Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

економског загушивања Србије, те је на конференцији мира успела да створи независну Арбанску државу са принцом Видом као поглаваром, како би Србији онемогућила да задржи Толико потребан излаз на море — Арбанско приморје у својим рукама, а које су њене приморске трупе освојиле.

Српско-бугарски рат 1913 г.

Према Уговору о савезу и војној конвенцији Србија је за време рата са Турском 1912 испунила све своје обавезе према Бугарској. Чак је и преко обавеза. упутила Бугарској Брховној команди две своје дивизије као појачање на, 'Гракиском војишту, нако је по уговору Бугарска требала да помогне Србију са 100.000 војника, што је доцније по пристанку обеју страна било сведено на једну дивизију, да коначно и та дивизија остане и ради по директивама и заповестима Бугарске Врховне команде. Фрпска влада и Врховна команда имале су широк хоризонат и зато су великодушно помагале све савезнике имајуКи пред очима опште добро и опште интересе свих балканских држава. Ово се најбоље види из чињенице, да јеона,у току самог рата. одмах после прве битке, коју је додуше добила, али која није морала да значи коначну победу српског оружја ипак ослабила своје снаге да би помогла Бугарима. За све те 0громне жртве, а ослањајући се на Аустро-Угарску као крвног | непријатеља, Србије, одужила се Бугарска мучким нападом на Брегалници без претходне 0бјаве рата. Србија је склапајући савез за, Балкански рат имала на првом месту у виду излазак на Јадранско море. Али у току рата кад су њене трупе у томе успеле, она их је морала повући, јер јој је Аустро-Угарска запретила чак и објавом рата. Увидевши ово још у току рата Србија. је покушала да непосредним договором са Бугарском изврши ревизију уговора како би на другој страни могла добити компензације за изгубљени из-

БАЛКАНСКИ РАТ

лазак на море. Бугарска је на све то одговорила тајним преговорима са Ayстро-Угарском, па чак и са Турском и повлачењем својих трупа са Чаталџе и пребацивањем у западне своје крајеве. Из ових разлога је дошло и оно одуговлачење превожења српских | дивизија које су учествовале у опсади Једрена. Према уговору о миру са Турском у Лондону од 17 маја 1913, ова је уступи: ла савезницима своје европске покрајине овако: Србији и Црној Гори Стару Србију; Бугарској: источни део Македоније и Тракију до линије Енос—Мидија; Грчкој: део Епира и Јужну Мажедонију. Просторија између Шаре ПланинеРодопа—Охридског језера и Архипелага —Македонија — имала је да се организује као аутономна област или да се подели између Србије и Бугарске према споразуму. | Граница би у том случају имала да буде од Големог Врха преко Градишта на западни део Овчег Поља па. преко Вардара између Велеса и Зеленикова, онда вододелницом Бабуне и Треске преко коте 1200 Илинских планина до манастира Губавца на Охридском језеру. Као што се види захтеви Србије према југу били су минимални и несразмерни према заслугама и жртвама поднесеним за време рата и могли су се примити само у случају испуњења свих осталих обавеза. Но како први и животни услов Србије, излазак на море, није задовољен, то је она тражила званичном нотом од 12 маја 1913 г. упућеном бугарској влади, ревизију уговора. На ову ноту бугарска влада је одговорила 6 јуна одбијајући ревизију. Кад је и тај последњи покушај директног споразума пропао српска се влада обратила рускоме цару, који је према уговорима требао да буде арбитар — судија — у сви- · ма спорним питањима. Но Бугарска је стално затезала ствари. Чак ни лично писмо рускога цара краљевима Србије и Бугарске није помогло. Док је одговор српског краља. био у духу помирљиво-

— 160 —