Vreme, 07. 05. 1926., str. 4

Страна 4

Петак, 7. мајл јпј *

МОДА, „НОВИТЕТИ" И „МОДЕРНО а , ПОСМАТРАНИ КРОЗ НАУЧНУ ПСИХОЛОГИЈУ

I. К&же се свакп час: ово је по моди. ово је „модерно", п обрнуто: ово ннје по моди, то ннје „модерно". Оно што је јуче важнло као лепо, сад није лепо, а сутра ће бнтн нзвесно поново лепо, н обрнуто: оно што је до јуче сматрано као ружно и одвратно естетскн, ностаје необпчно лепо, а дотадање „лено" внше није лепо, него ружно н ствар „старе просте моде"... Пре 20 н впше годнпа мушкарцн су носплн „сако"-капуте са три дугмета, а доцнпје је то постало „старо п без укуса", а као „укусно" н „модерно" појавпо се капут с два дугмета, н најзад до јуче бнло је „модерно" с једним дугметом.... Овога ранога пролећа оно што је важнло као „старо", „неЈтсусно", ,зеестетнчно", „немодерно", капут с три дугАлета поново постаје „модерно", поново је у духу „моде". Ципеле америчног кроја престале су већ неколнко годнна да важе као укусне цнпеле, као помодне: модерне су цнпеле ,дпнљате", тзв. „пшми"-^ппеле, које су сад уважене за естетичне и од старих н младих... У своје време, такође пре 20 година, расечен „сако"-капут на леђима („шлиц") појавио се као „сецесион" и непгго фино, н нама који смо га тада први пут виделц, изгледао је првих дана одвратан, чак и смешан, као да је капут исцепан, а донније убрзо постао је „леп", нешто „модерно" које нас веома задовољава. Кад је већ већина почела носити такве расечене капуте, у чему нису нп старији људн изостајали, нама је то сасвтш на свом месту изгледато, за н^пгго беспрекорно естетично, и ко би се у том времену појавно с капутом без „шлица", био бп нам одвратан п изазивао би смех код посматрача. Сад је поново „у моди" капут без шлнца већ дужег времена... Овако пгго још више се испољава код женскпља. Женскиње су увек савременије у моди. Не обично се брзо одбацује известан крој хаљине и усваја други, „модеран" крој, а дотадаљи оглашава се за безукусан, немодеран... Колико се фазона ци пела код дама за последљих година огласило за естетичне и уједно за „прежнвело", безукусно!... „Шосевн" су били по моди пгироки, па уски као џак, на поново широки, и најзад поново преовладали уски и кратки... Свака промена изазивала је прво револт, па затим убрзо „одушевљеље", а после тога поново ггрезираље и прихватање новога, које је било врлр често сасвим враћање ранијем, старом, „преживелом". Сетимо се само колико је шешир код дама преживео промена, које су у своје време све изреда биле оглашаване за нешто „фино", „лепо", пуно „атракција" за посматраче, а после као ружно н одврагно: оно што је прошле сезоне оглашено за немодерно, треће или четврте сезоне осначено је ионово за естетично и помодно, „елегантно" итд. Огкуда долазе ове појаве у моди и како се све то хамелеонско понашање наше душе да психолошки интерпретирати?Ради објашњења ове ужасне варијабилности наше душе мп ћемо простим, лако схватљивим примерима покушати да објаснимо биолошкн. Нама је нормалан н једновреиено леп човек п жене које имају оба ува, а ружно нам је свако биће које би било с једним увом. Човек са зеленим носем одвратан нам је, није леп, јер представфа нешто ванредно, нешто што није навикнуто. Код Јапанаца нлр. косе очи на лицу јесу нешто што је нормално и го је за њихов укус лепо, те Јапанци и Јапанке гледају потпуио хоризонталне очи као непгго што није лепо, сматрају то за ружно, онако као што мп, бела раса, посматрамо њихове иосе очи. Ако би сви људи имали само по једно уво (једна иреална рспепицаГ), или ако би сви били са зеленим носем, онда би в&и човек са два ува иагледао исго тако ружлп као и МЛ б* сад код пормална д г ;а имао три ува; а човвк с бе-

