Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АБИСИНИЈА

-Адуу. 8 новембра италијанске трупе заузеле су и Макале. На јужном фронту италијанске трупе, под командом генеpama Редолфа Грацијани, заузеле су већ првих дана октобра најважније положаје у близини сомалиске границе, a почетком новембра и Горахеји и Габредарес, места веома утврђена и очајнички брањена од Абисинаца. После завршене прве етапе освајања, италијанске трупе су предузеле учвршћивање заузете територије, да би се припремиле За други операциони задатак. Генерал Де Боно смењен је са положаја главног команданта и унапређен у чин маршала, а за главнокомандујућег је постављен маршал Пијетро Бадољо.

Ha еритрејском фронту, италијанске трупе, које су биле. заузете утврђивањем и грађењем путева за везу, морале су да одбију неколико жестоких абисинских напада око области Таказа, и да "спрече абисинско продирање до центра италијанског фронта, на који би начин прекинуле везу између ~ италијанских трупа. које су се налазиле у Макале и оних којс су запоселе линију Адуа-Аксум. Од ових покушаја најзнатнији је био у првој половини децембра 1935 г., у коме су са обе стране учествовале веома јаке снаге.

Италијанска Брховна команда, пошто је дознала, да су се знатне абиеинске "снаге, под командом раса Каса, концентрисале у пустињи Тамбијену, и да на меравају да започну велику офанзиву, у пиљу пробијања италијанског фронта и прекидања везе између два дела италијанске војске, одлучила, је да претекне непријатеља. Ова италијанска офанзива, која је изненадила Абисинце, довела је до жестоких борби, које су трајале од 20—24 јануара 1936 г., и завршиле се по. бедом италијанских трупа. У међувремену, генерал Грацијани отпочео је и на сомалијском фронту брзу офанзивну акцију против армије раса. Десте, потукав-

АБИСИНИЈА

ши је на каналу Дориа. Ове борбе су трајале од 12—20 јануара. Пошто су разбиле армију раса Десте, италијанске трупе су деспеле до Негелиа и тако продрле скоро 400 км. дубоко у абисинску то риторију са планинске стране.

Маршал Бадољо, пошто је победио га са Касу (20—24 јан.), одлучио је да нападне армију раса Мулугете (око 80.000 људи), која. је била на југу од Макале, на великим кршевима Амба Арадау. У ве: ликој битци, која је вођена од 10—15 фебруара 1936 г., учествовале су прва и друга италијанска армија. После жестоког отпора, армија раса Мулугете је разбијена и италијанске трупе су заузеле Амба-Арадау и Антало а 20 фебруара су допрле до Адерата. Са. заузећем ових важних позиција, Италијани су отворили себи пут за Амба Алам, која је заузета од стране трупа, 1 ит. армије 20 фебруара. У међувремену, развијајући свој офанзивни план, напао је са севера (армија аскара) и са југа (трећа армија) армије расова Касе и Сејума, опколивши их и разбивши их у другој битци код Тамбијена, од 27 фебруара — 1 марта 1936 г. Између 29 фебруара — 2 марта италијанске трупе су потукле трупе раса Имиру, и на тај начин, од 10 фебруара — 2 марта 1936 г. италијанске трупе су успеле да разбију абисински фронт, продирући даље у унутрашњост земље. Италијанска. авијација у току целог рата добијала је веома важне бомбардерске и извиђачке задатке (бомбардовање Деспе, извиђање до Адне Абебе итд.). Најзад, италијанске трупе су заузеле и Десне, у чијој су околини биле концентрисане абисинске резервне трупе. У рату 1935-36 италијанске трупе располажу свима. најсавршенијим техничким сретствима. У досадашњим борбама нарочито су се истакле трупе аскара и милиције. Абисинпи су у току ових борби давали увек јак отпор, па су имали и доста успеха у појединим борбама, нарочито на

— 14 =