Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

Степа Степановић имала је Тимочку дивизију Т позива код Ћустендила и бугарску седму Рилску дивизију код Дупнице. Трећа армија Ђенерала Боже Јанковића била је распоређена по групама: Топличка, две дивизије од Мердара до Преполца, Медвеђска, једна дивизија (Дринска П) код Медвеђе и Моравска бригада код Трупалског виса. Ибарска војска под командом Ђенерала Михаила Живковића код Рашке и Бољевца. Јаворска бригада код Кушића на Јавору.

Црна Гора је мобилисала 4 дивизије

(око 40.000 људи).

Бугарска. 9 пешадиских и 1 коњичку дивизију.

Грчка 4 дивизије и нешто коњице.

Укупно су савезници мобилисали око #00.000 људи.

Према оваквом стању код савезника Турска је по плану требала да мобилише 29 дивизија. Од тога је успела да скупи свега 18 и по непотпуних дивизија. Узроци овако слабо изведеној мобилизацији су многи. Као најважнији би се могли сматрати ови: некомпактност и ненационално осећање разних народно“ сти држаних само силом у Турској заједници; недовољно развијена свест непросвећеног народа о колективној одбрани државне територије; дејство грчке флоте, која је онемогућила, превожење трупа из Азиске Турске. За операције на српском војишту били су одређени У, УГ и УП корпус. Услед разних испада Арнаута УП корпус је имао само 1 дивизију на Куманову, 1 код Скопља и 1 одред код Приштине. УТ корпус се концентрисао на Куманову дошавши пешке од Битоља. У корпус се концентрисао око Скопља.

Ратни планови како турски тако и са везнички још на почетку рата су унеколико измењени. Савезнички ратни план је предвиђао груписање главне бугарске војске на Маричком војишту са правцем дејства: Маричка долина—Цариград. Све остале војске би имале кон-

БАЛКАНСКИ РАТ

центрично дејствовати кроз Македонију, Стару Србију, Епир и Албанију.

У самом почетку је настао мали не

споразум између Србије и Бугарске. За кооперацију српској војсци и заштиту правца Ћустендил—Софија, Бугарска, је требала да одреди 100 хиљада војника, Али је Бугарски начелник, ђенерал Савов предложио да ту улогу приме на себе српске дивизије концентрисане око Ћустендила и. Дупнице. Коначно. је спор решен тиме што је требало да се образује једна армија под командом српског ђенерала од једне српске и бугареке дивизије. “ Према српском ратном плану, који је у основи био офанзиван, предвиђала се' одсудна битка на Овчем пољу. Зато је гро српске војске ] и П армије требало да концентрично наступа према Овчем пољу. Ш армија је требала. да, заобиласком преко Косова, дејствује на лево крило и бок главној турској снази.

И збиља према ратном плану кога. је Турцима израдио немачки официр фон дер Ганц главна турска војска требала је, држећи се дефанзивно, да прими одсудну битку на Овчем пољу, по могућству разбије савезнике и тек онда предузме офанзиву. Али је овај план изменио Низам-паша. По Низам-пашином плану, требало је енергично напасти и тући Бугаре на Маричком и Србе на Вардарском војишту и то у правцу: Куманово. Као главна идеја је било почесно тучење појединих армија, а онда наступање долином јужне Мораве у правцу Ниша и 'Ћустендил—Софија, како би: се раставиле Српска и Бугарска војска. и како би угрожавањем Софије приморао Бугаре на повлачење војске са Маричког војишта.

Прва директива наше Врховне команде издата је 7 октобра. По њој је: Прва армија имала да наступа према Куманову до линије: Табановац—Четирци—Нагоричани и ту да се задржи. Једна њена побочница требала је да обезбеди Кон-

— 153 —