лим носем изгледао бн код свих зелених носева — ружан и одвратан, исто као сад кад вндимо крња човека (без носа). Шта је то што овде изазива час прпјатна, час пепрнјатна осећања? Нпшта друго — просто популарно говорећи — него навика. Зато и свп кажу: навнка је друга прпрода. Биолошка, Днспозппона Психологнја овако објашњава тешко формнрање једне резидуе на кори велпкога мозга. Свака представа ма о чему — по теорпјн ове савремене Пснхологпје — улагерована је негде па можданој кори, она ту „спава" и с времена на време Јзасветли, оживи, или како се то 'каже у Психологији бива представа репродуцпрана. То место на можданој кори, где је угпсак из спољњега света оставио фпзн кално-хемијску трансформацију, зове се резидуа илп диспозиција пли репродуктивна основица. Пошто је код нас асоцнрап човек с два ува, јер је од рођења стално такав внђан, нли човек с носем, онда појава човека с једним увом плн крњим носем изазива револт — ранија диспозпција (резидуа) одупире се образовању нове резидуе и зато ми ово необично схватамо као ружно, јер се појављује тзв. физиолошка сметња за формпрање нове резидуе (с једним увом нли крњнм носем). Бполошка Пспхологпја — а то је за нас једнно научна Пснхологнја — ту тешкрћу при образовању нове резидуе овако конкретизира алгебарски: ако постоји чврста асоцијативна веза нзмеђу двеју диспозиција а—в, онда да се успостави нова асоцијативна веза а—с, бива јако отежано у почетку. Тек пошто је начињена нова хемијска промена на кори великога мозга код с, онда је уннштен првашњи револт, сметња је уклоњена. Ако сам видео човека првд пут у поцепаном н извепгталом, старом оделу, доцније пак кад га внднм у фпном, елегантном оделу, ја се осећам у једном смнслу пелагодан, јер старе диспозиције а—з живе су и храбро се одупиру формирању сасвим нове асоцнјапије резидуа а—с (у овом случају познаннк у лепом оделу). За личност нашег познаника везано је старо, поцепано одело а не ново: зато се стара диспозиција одупире изградњи нове диспозиције. Зато је значајан први утисак који учинимо, јер он доцније, ако је био негативап смета формирању нове дпспозилије, т.ј. укопавање новог утиска на кори можданој. Из истих узрока људи старнји тешко усвајају нова начела, исто тако нов начин живота у кући тешко се прихвата (и то је нпр. један од узрока што се снаје и свекрве не слажу); зато човек тешко мења уобичајени пут (улицу) итд. Сад можемо лако разумети прво моментано тешко примање новога и уједно после одобравање тога истог новога пошто преовлада код свих индивидуа, т.ј кад су ство рене нове резидуе. Нама је лепо или смо бар равнодушни кад гледамо известан помодни крој „анпуга", кад се он као такав код свих налази; а кад се појавн нов крој (кад треба да се образује нова резидуа а—с), ми се прво одупнремо, јер смета дотадањи усвојепи „фазон" (смета |асоп. резидуа а—в) и тада нам ново још једнако изгледа да ни|је лепо. Ну чпм ново преовлада I код Бећине публике, онда је већ I израђепа нова диспозиција а—с, и ми раннје напуштену диспозицију, која се сад ретко оживљава, занемарујемо и при обнови изазива тежу репродукпију. Професор ДРАГОЉУб БРАНКОВИЋ

ј ГОТОВД ЈЕ1 ГОТО ЗБИРКА НОВЕАА МУДАЊЕ 12ДРУГЕ ПРИПОПЕХКС ОД ПИГИГРИЛИЈА С ИПУСТРОЧЦНИМ КОРИЦПМЛ ЦГНА 10*— ;ШНАРА С ПОШТПРИИОМ 13. НЛ ДОПЛЛТУ I—: ДИКЛРН КЊИЖАРА , } ВРЕМЕ И » КНЕЗ МИХАНЛОВА УлИЦА БРОЈ •.

