Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

це кренуо је 27 из Жура, па преко ЛЉум-куле и Сроће— Ђуђе — БисакСипри — Ораши — Блиништа — Колара и Трагенте стигао у исто време кад и Дринска дивизија 5 новембра у Љеш.

Оба ова одреда имала су искључиво товарну комору, пошто се кроз арбанске планине није могло ни помишљати на вучну комору, јер су и трупе често морале да се крећу у колони по један мењајући повремено, унапред, одређене правце. На отпор Арнаута наишла је само Дринска дивизија код села Спасари, али их је лако растерала. Ипак је, ради обезбеђења позадине, оставила у Мјету један одред од 6 чета са два митраљеза и водом брдске артилерије. Тек по спајању пред Љешом српски одреди су наишли на отпор једног турског пука, кога су, не развијајући целу снагу, после двочасовне борбе, заробили. У њему су се наши одреди састали са једним црногорским који је нападао на Љеш са западне стране. Одредима је од стране Врховне команде наређено 8 новембра да не наступају даље од Драча, већ само да овладају просторијом између Моће и Шкумбе са заузимањем — Драча. — Шумадиско-арбанашки одред је 9 новембра преко Плане и Гурси, прешао Моћу, 12. новембра без борбе заузео Кроју и ту се задржао дрва дана. Арбанска влада у Балони, под протекторством Аустро-Угарске прогласила је независност. Њени делегати су о томе известили команданта Шумадиско - арбанског одреда и тражили да се обуставе операције у Арбанији. Пошто то није био довољан разлог, то су операције настављене и 15 новембра је одред заузео, без отпора, Тирану, а 16 Драч у који је дошао цео одред. Дринска дивизија П позива била је код Љеша, а поједине своје делове је имала у: Баудању (један батаљон са два брдска топа) Шити Хајмелиту (две чете), Љешу (3 батаљона са шест топова), Сан Ћовани (1 батаљон, 1 ескадрон и 6 че-

БАЛКАНСКИ РАТ

та за везу са Шумадиско - арбанским одредом). Оба су одреда била, ради сигурнијег заједничког дејства. под командом команданта Дринске дивизије П позива, док није 25 новембра – почела дејствовати команда приморских трупа на челу са пуковником Дамјаном Поповићем. Аустро-Угарска, која није могла хладнокрвно гледати на успех Србије у овоме рату и на њен излазак на море, а да би спречавање тог изласка обезбедила за конференцију мира, почела је подбадати Арнауте на буне. због тога су Приморске трупе морале вршити разоружавање Арнаута.

Остали делови који после Битољске битке нису водили борбе, распоређени су овако: Моравска див. П позива у Дебру и КЕлбасану, Дринска 1 у Битољу, Дунавска 1 у Скопљу, Тимочка П у Велесу са деловима у: Струмици, Дојрану, Ђевђелији, Криволаку и · Штипу, Моравска 1 у Битољу, претстраже у Кенали и Ресну, а коњичка дивизија У Скопљу.

Такав је био распоред српске војске на дан 21 новембра кад су Турци за. тражиле примирје и преговоре за мир. Ти су се преговори на почетку 1013 г. разбили и рат је настављен. У овом другом периоду рата од српских трупа учествовале су само: Друга армија под Једреном и Приморске трупе, пошто је јужни део Србије био потпуно очишћен и српска и грчка војска дошле у непосредан додир на граници.

Судбина Отоманске царевине била је решена у првом периоду рата и то на ерпеком бојишту. Њу су одлучиле битке код Куманова и Битоља. Турци су се држали још у Једрену, Јањини E Скадру, због чега су операције у друTOM периоду рата, после неуспелих преговора о миру кођене противу та три објекта. : ?

Рад савезничких војсака у првом периоду рата у кратким потезима изгледао Об овако:

— 158 —