Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКИ РАТ

леграфске линије Ш армија је ову заповест добила тек 29 јуна. Одмах је наређено Моравској 1 позива да 30 јуна буде на просторији Виница—Градец. Моравска П да изврши распоред од Оризора. до Беликова. Добровољачка бригада да стигне у Радовиште. Тимочка П код Доњих Трогераца.

Према Ш армији је на положајима: Калиманци—Грљани—Чука—Голак била 7 бугарска дивизија и делови 8 и 2 дивизије. Према томе, за претстојећи напад, Ш армија је издала следећу заповест: Коњичка дивизија (која је код Кочана ушла у састав Ш армије) правац Пљачкавица—кота 1185; исти правац је имао и један одред Моравске | позива; Моравска 1 позива: Грлени—Чука—Голак. Моравска П позива Црни Камен; Тимочка да се припреми за покрет; Добровољачка бригада да обезбеди Радовиште. Сви покрети и припреме српске војске били су завршени до 4 јула. Тада је почела битка на Грленским висовима и трајала све до примирја 18 јула (види битка на Грленским висовима).

Румуни су према споразуму упали у Бугарску 2 јула и напредовали према Софији 'спојивши се са левим крилом наше П армије, која је заузела Белограчик и Кулу, до које је стигла до закључења. примирја.

У овом периоду су једино Грци били лоше среће јер су их Бугари прво у долини Месте, а затим на Бераз Тете и најзад и лево њихово крило у долини Струме разбили. Али долазак Румуна пред Софију и примирје на које су Бугари овим упадом били приморани прекинуло је операције.

Примирје је прво било закључено 18 јула и то на 5 дана, продужено на још 8 дана, а затим 27 јула на неодређено време.

Мир је потписан у Букурешту 28 јула 1913 г. на дан Велбушке битке. Услови су за Бугарску били тешки али их је

БАЛКАНСКО

она морала примити. Овим миром је она, изгубила пелу спорну област. Демобилизација за Бугарску војску је предвиђена. да почне 29 јула. Српска 80Jска је почела демобилизацију 4 августа. (По дивиз. ђенералу г. Влад. Белићу). БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО. Пре ХЈХ века, Балканско Полуострво је носило назив: Јелинско, Грчко, Византиско, а неки су га називали Римско или Илирско Полуострво. Неки географи и картографи са запада називали су га и Европско отоманско — царство, Европска Турска или Царство Великог Турчина, а неки су предлагали да се назове Јужнословенским, због тога што је већи део насељен Србима и Бугарима. Тако се није знало све до Берлинског конгреса (1878 г.), када је полуострво носило име Европска Турска, које би му име требало дати. Немачки географ Цајне 1508 г., верујући да постоји Централно било, које се пружа од Црног до Јадранског мора, кроз ередину полуострва, назвао га је Емско или Балканско Полу-

острво, по источном делу Централног :

била, које се звало Хемус, или Балкан, мада име Балкан уместо Хемус није потпуно тачно. Овај се назив задржао до данас и ако је тврдио А. Буе 1840 г., да на полуострву не постоји Централно било.

Положај: Балканско Полуострво захвата југоисточни део европског континента. Пружа се између 36%' и 45030, северне ширине и 13%' и 20%' источне дужине. Због свога географског положаја Балканско Полуострво има светски значај. Служи као спона између истока и запада. Преко њега воде важне комуникације које везују Европу са Азијом и Африком. Са Европом је срасло на северној страни. Са Азијом је у вези, преко острва у Егејском и Мраморном мору, а са Африком Средоземним ~ морем.

Облик: Балканско полуострво има 00лик равностраног троугла, са основи-

— 164 —

Беја