Vreme, 07. 05. 1926., str. 2

^Зтрана 2

Петас, 7. маја 1918.

Данас: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: 10. «КврввБЕЛСЗЛ ЕВОЗЛЈ (прВ1 ПЈТ). МАНЕЖ: го, «Хввв деш» (X Тввгр) САЛА ОКРУЖНОГ СУДА: 18. Јлааа Свлнвд* Удрт*еза Правнвха. ОСНОВНА ШНОЛА КОД САБОРНЕ ЦРНБЕ: В—12 В 15—15, Имсжбл слгка ахаленсхаг СЈЕК&рз Лвова Коенж. ДРУГА МУШКА ГИМНАЗИЈА: в— 1®, Ииожба графвчваа студдЈ* г. ИхвЈв БЈобајнћа. официрски ДОМ: »— и » 14—1«. е> ложба сЈВка г. Борнса Пасттхова. ПАЛАС ХОТЕЛ: 21 в со, Нов варветскв програм. КРИСТАЛ ПАЛАС: 21 ■ ва» Нов програ»с КОЛОСЕУМ: 15, •Јчегвтл душа»НАРОДНО КИНО • п030риште: 1А .Чврста оеснииа". КОЛАРАЦ.- (Ј баштж) 1&, <0га5ваЕа аове». ПАРИЗ: 16. «Ж1ГВСЈга Фравпус*а>. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Павић Крмл Летр« "7; Ввкторонвћ, Теразвје 28; Јавкивмћ, утао СарвЈевсае в Немавиае тлиое; Нвволвћ, Бнтолске 2; ХвЈа. ШЈмдЈхјсжа 1«; др- Живапћић. Д/шдаоаа 104.

ПЕТАК. 1. МАЈА 1»М- ГОД.

По сасханћу Скупштине После Једне паузе од преко иееец дана, јуче се поново састала Нароана Скупштина да настаон свој рад За време овог скупаЈти!*ског од*ора, наша унјгграшња ситуаим)* забележмла је неколнко важнид догађзЈа и неко.тихо кгупних провена. РазвоЈ ситуаиије и■ао је скоро биоскопски карактер Посае две кабинетске дечисије, *ча формираЈ4Л влале, Једног неуследог партијског иепан>а н : еЈне обнове коа.т >шиЈе и попуне кабивета, пред Народну Скупштмну је изишла раниЈа пардаиентарна коалиција са једно« владом, у чијој се срединн, не налазе шефови коаЈВфаних гр>ти. Да » се све ово аорало деситм У охуству и без непосредног утицаЈа Парламента, ми се у то за сада не мислммо упуштати. Тако исто не желимо се упуштати ни у оиену изгледа на стабидност и трајност једне владе, у чијој средхни нису шефови коалираних странака. Битно је то, да Народна Скупштина опет наставл>а оад н & се нашло начина н показало доаолзно увиђавности, да се коалици>а између лвеју великих група сачува н одржи. Да /м је то и до•ОЈкМО? Огромни политички зкачај активне полггичке сарадње на државној управи између двеЈу великмх парламентартих група Је до•ОЈћмо истакнут у целој нашој јавности. Тај зкачај је велики че са«о са гледишга консојмдације уиутрашњих прмлмса и нормалмзовап>а српско-хрватСких односа већ и са гледишта нашег међучародног ооложаја. Појачано и убрзано сређиваље унутрашњнх одиоса у нашој земли олекнуло је врло повоано и на њену сла*»ну сктуаиију. ТаЈ одјек је био врло блаппторан и на нашу економску обнову и стабилиззцију и Јнатно ообо .г>шан>е државних финансија. Али једна коа.жшија није само ради тога да прави леп утисак у иностранству и да аопринесе стишавању распалених племенских страсти у зем.*>и. То су. мема сум1>е, врло корисне и благотв.>рне ствари, али «,има не сме да се потвуно исцрпе мисија једне парла■ентарне комбинације. Парламентарна већина је, па била она хо■огена или коа.тшнона, у лрвоч реду позвата да ради и ствара, да решава брзо и солидно све врсте актуелних проблема, који се у зем .ђи појаве на дневноч реду. НиЈе доволно да једна коалицмја располаже снажном већином у Пар Јвменту и великим ауторитетом и поверењем у народу. Неопходно је да и н>ена снага, и њен ауторитет, и њено поверење буду што потпуније и континуивније искоришћавани ради општег прогреса и пововне ликвидације свих важних политичких, економских и социјадаих проблема. У пркос пуне начелне сагласиости у свима кардиналним питањима и поред своЈе врло моКне веКи ие у Парламенту, коалиција измећу Радикалне и Хрватске Са.*>ач « Странке није ло сада дл.и оно што је требала и могла. Њени ргзултаги су несумњиво велики али не и максимални. Она је могла датн^лшжо в^е. Што јој тр дисца! .