Г. Е. Оман, почасни! доктор Београдског I Универзитета Ценећи велике заслуге г. Емила Омана, професора Университета у Паризу, за словенску науку а посебице за српску, савет филозофског факултета Београдског Универзитета изабрао је 31. маја 1924 године г- Омака за почасног доктора филозофије. Диплома ће се предати г. Оману 7. овог месеца, у петак, у 6 часова по подне. Свечаност ће бити у великој дворани старог УнивгрзИтета. Приступ слободан. Слава Дунавског Кола Јахача Јуче је Коло Јахача по други пут ггрославило своју друштвену славу, Ђурђев Дан. У луксузним просторијама Џокеј Клуба, нарочито украшеним за ову свечаност, извршено је, у присуству Краљевог изасланика. пуковника Драгутиновића, сечење колача. За време црквеног обреда на јектенија је одговарао Станковнћ. После тога многобројни присутни, међу којима су били и г.г Пуцељ, министар Пољопривреде и Вода, Зечевић, командант одбране Београда, Бодреро, италиЈански посланик, Шеба, чехословачки послашж, Олсхаузен, немачки посланик, Хори, мађарски посланик, 0кенски, пољски послатж, Ландеро, шпански посланик, представници Београдског и Ауто Клуба ит .д., постужени су ж^ттом и сервиран је врло добар бифе.

У недељу ће се одржати демонратски збор у Суботици Суботица, 5. маја. — У недељу, 9 о. м. одржаће двмократска страпка свој велвки збор у Суботици Како је ово први збор демократске страике ввћега обима у Суботици, чине се велике прппреме. На збору ће говорити г- Љуба Давидовић, а са њим ће допутоватп и народни послапп ци демократске странке: г- г. др. КуманЈ 'ди, Косга Тимотијевић, Грга Анђелиновић, Риста Јојић, Славко Шећеров, Мнлан Грол, Александар Мијовић п други. У суботу ће г. Давидовић посетиги Сомбор и ту ће одржати једну пшру конференцију демократа из Сомбора и околине, н у иедељу у Седам и по часова изјутра стићи ће у Субопшу. (ВремеЈ-

Ватикан преговара са Совјетима Берлин, 5. маја. (Радиограм) — Ватикан ће успоставитп дипломатске односе са Совјетвма. Делегат Ватикана језуита Херби њи вратио се из Москве где је преговарао са совјетском владом. (Време)

ВОДА против опадања косе и перути „Еућрин" до данас ненадоккадиво, Апотека „Цара Душана" ЦЈИММЋ пређе КУШАКОВИЋ. Бео град.

Три поларне енспедиције журно се спремају за полазак Вејавица је задржала Амундзенову ваздушну лађу у Лењинграду

Лондон, 5. маја. — Један Амундзенов телеграм, који је у суботу вече сттаао у Лељинград, био је јавио да су радови око конструкције пилота за пристајање ваздушне лађе у Кингсбеју завршени. Метеоролошки билтен саопштио је, истовремено, да је време одлично. И командант Амундзенове лађе, пуковник Нобиле, одмах је издао наредбу да све буде спремно за полазак из Лењинграда. У суботу у 10 часова у вече састала се у Лењинграду качференција метеоролога, и после два сата конферисања они су закључили да су ваздушне струје необично погодне за пут. Одлазак ваздушне лађе Норвешке одређен је за сам дан Ускрса у 4 сата по подне. Руске власти и војска изашле су необично на сусрет. Товар ваздушне лађе потпуно је комплетиран. Лађа носи 9500 килограма тежине укупно, од тога 5000 килограма бензина. Посада броји 15 л>уди. Око 10 часова пре подне почео је изненада да дува јак ветар. Истовремено јавили су из Вадзеа, да је метеоролошка снтуација промењена. Пуковник Нобиле сазвао је одмах поновну конференцију метеоро>тога и решено је да се путовање одложи за један дан. Међутим, непредаиђене ваздушне пертурбације онемогућиле су до дднас полазак вазд>шне лађе. Над Лењинградом спустила се страховита олуја са кишом и снежном вејавицом. Телеграм из Вадзеа јавио је, да

