Vreme, 07. 05. 1926., str. 6

"лрана 6

Петок, 7. млја )9М.

БЕОГРАДСКА КРОНИКА

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Чехословачка у сликама На Народном УлЈшерзитету одржаће у суботу 8. о. м., у (3 п четврт по цодае, г. Богослав Слејшка шггересантно предавање: Чехословачка у сликама или Пут Сокола кроз Чехослозачку за златни Праг. Више од 100 днјапознтпва у бојн прикаваће сва она места кроз која ће учесницн на овогодншњем свеслколском слету у Прагу пролазвти. Годишња смупштина Лига против туберкулозс одржаће своју годншљу скулшгпну у недељу, 9. маја, у 9 сати пре подне, у Друго.ј Београдској Гимвазијн- Моле с« чланови п прпјатељи Лиге да дођу нензоставно на скупштнну Патријарх на славама Његова Светост ПаЈријарх посетио је јуче у 3 сата г- Саву Ђурашнновпћа, тнпографа, којп је као снромах човек, објавио преко новина да слави своју славу. Исто је посетио н радника једног у Иванчевачкој улнцп. Позориште ПРЕДСТАВЕ ЗА СТУДЕНТЕ И СТУДЕНТКИЊЕ Картв (од 15 и 20 днн.) за сое представе Художесгвеног Театра, које је Удружење Студенткнп>а резервпсало пскључпво за студенткпн-е п студенте уогу се добнтп у секретарпјату УдруГ«сн>а Огуденткпнл, Топлпчпп Венац 21а, сваког дапа од 0— 12 н од 2—4 ч, по подне.

КретавБе путнићп У Београд су допутовалп: ХОТЕЛ ПАЛАС Карл Клајн трговац, Берлин; Роиалд Сутон трговац, Загроб; Фрањо Шерих фабрикалт, Митровнца; Роберт Тугентат фабрнкаит Биелско; Валтер Бериард пословођа, Беч; Ђуро Церих нпжењер, Мнтровнца; Емил Келбер трговац, Колумбија; Лазар Дојч днректор, Загреб; Стефаи Бннет трговац, Псшта; Иван ИвановиН директор, Загреб. ХОТЕЛ СРПСНИ КРАЉ Вилхелм Дубски дироктор, Беч; Ханц Грец трговац, Пешта; Макс Феликс трговац, Беч; Ана Еркер индустрнјалац, Страчерков; Јозеф Ханкс заступник, Беч. ХОТЕЛ БРИСТОЛ Јозеф Вебер трговац, Беч; Фрањо Финтгар директор, Љубљана; Наталија Токарска глумица, Праг; Ллександар Богданов глумац, Праг; Филип Лустиг трговац, Братислава. ХОТЕЛ ПЕТРОГРАД Роберт Камбер трговап, Пешта; Мато ШарчевиН лекар, Сушак; Златко Вербић чиновник, Загреб; Фердо Черницкн чиновник, Загреб; Младен Јанић управнтељ, Тител; ЈБудевит Ласло чиновник, Н. Сад; Драгомир Обрадовић инспектор, Скопл.е; Мнодраг Јапковпћ ревнзор, Марибор . ХОТЕЛ БАЛНАН Тоша Јевтић апотекар, Смедерево; Љубомир Стојиљовић капетан, Љубљана; Милан Милигшовнћ лекар, Вировнтица; Антон Мислер начелник, Вировитнца; Мнлутин Пејановић капетан, Плевље; Чулен Гал нндустрнјалац, Суботнца; Трајко Ристић трговац, Ннш; Настас Дда1итријевнћ трговоц, Инш; Ннкола Димнтријевић трговац, Ннш; Филип Пнлаж предузнмач, Црквеннца.