Д Н Е В Н И К

Псиоћник Минметра Просаетв Мввнстар Просвете г. Мнлош Трвфувоввћ ваимеоовао је за соога помоћвнаа г. Драгомнра Обрадоввћа. обласвог просветиог наспеггора у Схопљу. Досадашњн вршнлап дужностм помоћншса г. Илнја Ладевнћ предао је ј>че дужвост ноном ПоиоКвнку Мипвстра. Уваа о постаБлењу г. Обраловвћа за ПомоКннка Мнинстра Просве1е оодвет је Кралу ва поттшс. Изаслзници за мзтуру у средлим и учитељским школзма У Мнннстарству Просвете спремАвв Је распорел взасдапвка за мат>-рске вспнте у средњим ткадама. У Београду ће, како се сазпаје, самв днректорв поједвпнх школа вриштн духвост взаславика. Управнтел Учиталскв Шиола у ГоспиКу Укааом у Мннистарству Просвете пензнопнсав је г. Никола Шумоња, уиравнтел. Учвтељске Шкодв у Госовћу. Предавања о Св. Савн МннпстарстБО Просвете вздало Је ваређењв, да се 10. ма^а, па дав када су Турцв спалнлв тело Св. Саве на Врачару, у сввма освоапнм, грађапскнм н ввжнм средњнм школаиа одрхе предавања о жнвоту н раду Св. Сава По встом ваређењу, тога дава прнкуплаће се од учеиика доброволлш прнлоан аа Храм Св. Саве. Дечји санаторијум у Новом Марофу Мнпнстарство Народвог Здравља одлучнло је, да де 1 це опорави-шпгге у Новом Марофу потпуно рооргапмзује, тако да се у њему убудуће у лавпом вршн ашаторнЈско лечење. ;а радовнма ва преурсђсњу прнлвчпо се одмакло, тако да ће опоавнлнште М01Ш битн отвореио још Јочетком ндућег месеца. Уређења буЈ *ица Генерална ДврекцвЈа Вода резерзнсала је за радове на урсђењу СуЈнца, коЈе напосе пгтету по .тлпрнредн в ставовпнштву, нз буиетсснх креднта суму од 1,7и0.000 дн|.ара, тако да ће се ове годние мо»1Н в у том правцу доста ураднтп. Нз те суме већ је одобрено неколнћо креднта аа поједнне иање радоие којн ће почетн још овог месеца. Раамештај обласнмх санмтетсиих референата Указом у Мннвстарству Народвог Јдрив.^а преиештеин су оилиснм соинтетскн рефереитн г. г. др. Владнмнр Катп чнћ, нз Л>уб.*»аае у Загроб, н др. Мнлав Вукићевнћ, нз Нну Лзублдву."Врпшлац дужиостн ибласвог сахштетског реферсита у Загребу г. др. Владнмир Врапчевнћ пензноинсав је. Учитењски распоред за вароши и варошицв Учнтел>ска комнсија прн Мнннстарству Просвете идуће веде-1>е отиочеће рад ва нзрадн новог учнтањског распореда по осиовшш школама у мањим варошнма, коЈе аису обласиа места, н варошвиама. 11а стечаЈ, којн је Миинстарство објавнло ради попуњавања празинх прнвремево попуи^иих учитељскнх места у тнм вирошнма в варошнцама, дос&да се већ вријавн.то више канднлдта пего што је т/требио. МолОе ће се приматн још дватрн Г. др. А. Штамлар у ЈужиоЈ Србији Начелинж хвгијепског оделења Мнинстврства Народвог Здрањчл г. др. А. Штачпар отпутовао Је јуче у Јухпу СрбнЈу, где ће обнћв сва већа места, прегледатв установе овога Мнппстарства н одрасатв конферевонЈе о вдравствевој полвтнцн. Изаслании Рокфелерових Фондацнја у Београду У Београд Је допутовао г. др. Хераклндес Цезар де Суза Ароњо, аснстент ннстнтута Круза у Рно ДеЖавенру, у Амернцв, кога је Рокфелерова Фовдашца упутнла да проучи усталове в оргапнзапнЈу саннтетске слу&бе у вашоЈ землв.

