Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

80

Да могу знати што ми Вишња моћ У својој књизи пише. Води л ме, Ил намјера јој да се саушим — — Је л Судбина ми ту да прегарам>г Па што та хтједе онда када нас У сусрет једно другом упути» И што сад чека нас, о Радуле2 Да л' тебе море сад привиђања, Ил" црна каква наслућивања 2 Д (долази с десна, ведар, носи лист). Чудноват овај живот ! Ј (изненађена овим ведрим расположењем Дојчиновим, погледа га,. па се и сама разведри). Чудноват 21! Д. Судбина сада маљем замахне Да сатаре те. Мислиш, дош'о крај, (Сад опет ето среће с осмјехом И боли више ти не осјећаш. Ј (разрадовано, нестрпљиво). Говори, брацо, да разумијем. Д. Ја теби чисто српски говорим, У говору ми нема туђица. Сад једна брига мање, сејо.

Ј (увире се Дојчину). Што 2 Д (ухвати јој главу обадвјема рукама, па јој се запиљи у очиин све: вољкије).

А ти сад слушај: Сад бих требао Да покажем се мрк, уозбиљен. — Изискује то стари обичај У прилици оваквој озбиљној И онда да те оштро погледам. (Пусти Јелицу, па се подаље измакне) (Овако, видиш, (погледа оштро Јелицу) и да започнем Ј (испитљиво, мазно). Започни већ! Д. Не нагли. Причекај. То мора ићи збиљски.

Ј. Е, па де!