Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛИЛА

тастргнете“ и онда удари официра у лице. То је био сигнал за узбуну, и народ се је подигао, и за пет дана истеDao Je непријатеља не само из вароши већ са целе територије између Бокете и Гавиа.

За овај његов смели подвиг Ђенова, му подигне споменик.

БАЛИЛА, врста ловачког аероплана, конструисан од Контиери — аеронаутички Лисалдо, двосед.

Име „Балила“ добио је по томе што Je Трговачка комора у Ђенови поклонила. један авион, војеци града Ђенове, који је био страдао за време рата.

БАЛИЛА, ~ фашистичка, ~ омладинска, национална. организација. ~ Основана је 3 априла 1926 г. Примају се мушка и женска. деца од 6—12 г. Од 6—8 г. зову се „сиљи бела лупа“, од 8—12 г. „ескурзиони“, од 12—14. „мускетири“, од 14—16 „авангардисти“, и од 16—18 г. „авангар, дисти митраљери“. Женске · балиле се зову „пиколо“ и „Ђовани италијане“.

БАЛИСТА или БАЛЕСТА, справа за бацање пројектила – (најчешће – стреле). Састојала се од лука, држалице, колута, ручице и ужета. Лук је био од рога, дрвета или челика а колут од јеленског рога или метала. Балиста је била различите величине, према томе да ли је њоме руковао један човек или више људи, па, се због тога звала ручном или непокретном. Пројектил се бацао помоћу за"тегнутих и навијених конопаца. Домет: 140 корака. Балисту су употребљавали још стари народи, а била је у употреби и у првом крсташком рату (1098 г.). У потреба балисте од стране хришћана била је забрањена 1113 г. Французи су У светском рату употребљавали једну врсту балисте за бацање ручних бомби. Проналазак балисте приписује се Феничанима а и Архимеду.

БАЛИСТИНА (од грчког глагола ВаNu — бацати) је наука, која проучава кретање зрна избаченог из катреног

БАЛИСТИКА

оружја. Дели се на: унутрашњу и спољашњу балистинку,

Унутрашња балистика изучава кретање зрна кроз цев од момента када се барут запали пламеном капсле (код већих пуњења инцијалним пуњењем) па док зрно не напусти цев,

Спољашња балистика проучава законе кретања зрна кроз ваздух.

Барут је извор енергије која је потребна за избацивање зрна. Хемијска енергија барута претвара се при сагоревању у топлотну, а ова путем напона барутних гасова у механичку енергију.

Напон или притисак барутних гасова је дакле сила која избацује зрно из цеви. Из диаграма напона и брзине види се рашћење и опадање напона за два разна барута и повећавање брзине до њене максималне вредности на устима цеви. Подаци добијени проучавањем на-

пона служе за конструкцију оруђа и зрна. Кретању зрна противе се отпори, а ти су: инерција зрна, инерција ваздушног стуба у цеви пред зрном, спољашњи атмосферски притисак, отпор срества за вођење и почетно трење између срества за вођење и дуварова цеви. Збир свих почетних отпора изнаша према калибру и конструкцији. зрна и цеви 200—400 кгемг, а напон барутних гасова изнаma 1500—8800 KP./CM.?

Почетна брзина је она брзина коју зрно има на устима цеви, Средња. вред-

— 148 —