АИЧНЕ ВЕСТИ

Изложба Леона Коена

ВЕНЧАЊА Г-оа Надвжда М. Марковккава ■ г. Недељно Н. Савнк, трг. взвештавају своЈв сродвнкв, пријател>в в пс.аваВаке, да ће се венчатв у ведељу в. маја о. г. 7 ВазнесенскоЈ Црквв у 4 а трв четврти сатн врв воднв. Чествтање у прквв. Нарочвтвх поавввнца веће битв. — Г-ђнпа ЉуСица Ж. Ристовићева н г. Драгоглав ј. Г>'аксииовмћ, трговап, нзвештавају своје роћаке, првјатеа* н позванике да ће се веичатв у недел>у 9. маја о. г. у Савввачкој Црквв, у 10 и по чассва пре подве. Честига&е т пгкви, варочитих позивнипа веће бвти. — У ведељу, 9. маја у 7 и по часога взјутра. венчаће се у староЈ крагуЈевачкоЈ прквв г.ђипа Милица, кћв г. Радоииоа Јојића, сресвог п главара нз Крагујевца и сестрнчина г-ђв Росе Т>> доровнћке удсвв нз Сиедерева, са санитетским капетаном прве класе г. др Миодрагом Коггикем опеготороц, сивом г-ђе Марвје в поч. Косте, дрхаваог пушкара вз Крагујевца.

БЕЛЕШКЕ

ПОСЕТИТЕ РАДЊУ НАМЕШТАЈА модерно — солилно — јевтнпо, са гарапцијои. Леон м. Пинто, Кра^а Петра ?о, Београд.

пошло за руком за то је би!о и доста и важних разлога. Од свог опозиционарства ка државч као гаквоЈ па до пдодне позитивне сарадње на челу дру -чне управе, Хрватска Сслачка Странка Је мзрала проћи кроз неопходни процес адалтациЈе. А оваЈ захтгмао и доста времена и не мање доорг вол>е. Многе енергије, коЈе би, под другим условима, одвеле исклучнво позитившш резултат-сма, морале су у много прилика предстаиллти један не потпуно продуктиван и користан утрошак. Оне су се трошиле на отклањање изое-.них ралавости и штетних трења. Отуда резултат није одговорио ии могао одговорити квантуму упогребљене енергије. Но ако би се досадашња недоволна плодност коаљшије двеју великих фупа и могла у неко;мко правоати на овај начин, од сада 6и се зато много теже могло наКи разлога и олравдања. На днјоном реду се налазе и многа и важна питања. Сва она чекају не само што бол>а него и што скорија решеи>а. Парламентарна веКина је дужна да што пре пружи та решења и да ускори унификацију тако разноликог законодавства у земли. Она за то има више него доволно снаге и више него аоволно аугоритета. Не буде ди у лом погледу покд зала потребну плодност и брз *чу, неКе бити никакво чудо ачо се једиог дана озбилно постави питв|Ње њеног виталитета и политичке оправданости. На њој је да поча^е да је не само број/*) јака веК и животно чкн кл-