и тамо бесни ветар и да је пао снег. Температура је спала испод .чуле. (Врене) Капетан Вилкинс сгомио је руку Лондон, 6. маја. — Вођ америчке аеропланске експедицнје на северни пол, калетан Вилкиж, вратио се понова аеропланом са рта Барова у Фербанкс, али нажалост са сломијеном руком. НесреКа се десила приликом покретања аероплана на аеродрому. Калетану је запала рука између точка и акомулатора. Сада му је рука непомична у гипсу. Вилкинс ипак не мисли да због тога одложи свој пут на северни пол. Он истиче велике услуге које су му учинили Ескими на ргу Баросу. Да би убрзали конструкције и удешавање привремечог аеродрома, они су чак одложили своја путовања у ледена мораи рааи лова на ајкуле и на фокс. (Време) Капетан Берд на Шпицбергу Лондон, 6. маја. — Капетан Берд, комацдант друге америчке експедиције, стигао је лађом до Шпицберга. Пошто његов пароброд Шантијер, снабдевен свима потребним алатима, још није стигао, капетан Берд, да би убрзао полазак, конструисао је провизорне сплавове на чамцима и почео је да истоварује аероплане. Манесри^а1»>е је било отежано ве.тикнм снегом, који је прекјуче почео да пада. Машинерије великог аероплана типа Фокер илак су сретно пренете на обалу у Кингсбеју (Вро/пе)

Фашистични секретар у Солуну Солун, 3. маја. — Генерални секретар фашистнчкнх органл:«1цнја у иностранству, посланик Бастианннн, на путу из Атнне у Оофију задржао се у Солуну. Дочекали су га нредставннци Италије н италијанске колоннје. Г. Бастнанини је нзјавно новинарима да је дирнут срдачним дочеком који му је био нриређен у Атини. Посланнка су дочекали такође и представници италијанске 1Солоније из Софије који су му аутомобнлом дошли у сусрет. У ресторану Бастазини солунски фашисти су приредили Бастианинију интиман банкет, на коме су говорннци, представници фашистичких оргапнзација позвали госте да испију чаше за напредак Грчке и генерала Пангалоса. Италијанска колонија је приредила посланику још неколико пријема на којима је срда^шо поздравл>ен. ЊЈ Вшвтшшт }

Бурна сБсупштина Четничћог Удру^ћењс „Петар Мрћоњић" Међу члоновима УдруЉеаа дошло 1е до отвореног расцепа

Јучерашња годншља скунштнна Чепшчког Удружења Петар Мркоњић била је веома оурна и на њој је дошло до цефцннтнвног расдена међу члановг.ма овог Удружења. Да ће бпти буре међу четнтшма ишчепнва.ло се унапред, јер је сукоб између две струје на прошлогодишшој скупштини то доста јдсно предсказивао. Велики број делегата пз целе земље Еећпном у четничком оделу, са црним шубарама и Јелим орлом на њима, окупио <:о око 9 часова пре подне нпед /отелом Париз, где је скуГгапин.т била заказана у биоскопској салн. Још на тротоару и пред вратима осећала се велнка пнимозност и нервоза. Нарочиго су бпли борбенл прнсталнце струје протнв генерала г. ОкановиЈи и г. Пуннше Рачића, који нредстављају досадању званнчну управу и вођство. Ову струју с.тчињавају већнном Србијанци, док су уз г. Оклновића н г. Рачића пришли „пречапи" у огром ном делу. Међусобна жустра доказивања и објашњаваља пред вратима наговештавала су очито, да ће у сали бити гужве. Незадовољници онемогућззају отварање снупштине Око 9 часова пре подне гене. рал г. Окановић покушао је да отворп скуппггину. Сама његова појава била је довољна да, код тих незадовољних делегата, изазове буру. Редови четника су се ускомешали, штапови су се подигли у вис и настала је у сали тако паклена вика, да нико није могао доћи до речи. У ларми чуле су се страховите оптужбе и увредљива добапивања протпв садапгње управе. Труд г. Окановпћа и г. Рачића да умире присттне остао је узалудан. Противници, — бојећи се, веле, препада, као на прошлогодпшњој скупштини, — били су решпли да онемог.уће уопште управи да подпесе извештај. Жучна објашњавања водила су се међу појединцима и мањим групицама. „Пречани" су се држали доста мирно и хладнокрвно. Личани су тврдили да „ово не ваља", а Војвођани „да се лолитика увлачи у Удружење". Србијанци су заузели ратоборан став и крупне претње падале су на све страие. Четиици се раздвајају Пуних пола гата није било могуће отворигп скупштину. а

