Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АЛЕКСАНДАР |

у Таганрогу. (Рођ. 23 децембра 1777) велики противник Наполеона ], против кога је ратовао у савезу с Пруском и Аустријом али се малом срећом. Наполеон 1 тукао је А. код Аустерлица (1805) п Фридланда. (1807). С Наполеоном се измирио Тилзитеким миром (1807). Од 1806 —1812 ратовао с Туреком, помажући Србију у њеним покушајима за ослобођење. Међутим, 1812 поново је заратио с Наполеоном 1, који је ушао дубоко у Русију и заузео Москву. Због H. напредовања, А. је био принуђен да са Турцима у Букурешту склопи за себе веома важан и повољан мир. Победивши изгладнелу и смрзнуту Наполеонову војску А. је потом натерао Наполеона да абдицира, и да се повуче на острво Елбу, а. вратио на француски престо Бурбоне. За Србију је личност цара Александра ] од пресудне важности, јер је на његов изричити захтев Турска била принуђена да Букурешким миром призна и за. гарантује Србији аутономију.

АЛЕКСАНДАР |, грчки краљ, ступио на престо 1917 г. после абдикације свог оца, краља, Константина, пријатеља, централних | сила, и пришао ~ савезницима против Немачке, Аустро-Угарске, Турске и Бугарске. Умро 1920. (Рођ. у Татоји 1893).

АЛЕНСАНДАР П, руски цар од 2 фебруара 1855-13 марта 1881, кад је убијен бомбом од нихилиета (рођ. у Петрограду 29 априла 1818). Син цара Николе 1. После кримског рата потписао мир ca Француском. 1876—1877 водио рат противу Турске, који се завршио Берлинским миром. Велики пријатељ Јужних Словена. Како је под његовом владавином извршено. ослобођење сељака у Русији. прозван је Ослободитељем,

АЛЕКСАНДАР III, руски цар од 13 марта 1881 до 1 новембра 1894, кад је умро у Ливадији. (Рођ. 10 марта 1845). Велики пријатељ Француске и неприја-

АЛЕКСАНДАР

тељ рата. Није уопште ратовао, па је због тога назван Миротворцем.

АЛЕНСАНДАР , папа, од 1061—1073. Борио се против Фридриха Барбаросе.

АЛЕХСАНДАР БАЛА, краљ Сирије ти војсковођа (владао од 151—147 г. пре Хр.)

АЛЕНСАНДАР | БАТЕМБЕРГ, први бугареки кнез после ослобођења Бугарске (1879—1886). (Рођен у Верони 1857 умро у Грацу 1893). Био у руској војсци и учествовао у руско-туреком рату 1877 —-1878. 1879 изабран је за кнеза Бугарске. Због аустрофилске политике, 1885 био је принуђен да абдицира. После абдикације ступио је у аустриску војску као генерал-мајор под именом гроф од Хартенау.

АЛЕНСАНДАР |! ОБРЕНОВИЋ, (2 августа 1876, Београд — 29 маја 1903, Београд)) краљ Србије од 1889, кад је ступио на престо после абдикације свог оца. краља Милана, до 1903 г. До 1898 намееници су му били Јован Ристић и генерали Коста Протић и Јован Белимарковић. 1 априла 1898 извршио је државни удар и узео сву власт у своје руке. Његово венчање са Драгом Машин, удовипом инжењера Машина изазвало је велико огорчење у целом народу, против. А. је скована завера и он је у ноћи између 28-29 маја 1903 г. са. краљицом убијен. Лично није волио војску нити је у њој био популаран. За време његове владавине земља је била стално у T}завицама. АЛЕКСАНДАР. ЈАГЕЛОН, краљ Пољске и Литваније од 1501—1506 г.

АЛЕНСАНДАР НЕВСКИ | (1220—1265), гуски народни јунак и светац.

Орден Александра Невског основао је Петар Велики.

АЛЕКСАНДАР ХКАРАЂОРЂЕВИЋ, кнез српски (29 септембра 1806, Топола, — 22 априла 1895, Темишвар). Пошто је са оцем Карађорђем отишао из Србије 1813 г., вратио се у Србију тек после одла-

5Е —