Vojvoda Radomir Putnik : njegov život i rad

52

један обичан жандарм прегледа вашу дозволу за посету, па, пошто је та формалност извршена, да вам знак, да га пратите и онда идете кроз неке ходнике. У колико се више приближујете циљу, ви видите, да ваш: вођа све обазривије гази, све лакше гази, тако да на крају чисто клизи на врховима своје обуће. Да нема ту случајно кога да је тешко болестан“ Пред вама су једна врата и кроз њих допире до вас кашаљ. А тај испрекидани кашаљ као да некога гуши, дави рекао би човек, као да је неко у ропцу, самртном мучењу.

Жандарм, који иде пред вама кудцнуо је три пута; као неко пиштање, чуо се један глас: Улази! Врата се отварају, ви се налазите у соби за рад Војводе Путника. Налазите се у једној соби, чија је таваница од отесаних греда, а зидови окречени обичним кречом. У једној соби тако празној, да је ни сеоски учитељ не би пожелео, у тој соби један велики сто од сировог дрвета, три столице, плетенв сламом. На столу карта и телефон, А сем тога, још и једна ложница са једном постељом. Ништа више, ништа мање. Постеља није од оних постељских кревета, на којима. команданти армија одремају неколико тренутака у међувремену двеју битки. Ова постеља је прави кревет са чаршафима, много јастука, то је кревет једнога болесника, који има грозницу. Са те постеље, на којој је обучен лежао, подиже се Путник. И, пред собом видех једнога старца, чији су покрети дрхтали, корак несигуран, осрћући. Рука се хвата наслона столице, са напрезањем кога војвода чини, да би савладао свој испрекидани кашаб.

Знате, рече ми муклим гласом војвода, ево већ 15 дана, како се не дижем из постеље.

И ја се осећам необично узбуђен пред овим старим ратником. На лицу, чије су црте болешћу скоро уништене, виде се само очи као од челика“), које живе, огледало једне несавладиве душе. Један тако моћан, силан дух, у једном тако слабом немоћном телу! За 4 године на овом дивном старцу, за кога сваки час изгледа да је последњи, ово је Пети Рат«.

Т

ж) Лектира: М. Тривунац — »Жена у Гетеовој Повзији«, Беотрад 1908. наводи на стр. 8: »Очи Гетеа биле су мирне, као у каквога Бога .... У ошште одлика је богова, да им је поглед сталан и да им очи не лутају несигурно тамо амо .... Ту су особину пмале и очи Напо-

леона«,