Да ли Је сеКање на старе мајсторе, или на времена кад се стварало и кад је техника била само један начин изражавања, у^нило да се са изложбе радова Леона Коена, на други дан Ускрса отворене, понесе утисак нечег велжог, једног догађаЈа у животу наше уметности? Можда је утицај једмог оштријег, осетливијег духа непосредно деловао на посматраче став.1>ај>ћи их преа загонетку изналажења праве уметности. Ве.шки таленат се открио изненадно Указао се у свима фазама свога допуњавања, у сви.ма својим лицима, све до мучног слутавања у окове једне тешке форме која му Је увек сметала. И ти облици, <оје је он мењао, зазидавао новим, дебелим слојем сирових чистих бс«;а, говоре о огромном незадовол>~гву човека који је у себи носио много више но што је услео да испољи. А генијалност лежи у помирлђу духа са формом; наравно ве.^ког духа коме су постојећи об.тши недовач>ни. Он се не задовол>ава истраживањем нових полутоноза на клавијатури л>удских импресиЈа, већ нде изван ње, тежи за новом, споственом, хармонијом, за новим светом. И Леон Коен је успео да све облике доведе у склад, да повеже сироее боје у једну необгчну хармонију, али није успео да да потпун израз оном бујном духовном свету који избија из његових скица, студија за слике. Кроз н их живи његова уметничка лич.члст у свој сеојој снази. Она се не назире веК отскаче неком нарочиго.м снагом пуном мистичког делања и једног интензивног живота. Кад се говори о овом умегнпсу не може се гов ^ 'ти о утипајима и подражавању, јер кад слика тако непосредно зе.тује на дух, а са.мо >'Згредно потсећа, својом техником нли молтима, на кога од -ругих мајстора, она је неослорно један стваралачки рад, дело уметчи.лове .тичности. Леон Коен потсећа на Ежена Делакроа али макалико та сличносх била ве/ика у колоотгу, у композицн.ји, у мотивима, лна не може да оправда сумњу о утицају или зависности јер његови рак>ви не оставллју утисак добре или рђаве имитације, веК су израз једног иезависног духа, који можда има духовне сродности са сојим о^ осталих. Тај непосредни утисак који слике најразличнијих мајстора г -С1ав.ч>ају на човека у исто време је и једино мери.ло талента. Хармоиија се осети одмах, њу финија чула одмах нађу у свима њеним неизмерним варијацијама и зато није потребно претходно изучавати н ен склоп. А та хармонија фрзплра, силно, у скицама Леона Ко.*на.

Она се у то.м првобмтном изоазу његове замисти, скоро свуда, нстиче у целини, и те скице које су, као што рекох, најјачи доказ његовог великог уметничког дара, уједно су и једини најчистији израз његове уметности. Таленат је смисао за хармокију и способност за њено стварање. МоКи осетити све, изиКи из круга стварности и без потребе схватања ствари општити непосредно, духом; обухватити целу активн<3ст света у свима њеним преливчмз, то Је г^еимуКство талента. ЛакоКа изрсжавања свега што носи у себи чини га генијем. Леон Коен је неоспорно ветики таленат који у своји.м скицама гаиста иде до гениЈалности. Скиие за Сав Јосифов н Усам.г>ене г^уобове ретки су докази његове ве.Ћ!ке снаге. Оригинали ових слика показују уметникову борбу за постизање што јачег израза, за прелаз из сна у стварност, за оваллоКазање сна. И ту поред дубоке мистике његове визије избија његова источ њачка природа која тражи сјај и сан. Та се два елемента понав.г>ају у сви.ма његовим радовима. Он се уда.^>ује од реалности, којом савршено влада и у портрету и у акту, и његова машта тражи нове путеве. Његов ауто-портрет, две женске главе и акт, доказују да је био у стању да с великим услехом иде за трагом класика и добије наЈаидније место у академским радовима. Маколико био немодеран он и ту показује врло велику вредност у погледу саме технике. Али га му је техника, сувише конвенционална, стварна, да би могла да представи његову замисао, изгледала недоволиа и он је тада тражно качин да изрази хар.монију света коју осеКа његова природа. Његови велики радови представл>ају прву етапу у тој борби сна и стзарности. Леон Коен је дуго живео и радио у Минхену и његови су другови у њем^; осећали великог сикара. Они с; бдили над његовим делом којим он никад није био задозол>ан. Штук, познати сликар, његов интнмни пријате.Ђ сакривзо је Коенове радове са.мо да би нх спасао од неизбежне поправке свога пријател>а. И онај дебели слој боја, који их покрива и чини да личе на неку врсту необнчних каприциозних рел>ефа резултат је тог незадово.ЂСтва уметниковог. Изложба радова Леона Коена представл>а заиста догађај у нашој младој уметности. То је једина изложба са које се понео у*исак нечег ширег, значајнијег, изнад школа и подражавања, изнад техничких питања. Можза јелна