није бнло пзгледа да ће уотпте зав.лалати номнрљивп дух. Вндећи опасну ситуацнју, г. Окановић и г. Рачић најзад су решили да напусте скупштину. Са њима је изашла н једна повећа група њиховнх присталипа. Г. Окаповић и г. Рачић са својом групом, изашавшн из бпоскопске сале, преш.ти су у другу салу ресторана, да се тамо споразумеју шта да раде. Противницн, сматрајућн да су они у већини, остали су у бноскопској салн и репшли да воде скупштнну за себе и да изаберу нову управу. За председнпка збора изабрап је г. мајор Паптић. Говорннци, врло огор. чеии, почети су да се"јављају за реч и протпв досадашње управе одржано је нсколико врло оштрих говора. У друтој сали присталице г. Окановнћа н г. Рачића приступнли су .саветовању. Видеввдн да им је немогуће одржати скуцштпну иод таквнм условима, они су решили да г. Окановић и г. Рачић посете председиика владе г. Николу Узуновића, да му изложе стање ствари и да га замоле за заштиту, како би се редовна годишња скугацтпна могла да одржп правплно, Ј смислу статута Удружења. Незадовољиици бирају нову управу Док су г. Окановић и г. Рачић отишли у ПреЈседништво Владе, незадовол>ницн у биоскопској сали решили су лл бирају нову управу. У 1 час по подне, ахламзцијом, нова управа је изабранаБивши четннк и војв:да, садашњи народни посланик г. Ваотлије Трбић, изабран је за председннка, а за потпредседнике изабран-,1 су г. Радојнца СтарчевнК и г- Владнмнр Трбојевић. Поздравл,ен б\-рним аплаузом г. Трбић је поззравио присутне лелегате, заблагодарио им н замолио их да се разиђу мирно, један по један, да не би иошло д<5 инцнлената. Нова група мисли да је у већини и да ће избор њене управе остати пуноважањ Нзене присталице изјааљују, да против својих друговз из друге фракцнје немају ништа и да ће их без речн примити, ако се врате; само, веле, о досадашњој управи неће да чују и неће је више трпети на своме челу.

Јуче је одржана годишња скупштина и конгрес Четничког Удружења за част и слободу Отаџбине Јуче пре подне, у исто време к&д и скупштини четничког Удружења Петар Мркоњић, одржана је у сали Империјала годишња скупштина Четничког Удружења за слободу и част Отаџбине. Скупштиву је отворио у 8и но часова председник Удружења г. Алимпије Марјановић, поздравпим говором уттућешпм делегатима из разних крајева земље. Били су присутни делегати из Врања, Сомбора, Сплита, Бечеја, Скопља, Сснте, Приттине, Ниша, Мостара, Куманова, Битоља, Прокупља и Ђевђелије. Пошто је затим кзабрано часништво скупштине, црешло се одма! на читање извештаја о раду управе у прошлој годипиИз нзвепгтаја се пиди да се управа заузимала код Министарства Лграрие Реформе да четници, који нису добили земљу, што пре земљу добију, и да се четницима, који је всћ поседују, она не одузима никаквом ревизијом. У Министарству Војнон образована је под председништвом ге нерала г. М. Михаиловкћа, нарочита комисија која треба да одреди ко све има права да се назовс четннком У ту компспју су

