Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ

риторије прелазе најважније и једине сувоземне – комуникације, које спајају 'исток са западом а на које је АустроУгарска била, по своме положају, упућена, само су распиривале те тежње. „Аустро-Угарска није смела дозволити да. „држава, која поседује те комуникације буде снажна, зато се она брижљиво старала да Србија не добије излаз на мо-

'ре, као једну од најлакших и најбржих ·

могућности снажења, и да не дође у те"риторијалан додир са Црном Гором. У „овоме је она успела добивши на конгресу право да поседне Босну и Херцеговину, које су номинално и даље биле "Турске области све до анексије 1905 г. Ово је за Србију, поред. царинског рата. са Аустро-Угарском, био довољно јасан „доказ да се у то време не може. помишљати на ширење према запалу и ослобођавање Босне и Херцеговине, јер је Аустро-Угарска била моћна, а поред тота одобрење за окупацију тих области она је добила од скоро свих великих си„ла, те би Србија, желећи да се шири Ha ту страну могла да доведе себе у опаоност да изгуби потпору свих тих сила. Правац проширивања Србије и ослобођавање осталих југословенских. крајева овим је био упућен према југу и ис"току, на рачун Турске. Поред тога Турска је са својим феудалним уређењем и феудално-империјалистичким тежњама, била већ преживела, те се могла одржавати једино насиљем над покореним народима. Мешање осталих великих евтропских држава и њихове тежње за. увођењем реформи у Турској, па чак и стварање ~ међународне ~ полиције, није имало успеха. Младотурска револуција. (1908 г.) још је више појачала – империјалистичке тежње, јер је у старе државне основе унела нови детаљ — национализам (Отоманско царство Отоманима!). За православни живаљ у 'Турској настаде после тога очајно стање. Младотурски режим је водио истребљењу хришћана. Још један важан чинилац

БАЛКАНСКИ

је одиграо пресудну улогу. Србија, која, је на Берлинском конгресу добила независност, економски се није могла никако еманциповати. (Она није имала нигде слободног излаза. Њој је претила опасност економског угушивања. Иницијатор тог угушивања опет је била АустроУгарска. Због тога се покушало, поред свих Турских недела, да се уз припомоћ пријатељски наклоњених великих сила, а под вођетвом Турске, образује савез балканских држава за одбрану заједничких интереса. Савез није успео држањем баш саме Турске. Опасност за сваку "поједину балканску државу била је велика, те се ипак приступило стварању балканског савеза, и поред свих различности између Србије и Бугарске, чији је споразум требао да буде и био стожер на који ће се ослонити акција за ослобођење. Русија и Француска су благонаклоно гледале на тај савез, јер је он био уперен и против тројног споразума (Немачка—Аустро-Угарека—Итаzmaja) Русија је била нарочито у томе активна. Њеном потпором склопљен 16 савез између Србије и Бугарске 29 (ђебруара 1912 г. за одбрану заједничких интереса, како против Турске, тако исто и против Аустрије. Из тог уговора произишла је и војна конвенција од 19 јуна 1912 г. Уговором и конвенцијом, који су по трајању били предвиђени на 8 годива, тачно је одређено и колико која страна има да изведе војске на које ратиште. Овом савезу су у току лета 1912 г. приступиле Грчка и Црна Гора. Пошто је савез склопљен, па му чак и циљ одређен, почело се са припремама, за рат.

Продужавање насиља, од стране Турака над хришћанима, довело је до предаје ноте од 6 септембра 1912 г. У ноти су савезници тражили од Турске да уведе нову административну поделу по којој би хришћанске покрајине: Македонија, Епир, Стара Србија и Албанија добиле аутономију; гувернер области да буде хришћанин; да имају свој парла-

— 151 —