МАЛА КРОНИКА

Крађа бакарног иазана Г. Прока Таснћ са станои у Кочнној улпци број 42, прпјавио је пварту врачарском да му је пепознатп лонов разСио катанац па подрумскпм вратнма п из подрума украо један бакарнн казан у вредностн 2000 дннара. Лопов је крађу извршио прел^рошле ноћп, користећп се одсутношћу укућаиа. За крађу не сумша ни па кога. Кварт Је иаредно истрагу. Понрађен баранер Претпрошле ноћп неко је разбпо прозор на стану г. Светозара Катића власнпка бараке иа углу Кнез Мпхајловог Вепца н Узун Миркове улнне, увуЕао се уИЈтра и украо му разннх ствари у вредности преко хи.гаду дппара. Душановац је прославио јуче свечано своју двадесетогодишњицу Душановац, највеће београдско иредграђе, прославнло је јуче двадесетогодпшњицу од свога ностанка. Нскнћен зеленнлом н заставама бно је јуче препун света, којн је од ране зорс у свечаном руху ншао месту званом Порта, где је трсбало под ведрнм небом да се обавн та прослава, тако значајна за цео 1^ај. Када је цео простор бпо пспуњен светом, отворно је свечапост г. Светозар Марнћ, потпредседнпк Друштва за улепшавањо Душановца, говором, у коме је у главном нзнео постанак п развптак Душановца. Предграђе дј 'шановац постало је на тај начнн што је поч. Душан Спаснћ, бпвшн мнннстар, изделпо своје велнко имање код Топовскнх Шупа н испродавао га врло јевтпно спротињн, која је на њсму сама поднгла прве куће. Одмах за тим у фебруару месецу 1906. године основано јс друштво за улепшаваље те нове насеобнне. Из захвалности према оснивачу предграђа нова насеобина назвала се Душановац. На нстом месту, под једном шатром, прославило је истоврсмено своју славу Друштво за улепшапање Душаиовца. Пошто је завпшен црквени обред, настало је послужење и неуморно испијање чаша за напредак Душановца. По подне у Порти се слегао цео Душановац, музика је свирала без престанка вило се дуго коло слзвљеника и испијале се чаше под шатрама до у касну ноћ.

Пошто је пропно и прокоцкао имање, касапин са Пашиног Брда покушао је јуче да се убије Један орнгнналап покушај самоубиства догодио се јуче по подне у Дубљанској улидн, у дЕоришту зграде број 92. Познатн Оеоградскн касапин Јован Лимнтрнјевн)! - Торбеш, старац шесетих годппа, са станом на Пашином Брду, дошао је око 1 и по сат по подпе на своје бивше нмаље у Д%'бл.анској улпцц број 92 и ту, у намери да себи одузме живот, ударно се једним касапским ножем у врат. Јован Димитрпјевлћ - Торбеш нмшд један од најбогатијнх људн на Врачару, одао се пићу и 1соцки још од дужег времена. Трошећи новац преко мере, Јован је пропио и прокоцкао велнки део свога имања и пре годнну дана нмао је још само толпко новца, колико му је требало да купн кућицЈ- на Пашнном Брду. Увнђајућн н сам да га начин жнвота којн је водпо вуче у немнновну пропаст, погукао се за извесно среме од коцке. Пао је тада у тешку мсланхолнју, али се у њој цородио један још гадннји ногок. Нродужио је да се опија, до безумља, т&ко да је једнога дана морао уступиги и кућицу ца Пашнном Брду. Разочаран жнвотом, Торбеш је јучв изјутра одлучно да изврши самоубиство. Пошто се опио страховито, дошао јс па своје Онвше нмаље у Дубљанској улнцн број 92, које је како тврде изгубно па коцкн, н ту, у јед ном углу дворншта, задао себн ударац ножем у врат. Одмах је извештена Амбуланта н Торбсш је препет у болннцу ради лечења. Његова повреда, н ако озбиљне природе, не нредствља опасност по живот. Сам 'Горбеш, потпуно пијан, могао је да изјави само толико да је разочаран животом и да се због тога и одлучно на самоубиство. Прексиноћна експлозија у Доситејевој улици Читаву панику изазвала је претпдошле ноћи у Доситијевој улици експлозија једног б>рета бензина. Експлозија се догодила после поноћи, у дворишту куће број 48. Неко од пролазника, бацио је случајно запаљену цигарету у двориште те куће, у коме је било једно велико метално буре са бензином. Случај је хтео да цигарета падне на само буре, и то баш на једну његову страну која је била натонл>ена бензином услед слабог чепаТако се бензин запалио, најпре око чепа, а онда је букнуо и сам отвор. Услед тога буре је експлодирало и цело двориште букнуло је у пламену. Срећом пожарна чета, коју су укућани и суседи пробуђени експлозијом, одл1ах дозвали, успела је да угуши пожар пре него што је захватио зграде у дворишту. Зд време гашења, при коме је повређен један младић из суседства, по комшилуку запаљеног дворишта, би.то се однекуда рашчуло, да се запалио цео магацин бензина, и ако осим тог једног бурета није ни било више бгнзина, и то је Јгзазвало праву панику. Срећом успешна интервенција ватрогасаца брзо је умирила уплашени свет, који се, изненађен експлозијом у сну, таман био спремио да бежи из куће.