Књиге и листови КОНКУРС ЗА НАЈБОЉУ ПРИПОВЕТКУ На расписанн конкурс Аеро-Клуба за најбољу ирнповетку нз жнвота пнлота н нсторпје авнјацнје, једногласно је додељена од нзабраног жнрнја прва и једнна награда од 3000 днеара, г. Мнлошу Црњапском, канжевннку, за прнповот «Дннарскн тнп авнјона». Прлповест је штампана у априлском броју Наших Крипа. органу Аеро'Клуба. НОВ ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ У нздан.у Генералне Днрекцнје Државннх Железннца изашао је нов ред вожше, којн ће ступвтн на снагу 15. о. м. По рвом повом реду вожае предвнђвнн су новн брзн возовн в то: БеоградСодун са велом из Нпша за Оофнју; Вннковцн—Буиурепгг, ЗагреЛ—Оушпк Загре^ Силиг; I за вреие летп.е сезоие I „ П|ЛВ - У лп«торп,л гг А Мапи Столаћ—ДуГ,ровник. Нсто таио оред.! 3 ШЛИ ? д 'ДРЈЖења Г Г А. Мар виђепа су мвога директпа кола, воЈа пнсу била у досалу1ШВ>ем реду оолш,е. вожпе за впостраиство је прађвп за сваку држаау посоЛице цо нарочитом, осожв врегледиои систвму, и> г.огл се лако могу видети све најбоље везе наше земл>е са ивострапсгаом преко свију. прелазни! гранвлНЈи ста-

јпновић и војпода Бирчанин. Благајна Удружења је врло свромашна, кдже се у извештају, Јер су јединн приходи били од улога и чепгичког дапа. Извештај јв једногласно примљен и управи дата раарсшкида, втрх- , )|ГД| 1плл "^•»»'■».о^одмнт пристуггало

избору нове управе. За председника " је пзабран поново г. А. Марјановнћ; за подпредседпика г. Јован Довезепски; за секретара г. Ал. Шошкић. За члановв Управног Одбора нзабрани су г. г. /л. Рајић, Драг. Божовић, Душан Дучић, Душаи Плпћ, Крста Недељковнћ. Вл. Павловић, Драг. Видпћ, а за члапове Надзорног Одбора г. г. Плија Трифуновпћ, Панта Мнладиновнћ, Дане Пантић. Крста Шаренац 1 Буде Радојчић. Поводом реферата делегата ш Нпша г. Св. Миљковића, који је пзнео потанко случај откопавања и скрњављеЈва гроба заслужног четничког војводе Јашв Ненадовића, чији је сандук ископан нз гробнице и оштећев од стране непријатеља чепшгатва, на скупштшш је донета одлука да се упути протест предееднику Владе н Министру Војном против оваквих варварскнх поступака. Од најважнијих предлога усвојен је предлог да се управв оставе одрешене руке у погледу пријема оггах лица која су била иступила из Удружења. Свако такво лице мораће да поднесг управн молбу за пријем у чланство, а управа ће ту молбу одобрити тек онда пошто буде прибавила податке о исправном владању подпоспоца молбе, за време бавл,ен,а ван Удружења. Ску1Ш1тина је акламацијом изабрала за почасне члапове г. г. Мплоша Рпдојловнћа, Павла 'Б. Мап.ћа и Уроша Цупару Зцтим је закључсна, у 11 и 110 часова.

СТОВАРИШТЕ ГУМА КОНТИНЕНТАЛ КА*ЧУП А. Д. преселвло се 1' Крал>> Петра ул 92. у зграду Офипир сх« Зшдруге, Масарикова ул. 4. Те*» фоа !з - V