Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

36

ВР (увавијесно. По наслутама наше Науке Ту може бит и женске природе По неки дио.

ман (одмахне руком. То је књижевност ! Ал државник ти хоће јасно све: Ту не ће бити чисти послови.

Р. И то би могло бити. (Као да се домишља) Могло би. А прилике су замршене им, Па — можда — он и није више жив А оне — Бог зна Ант (пренеражено). Боже! Ман (растресено). Ако — то ВР (свом снагом). Тетћшт поп дашг Ман (брзо. - Зед ехсидниг! Р. И зашто даље ту да дангубим 2

Нит себи а нит њима користим. Ман. Ал ваљало би све то сазнати Ант. До ситница најмањих !

Р. Мени је До ситница све јасно.

Ман. Сумњам ја, Јер мудра ти је Анђа, премудра. Већ шта сам пута покушавао Ма у чем да је како ухватим:

У дволичности каквој, лукавству,

Претварању — па ништа. Како би,

Непрестано кад гледаш светицу!

И не мош ову Сфингу Мисирску,

Тајанство ово, ову загонет

Затећи никад у претварању.

Р. Болећива створења поетска Све виде ту на срца осјећај. Шта Сфинга ту2 тајанство > загонет > У науци се схваћа како јест:

То млада жена — мужа ббника (Удари се по челу) И то је — јасно Ант. Јасно као дан.

ВР (спази Милутина, у журби). Милутин иде. Спремно. Полазим.