Шоферски помоћник ухваћен на делу крађе Још одавна прцуетио је г. Алекса Алексић, сопственик аутоуобилске гаражс Алексик у Дечанској улпцн ;ц му неки пепознати лопов поткрада радљу. У нсколпко махова, пзјутра, прпметио бп да му из дневне касе пазара фалн извесна сума- Прпјавдо је ствар н полицпјп, али пред}'зета истрага нијс мог.ча да открнје лопова. Оно .мад на ноћ момку гараже Славку Петровићу пошло је за руком да ухватн лопова на самоме делу. ЗнајуНи да му газду поткрадају, момак Пегровић је иретнрошле поћи одлучпо да остане у непосредној близиин лоиала и пази кад нанђе крадљпвац. Нешто после 12 часова прошавшн из дворишта зграде у којој је смештена гаража, лопов се провукао кроз јсда,н прозор и ушао У радау. Одмах за њи.м, нс;им путем, ушао је н Петровић н, у моменту када^је лопов отварао фијоку стола у коме је етајао новац, пришао му јс и ухватно га _н спровео кварту Тералијском. Лопов ее зове Софроније 13рајповнћ. шоферскн помоћшш. Могао је да нееметапо поткрада гаражу, јер је бпо врло добар позпавалац прилнка у њој. На саслушању потпупо . приздаје дело Спроведсн је оделењу Јавне Везбедностн које ће протнву њсга пролужнтн истрагЈ- н оптужктн га Суду.

БЕОГРАД НА ДАН 6. МАЈА 1028. Г. ЧИТУЉА

Марнја Николнћ удова, 74 годнио; Драга Јанковнћ учнтел.впа. 77 годнна; Јелнсавота НнпоЛНП удова, 32 годнне; Мнлан Ђнралдн ткач, 38 годнна; Мнхајло СтојановнК агснт, 30 годнне. Познато је да најбољу циглу и цреп пронзводн удеоничнд задругд

Ор. 90. Тел. 16-0! Телефон Цкгданз 19-30.

г. дииинсон у београју ПРИЧЕ ..ВРЕМЕНА

Јучерашња свечана седницанашег Удружења за Лигу Народа Председник комисије за иацио на.тне Мањине Међународне Федерације Удружеи>а за Лигу Народа и члан енглеског парламента, Сер А. Дикинсон, налази се од јуче у Београду. Г. Дикинсон путује по Балкану да ггроучи полЈггичке проблеме који су у вези са Лигом Народа, а специјално се интересујг проблемом националних маи>ина. — Пропутовао је Атину, Цариград и Софију и сада чини посету Београду Г. Дикинсон је добро позиат у нашој средини, јер је имао прнлике да у више махова председава Конгресима Међународне Федерације Улружења за Лигу Народа, на којима је учествовало и наше УдружеЈве. Јуче по подне приредило је Југословенско Удружење за Лигу Народа свечану седницу у великој сали Ака^емије Наука у част г. Дикинсока. Седницу је отворио предселник Удружења, академик г. Јован Жујовић, који је поздравио г. и г-ђу Дикинсона и изнео идејни програм Југословенског Удружења. Г. И. Пржић упознао је г. Дикинсона са досадашњим радом удружења г-ђа Аика Гођевац поздравила је госта у име студентског удружен>а за Лигу Народа подневши кратак извештај о прошлом балканском студентском конгресу. Г. Дикинсон је држао дужи говор у коме је истакао значај пацифистичке акције. Сутра Ке бити приређен свечан банкет а у понедељак ће г. Дики-нсон одржати на Универзитету јавно предавање о Лиги Нари>да и пацифислЈчкој акцији. Млада ум»тсљица женског рада. пршрена оо људавнина, поиушала је јуче оа се отрује Јуче око 11 часова пре подне иокушала је да извршн самоубвство тровањем Јелсна Хорастовић, учитељица женског рада, родом из Осет, стара 23 године. Самоубнца је исиила већу количину растворене камене соде и озбнљннје се повредила. Пренста је одмах у хируршко одељење Опште Државне Болннце ради указивања лекарске помоћи. Из писма, које је самоубица оставила полнцнји, као и из саслушања које је дала дежурном полицијском чиновнику, узрок покушају самоубиства младе девојке лежи у несретној љубавн. Она се, још ире 9 месеци, одмах по доласку у Бсоград из Осека, упознала са једнпм чпповником Министарства Соцпјалие Политике. Између њих се развпла љубав, а после обећања да ће се вепчатн, њихове везе су постале интимне. Ншхов такав однос трајао је пуних » месеци. Ономад, међутим, нз уста свог љубавннка чула је да жели да се венча са неком Загребчапком, која му доноси повећи мираз. Рааочарпна, Јелепа сс решлла да учинн крај жнвоту. Јуче пре подне, док су њеии укућани бнли одсутни. дохватила је камепу соду и испнла је. Њене повреде нису опасне по живот.

