против Римљана (под Клаудијем П., и Диоклецијаном), а затим и у У веку, око 435 г. И касније су се много пута бунили против Римљана, и хтели да образују своју аутономну државу. Римљани су их сматрали злочинцима, и реч „Багауд“ у У веку била је општи назив за све смутљивце и побуњенике.

БАГДАД, престоница Ирака, у Месопотамији на реци Тигру, основана 702 г. од калифа који су га учинили својом резиденцијом.. За, пет векова под управом калифа много је напредовао, и постао важан културни центар. 1401 г. био је заузет од 'Тимурленка. 1534: г. први пут Турци су ушли у град а један век потом, 1638, ту су се коначно учврстили, и остали све до 1917 г. када су Енглези освојили Кут-Ел-Амар (марта 1917) и поставили енглеску заставу на тврђаву. По Версајском уговору 0 миру, Месопотамија је стављена под протекторат Бел. Британије, која je иотпомогла образовање државе Ирак чији је данас главни град Багдад.

Прва битка Код Багдада, долази У време првих борби између калифа. Бодила се 982 г. између емира Муниса и калифа Ел-Моктадира, који је био побећен' и убијен 23 октобра 982 г.

Друга битка код Багдада спада У време устанка Садака, поглавице арапских племена настањених на Еуфрату, у близини Вавилоније против Мухамеда селџуског султана. Селџуци су дошли са врло великом војском из Персије, и разрушили Багдад (1108) после огорчене вишечасовне битке.

Трећа битка и заузеће Багдада (1258 г.) спада у време упада | монголских хорди под командом Улага. Калифа, Абасид Мустафа-Асим, беше се утаборио у близини монголског града, али је био принуђен да се затвори у Багдад, који су непријатељи опсели 18 јануара 1258 г. Отпор Мустафин је трајао до 10 фе-

— 139 —