БЕРЗА Дкнар у Цириху 9.106 Париз 17*150; Буиурешт 16.25 Швајцврсии франаи интернационално чарст Ратна штет* 317.50 Штета за мај 320Ј0 У нпостранству девнза Парвз, Брн сел н Букурешт н дал>е показују лабавнју тенденцнју, а таиође н Лондон- Једнпо је Цнрих н злље ннтерпапнонално чвршћн. Због пралппка Берза у Београлу инје одржала састанак. Такође ви у слободном промету нншта се није радило, Јер већв део бавака чак ан ннтерно нису раднле. У Загребу на састанку свв девнзе су се задрзсале ва течајевшш од претходног дапа; Једнио је Цирнх Јаче тражев оо 1097.50, док се код Њујорка вндела роба 56.55. Попгто је прнлнв нзвознвчке робв још увек веђв од диевне тражње, то нптерсснцнја Народпе Банке није била потребна. Према нзвештајнма нз Цирнха, вродност поЈедпннх девнза је бада следећа; Парнз 176.25; Букурешт 1(125; Лопдои 275.20; Праг 168; Брисвл 169; Беч 8015; Цирнх 1098; Милаио 227Л1 Ратна штвта Код ренте није такође дошло до посла. Нуђене су мање ставве по 317-50 а трахња 317. У Загребу на састанку курс ратној штетн је остао непромењен; за промпт 317—318; за мај 321—322; а за јунн 324—32150. Промет врло слаб. 7 од сто зајам 77.75—78^0. За папнре интересовања вије бнло. СТРАНЕ БЕРЗЕ: Цирих (17 час.) — Београд 9.105. (паритет 1098ЛЈ9); Лондон 250<Ј5; Париз 16.05; Брнсел 15.35; Њујорк 5.165; Мнлапо 20.72; Праг 15ЈЈи75; Боч 72.95; Берлнн 123; Пешта 72Л5; Букурепгг 1.47; СофнЈа 3.71; Атина 637 Амстердам 207.40; Царнград 270. Динар: у Трсту 43.95 (парнтет 227.53); у Милану 44 (227.27); у Паризу 57 (175.43); у Прагу 59.60 (167.785); у Берлину 7.41 (13.495); у Женеви 9.1125 (1097.39); у Бвчу 1248 (8013); у Пештм 1255 (7949); у Њујор ку 176Л5 (56737) у Лондону 275.

изложба код нас на којој се не види напор да се вештачки *твори утисак величине и на којој неча, како се то код нас каже, «бофл> мајсторства. Леон Коен се може ставлги уз Ђорђа Крстића, али не као његов ђзк, јер они никакве духовне везе не.мају, већ као уметник чога је дала наша средина и који ве нам увек служити на част. РАЈОЈЕ МАРКОВХЋ

гћ а П 6 а 33 кос > , > брхоче и Ф и Р и и браду .Перси.ан* у свн« боја.ма. Апотека „Цара Цушана", — ШимиН , — пређе Кушакачић — Беогоад.

што«

за мушка летња одела и врскапуте (иберциге) може се добити по врло повољној цени у ангро стоваришту Ћућовић и Комп. Краља Петра 15. (Преко од Нар. Банке)

ПОДЈИСТАК ВРЕМЕНА 7-1' - 74 ми ћемо жнвети жнвотои вза-1 кои нећу ништа рећи. Сагаа нобрапиг. После! После ће доћи га је додирнула моју погу у смрт, а то је овај живот што га фнјакеру н учиннло ми се да сад нмало. 1Сорнстимо се љубав-1 ћу умрети. Ваша рука је дошрљу!_ | иула моју руку._ овле.. овде.. — Нн]е рђаво резоноваље за ником нећу нншта рећи, то је човека у грознипи, рекао је док- тајна мога живота. Моја крв ио-

Краљичин Ћердан Роиап од Адећсандра Диие-Оца — Да, Немппа, то већ зиамо, попооио је доктир. Све се десило на версајском друму. — францЈска краљица! узвакнуо је од једвом Шарнп. — 0! 0! рекао је доктор погледавши краљипу. Само толика Шта мнслите о томе госпођо? — То је опо што је страшно, гунђао је даље Шарни; то је страшно. волети једну жену, једног анђела, волети је до луднла, лати свој жнјвот за е-у, в

тор. ■ ако у погледу морала нпје баш обнчпа ствар. — Алн њена деца!.. узвнквуо

же да се лије нз ове ране, Марија, та тајна неће изићв са њом. Мој вепријатељ ме је пробо