Циклус кокосових ораха

| Вајшниљнмје а најчитанн]е шз ј Вићтора Ига велнки друштвени роман у 5 делова Јадници у новом нреводу потпуног текста у 12 свезака | Цена: спесии 10 дин.: ком- ■ плету неповезаном ПОдин : ! неповезаном уплатно 180, у ј полукожу 260 динара. ј ! Нздавачка Књчжара „8реме" I кнез михаилова уа. бр. в

Л»ша: Ђорђепнтенус, КарлрпиI текус, Маркопнтекус, један Милаиац). У л.тбннн једне тронске пр&пттмв. У опнснма нстражпвача п сгзотнтаим ромапнма, тако чудпа н вслнпапствепа шума ннјс нпкала оппсана, јер прпрода, упркос својнм пломеннтим напорпма, ннјс ннкада успела да створн лепоте које 6п могле да се ј -пореде са онпма, које машта може да замнолн. У грап»у џпновскнх палмн утабореп је чптав свет мајмуна. "Норђепнтокус, Марклпнтекус н Клрлопнтекус сапвалп су хнтну седпнпу Комнтета Народног Здравлл. Ђорђепитекус — (који пргдселава^ Бићу кратак! Маркопитекус — Разумемо!... Ђорђепитекус — Бићу кратак!.. Позвао сам вас, јер нам нове и страшне опасности прете од људи! КарЈОпитекус — Доле људи! Ђорђепитекус — Ђути... БиНу кратак: све наше несреће потичу од оног издајника Питекантропуса... Карлопитекус — Велиш да Неш бити 'кратак, а почињеш од Питекантропуса. Ђорђепитекус — Да, од Питекантропуса, господо... Карлопитекус — Свето стрпљење! (Заспи). Ђорђепитекус — ...од Питекантропуса, који је први напустно особине наше расе н упутио се путем понмжавајућих уступка ка људској форми. Најпре је напустио свој реп, који му је чинио тако велике услуге. (Чувши Карлоли" текуса како хрче, разлра се) Пробуди се!-.. КарЈОпитекус — (пробудивши се на мах). Шта је?.. Где смо?... Што си ме пробудио? Ђорђепитекус — Зар тако поштујеш председникову реч. (Баци му на главу један кокосов орах). КарЈопитекус — Јао!.. Зар сам ја крив што сам заспао? Гњавиш са тако старим причама!... Ђорђепитекус — Бићу кратак!.. Човек, коме није довољно што је од нас добио своју данашњу форму што је усвојио наше основне функције, што нас је запоставио и бацио у животињске редове, човек, овај одрођени сисар, незадовољак влашћу коју врши над нама када успе да ухвати неки примерак наше расе и да га однесе у своје далеке вароши, где кокосови ораси ничу само на зидовима барова, човек, госпође и господо, покушао је сада да замени своје изнурене органе кашим здраво сачуваним и Љивотворним органима (Опзливши снажан шамар Маркопитекусу) Ти, буди лшран док ја говорим. (Баца му на главу један кокбсов орах). Маркопитекус — Јао!... Ђорђепитекус — Бићу крзтак! Људска наука је само превара и хохштаплерај. Они неће никада бити V стању да исфабрикују нове косеве, нове нокте, или нове косе: излишно је, на пример да вам говорим о савршеном неуспеху свих помада и фриксиона против ћеле: ко је ћелав, тај нема наде да добије ниједну длаку више од онога што му је остало на глави. А шта се тиче главе... каква глава!... О његовом мозгу, ви знате, боље да ке говоримо - - не може чак ни да се поједе. (Опаливши снажан шамар Маркопитекуса). Већ са.м ти рекао да будеш миран. (Баци му на главу кокосов срах). Маркопитекус — Јао!... Ђорђепитекус — Бићу кратак! Рекоу вам, дакле, да је човек по наговору некога лекара почео да замењује своје истрошене органе свежим органима, које од нас нсеца. Тако кам већ исецају тироидне жлезде. Маркопитекус — (уллашен) Јао... КарЈОпитекус — Помози боже! Ђорђепитекус — Сада вас ја питам: како ћемо завршити, ако се продужи овим стопама? Ја предвиђам, да ће после тирондних жлезда и панкреаса доћи у опасност наш стомак, наша слезина, каш мозак, наш трбух. Зар ви хоћете да останете без стомака, без слезнне, без мозга и без трбуха? Маркопитекус — Нећемо!

