Vojna enciklopedija : sveska prva : A
ABE
-ши Ниш, Џирот, Врање, Прокупље, Подторицу, Никшић и Бар, док је Бугарска само признавала – султанову – врховну власт, што је било више симболичног значења, а исто тако били су велики тубици ван Европе: Туниса (1881) и Етипта (1882).
Четрнаест година касније избио је устаHag Ha Криту,'1897 рат с Грчком, у коме гу Турци додуше победили, али су ипак изгубили Крит. Најзад, за његове вла-
“ давине извршена је анексија Босне и Херцеговине и проглашење бугарске не"зависности. Због ових многобројних губитака, самовоље и превртљивости n гукоба е младотурцима, ови су успели да га свргну с власти, 27 априла 1909, затворе и пошљу' у Солун, где је живео као заточеник. 1912 г. враћен је, као заточеник, у Цариград, где је остао до емрти.
АБЕ (барон), Наполеонов генерал (1764 —1837), војничку каријеру почео као обичан војник а после битке код јлау, (1807) у којој се храброшћу, произведен у чин бригадног генерала. Послат у Шпанију, учествовао је и у многим борбама, и победио Шпанце код Тившазара и Бруха. Као
дивизиски генерал учествовао је M XV-
рату против Руса, 1812 г. 18307 г.. постављен је за команданта народне одбране. 3
АБЕЈ АНТОАН, француски војни Лекар, прочуо се лечењем колере стрихнином (1832—1891). АБЕЛ, ФРИДРИХ-АУГУСТ-СИР, енглески хемичар, (1827—1902). Посветио се изучавању експлозива и пронашао врету гранате која носи његово име. Налисао разна дела међу којима и: Горећи памук, Модерна историја топовског барута, Опити на експлозивима, Електрицитет У употреби експлозива, итд.
Увео је израду специјалних нитроцелулозних машина, које су се звале „Но пбдегу“ (холандске), а имале су за свр-
одликовао великом
|
АБЕРАЦИЈА |
ху, да у свету разбију бојазан од употребе отрова. ДУХ
1980 r. пронашао је бездимни барут, направљен у виду виолинске жице (конда). Тај барут употребљава енглеска војска.
АБЕНСБЕРГ, место у Баварској, код кога. је Наполеон |, 1809 г., потукао Ayстријанце. (Данас 2.170 ст.).
АБЕРАЦИЈА, неправилно преламање зракова код сочива. Може бити:
Сферна, код које се зраци ломе неправилно услед сферног облика сочива и то у колико су удаљенији од центра у толико се оштрије ломе, а нарочито они који пролазе кроз ивице. Због тога се иза сочива не добија оштра слика предмета, већ један круг, који се зове аберапиони круг. Ово се да отклонити постављањем дијафрагми, које уништавају ивичне зраке, или подесном – комбинапијом планконвекених сочива, својом кривигом, скренутих ка предмету. ~ Гаква комбинадија, се зове апланатично сочиво.
Хроматична: разлагање – зракова Ha спектралне боје. Ако зрак долази од 6елог предмета обасјаног дневном светлошћу он ће, пролазећи кроз сочиво, бити разложен на спектралне боје, чији се збаци различито преламају и према томе се секу у различитим жижама. Најмање се ломе зраци црвене боје, зато ће њихова жижа, бити најдаље од центра сочива, а најмању даљину ће имати жижа љубичастих, јер се они највише ломе. Између те две биће жиже осталих боја. Значи, да лик иза сочива неће бити оштар, већ развучен и, по ивицама обојен.
Да би се овај недостатак отклонио, употребљава, се једно сабирно сочиво веће жижне даљине од кронстакла, утиснуто. у друго издубљено сочиво расипно са мањом жижном даљином. Оба заједно чине ахроматично сабирно сочиво. Да OH се у исто време отклонила и сферна, аберација код свих добрих оптичких апарата употребљавају се по два оваква
ош