Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

86

Д. Ал ви нијесте распитивали >

Г. Ја дружини сам одмах дао знак Да невјешти се свему чинимо, А мјесто нас већ распитиваху Радознаоци мјесни. Чусмо све.

Д. То грчка странка шири.

А Јасно је. ДО (Милутину, одлучно).

Са Богојем сад све припремите, Да разгледамо сјутра како нам Ту Солун дише, мисли, осјећа,

М. Припремили смо, тебе чекамо. Д. — Сад овај час ћу. Г (полази). (Слава Господу,

Што злотворима радост ускрати, А нама вјеру у се поврати! (Оде с Милутином)

Четрнаеста појава. Анђелија и Дојчин.

Д. Испитаћемо. То су гласници Те грчке странке. Али станите, Избројићемо врло брзо вас! Од Грка слаба корист савезу Што спремамо га против Турака.

А. Ту наглу срдњу нек ти ублажи Најдража вијест.

Д. Мога Радина! (Разавије лист, чита» немирно за себе, па се све више узбуђује)

А (уплашено се загледа у Дојчина). Д (престане с читањем, замишљено савија лист, дубоким болом). Још и то ми је само требало! Ја мишљах да ме сунце огрије А оно — лед ми, да ме А. Што је тог Д. Ја издајник!