КарЈОпитекус — Нећемо! Ђорђепитекус — Онда, господо и госпође, значи да је дОшао пресудан час. Нека гоеори народ. Народе, дођи овамо! (Свет мајмуна сјурује се урличући са свих страна). Ђорђепитекус — Народе! Човек прети највнталнијим деловима напкта тела! Дошао је час одмзздо! Шта да радимо? Нарол — (једногласно) Рат!.. Рат!... (Од ужасне вике лишће у шуми дрхти, као да га ветар тресе). Ђорђепитекус — Нека буде рат! Напред! (Народ креће у бојним рецовима, наоружан кокосовим орасима). Већ сто годнна народ марпгнра. С премена на време тују се меоу редов*. ма ратне 1нмне, у лепом нацвоналном рптму. Кокосоннх ораха Јв нестало, трупо се хранв воћем; јелан мајмун нзмпслно је наполнтанске спагето са перадајзом, којн су постнглн пелпкн успех н заузелн влжно место у Нохранн маЈмуна. Вал>да због тл промепе у нсхранн, многн мајму ш почнњу да губе неке од својнх најтнннчннјнх фнзполошкнх особнна. Орошло је неколнко векова откад се војска крепула у боЈ. Труне су већ оденуте у габарднну боЈе какн; на ногама пмају цнпеле, а на рукама рукапнце. Њпхова храна постнгла је префнн.енн укус: једу сендвнчв са кува ном шунком н млланскн рнзото. И Једног дана у августу. пред сумрак, пзненала нађошв св тгрвв нзвпхганце пред једном лвпом шумом. Неколнко пзвешенпх таблнца означавају да је то: Милано. Нзвндпнце Се повлаче, да нзвеств главнн пггаб. И мало доцннјв пуклви са музнкама на челу и развнјоннм гаставама полазв певојућн да освојв прву варош коју су срелл послв толнко векова. Пдескочнвшн барнкадв, војска улазн у варош. Ту п тамо, међу внсокпм дрвећем, панлази на остаткв старнх грађепнпа. По нвка фнрма означава н>нхов плептжтвт: Позорнштв Манцонп. Савннн. Кова; још пекп патппси показуЈу старипске обичаЈв и догађајв: коњскв трив, театвр-варивтв, велики сајам мустара. Приблнжавајућн св свв впшо цвнтру варошн г^па генврала, која нд« на чел^, нанлази на чолор маЈмуна. Ђорђепитекус — Ох, гледајте, и у Милану има мајмуна! Маркопитекус — Огурно су нх донели л>уди, да би вршили себи оне операције. КарЈОпитекус — Хајдемо да их ослободимо! Ђорђепитекус — Али какви су то мајмуни? Не разумем! Да ли су макаки, мандрили, бабуини?.. (При шавши им ближе, обраћа се њима) Пријатељи, шта ту радите? Дош.ти смо да вас ослободимо и да взс осветимо!.. Кажите нам, дакле, где су Миланци? МиЈаиац — Миланци? Али, ми смо Миланци? Ђорђепитекус — Ви? Па зар Миланци нису људи? МиЈанац — Били смо л>уди!.« Али, једног дана појави се у Свропи неки лекар, који је почјо да мења наше престареле органе са мајмунским органима. И, мал><0 данас, малко сутра... ето нас с?.за овакви, какви смо!... А као што је у Милану, тако је у целом бившем цивилизованом свету. Зратили смо се својим прадедовима. Циклус је завршен. А ви, људи, од које сте расе? Ђорђепитекус — (веома зачуђен) Ко, ми? МиЈанац — Ви, л»уди, од које сте расе? Ђорђепитекус — Ми, л>уди? МиЈанац — Па ви, за бога! Зар мислите да више не познајем луде., Ђорђепитекус — (сасвим збуњен) Будибогснама! МиЈанац — Та, човече, говорите. | Ђорђепитекус — РазмислиКу!Ј (обраћа се Карлопитекусу) Јеси ли| чуо? Били смо људи, а нисмо то знали!... КарЈОпитекус — Помози на* боже; ми смо руинисани!... Ђорђепитекус — (генералима). Наредите трупама да опколе еарош н да заробе све мајмуне, којеј нађу. Никад се не зна шта може да наступи. Сваког часа могу да нам устребају тироидне жлезде, панкреаси, слезине и тако даље. (Пада завеса) ЈУИЂИ КИАРЕЛИ

д

н

К олос еум Д а н а с

У главним улогама

думе

Мабел Пултон Николај Колин Светозар Петровић