је од једном Шарни љутито; она мачем, алн, н ако зна нешто мапеће ттетв да иапусти своЈа два ло °Д Н| у е тајпе, од ваше не зна детета. 0! зашто да ве! депа су иншта. Зато се вншта не бојте, иала, могу се поветн у путнип- Ј МарвЈа, пемојте ми чак нп [ ећи ком мантплу. Па зашто, Тарни! ла ме волнте: то је взлпшно;

г.ад већ одводеш мајку која је лака као перо, зашто ве би одвго в Маријнну депу!_ А!... Шарни је страховпто јаукнуо. Доктор је пришао краљшш

к&д јој се чоиск'ириблнжи онда г.оја је 8а све време стајгла у нма иред собом само једву кра- првој соби н слушала. Бпла Је љицу у свили и злату, једаи бледа и сва узрујаиа; ов ј) је

узео за руку; в оца је имала мало грозницс. — Бнлв сте у праву, рекла Је.

Ово вије само бунвло. Ово Ј% — Доста сам чула, лрошапу-

права опасност по тог младн^а ако бн га веко чуа — Слушајте! слушаЈтс! па-

тала је краљвца ко-а је бнла татико тзбуђена да је иела да побегве. Доктор ју је снаж^о задржао.

; мета.1 али једаа штоф, ала без срца. ј — 0! 0! поновио је доктор устрЈ-.авајућв се да се смеје. Шараи' није могао да осети ,тај преквд. | — Волео бвт, ваставво Је, н јелну уддту жену. Волео бих Је сгавпо је доктор. јоиом ЈИИ10М љубављу у којој ј — Не, ви речн више. | се спе заборавља Рекао бш тс ј I — Умирује се. Ево опег го! гепи: остаје нам да пропедемо вори. |Јси веколико леаих 1апа на овој; <Јаиста. П1арнв се Лно мало — Али ако краљ дође да вн Јвмљи, они дапи које ћемо аиа- подвгао аа постељи и склоано да с. >га штнћенвка? тв нзван љуба»в могу аа »реде -.руке. ј — Ах! да. Тс 0« Онлд ведкка 1ти такве даве Ходн драга моЈа, — МарвЈа, рекао Је звовклм зесрећа. ј докле год ме будеш волела и и благим гласок, Марија, Ја сам: — Шта М ј рећпТ Ј јшљл« год. Ј л куеојосетџр да *е та волшп. ОЈ ид- Ј .. — лпгтп . > џж вЧУ ,

чнм црвените предамном нематв шта да мн кажете. — 0! 0! рекао је доктор. Ово ввше није само буиило у грозвнцн; вндлте како је миран_. то је... — То је' поставвла је краљнца забрннуто. — То је екстаза, госпођо, устнћеше: оно личв на сећање. То Ј« усхићење душе када се сети неба.

ндеје, не могу да кажем нп Јвту реч; овај страшнн прпзар ме Је поразна — Прв томе као да стг длбплн његову грознпцу; код вас нма најмање сто удара пулса у млнуту. Краљнпа нвје нвшта одсоворила; отргвула Је своју руку а ишчезла. Где је доказано да је секцирањв срца теке него секцирања тела Доктор Је стајао замншљен а гледао краљпцу како се удаљује. Затвм је рекао сам у себн пнмајући главом: — На овом двору пма тајансгвевос.н које ве сиадају у делокруг пауке. Затпм, пошто је ваступ бно прошао, заклопио је Шарнпјеве очн коЈе су биле отворене и унезверене п полно му чело са водом п сирћегом. Поштз Је впдео да се мир повраћа на липу болеснпка, да се његово јецање претвара у благо уздисаве, да нзговара нспрекндане речп на место бурних говора, рекао Је: — Да, да. овде нвје с-'ло са-

— Госпођа госпођо, рекао Је • мо спмпатије вего и упшаја; ово шта хоћете' ј бунпло јс дошло као да је хтс— Нншта, докторе, впшта. I ло да пође у сусрет лнчностн ' која Је посетила бачеспнка; да, агомн људске мнслп крећу св као у бвљвом царству оплођаваЈућв прах: да, отсли шр'' - певид.гцвпх лодпра.