Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad

291

на науке. Он је преуредио народне школе; отворио девојачку, а по том трговачку и прву земљоделску школу.

Кнез Александар уредио је 1845. год. 8 9 тодине пре рођења Путника Стајаћу Војску. ОБ је заменио устројство, које је Турска била наметнула Србији 1888. тод. тако званим »Турски Устав«, једним новим устројством, по коме је војска била ортан »Попечитељства Внутрених Дјела« и добила нарочито »Устројење Гарнизоног Војништва«, чије је било бројно стање: 2 батаљона по 4 чете од 240 људи пешадије, батерија од 6 топова и 950 људи и ескадрон од 208 коњаника и 110 коња.

Кнез Александар на предлог Попечитеља Внутрених Дјела, И. Гарашанина одобрио је, те је основана у октобру 1848. год. кад је Шутник навршио 2 године живота »тополивница« у Београду, чији је управитељ М. Њепрек дао обавезу, да ће обучавати српске младиће како у ливењу сваке врсте ђулади, тако и у ливењу топова. Одлуком од 14. маја 1849. тод. тополивница, је добила чисто војнички карактер.

Кенез Александар усвојио је предлог И. Гарашанина, кога је пак на то потстакао Војвода (. Книћанин и одобрио, те је 6. марта 1849. год. основана »Артилериска Школа«, која је у јесен 1850. год. отпочела и свој рад. Кнез Александар допустио је Војводи 6. Книћанину, те је са 12.000 добровољаца учествовао на страни Аустрије, кад се у Аустроугарској 1845. ГОД. појавила »Маџарска, Буна«, којој је био на че Кошут Лајош и која је имала. циљ, да се Маџари одвоје у засебну самосталну државу. Срби и Хрвати желели су такође своју одвојену управу, те ступе у преговоре с Маџарима, али кад нису дошли ло споразума, то су се са (0. Книћанином борили против Маџара.

Кнез Александар после Мадарске Буне утицао је, те је на Париском Конгресу 1596. Тод. санкдционисан државоправни положај Кнежевине Србије.

2. Кнез Милош Обреновић по други пут је изабран на Овето-Андрејској Окушштини 830. новембра 1858. год., која је била, састављена, из 378 народних посланика и 60 чланова, (председника судова, окружних начелника, надстојатеља манастира и протојереја)“).

#) Дектира: (О. Јовановић — »Друга Влада Милоша и Михамила«, Београд 1928. к