Vreme, 14. 10. 1932., str. 3

ГТетак. 14 октобра 1932 днч з

ПО ЈУЖНОЈ СРБИ.ГИ =»в-

Преко иланине Ограждена до Сшрумице Па коњу кириџије Радина — Ноћ у Суволаку — Кикирики и кафа у Струмичком Пољу

Трдо леда Атана са из Ратева

Струмпиа, октобра. — У механу ва струмнчком путу у Берову дотрча залнханн сннчнћ чпча Раднвов п јелва се осме.тн да мн шапатом поновн шта му је отап поручно: — Чнчко Петруш. анџпја, не дава »оне!... Ханџнја Петруш нпзк је дао Радвнов кон>, на коме је требало да пређем са Радниом заједно, — он да ме, као старп н нскуснн кнрнџпја пратн, — тежак пут до Огрумние преко планнне Ограждена п преко шнроког Струмнчког Поља. Свз теш коћа око коња бнла Је отклоњена када сам чнча Ралнну дао сав погођенн вовзп унапред, још на поласку, а он нсплатпо ханџнјн зоб н р«»по. што је у његовпм јаслнма коњ појео преко ноћн На том коњу, на неугодном дрвеном самару покрпве ном шареннм прзмом. којн је сувоњава домаћниа Раднвова нзвукла вз сандука са невестн#ском спремом н чензом своје девојчнпе, н бнсагама које су внсиле празне с обеју страна. могао сам да кренем несметаио. и кирнџнја преда мном. разуме се, да из Огрумнпе вратп свога коња. — Е: морп њланнно пуста! разпежи се чича. кад осети оштри ваз-дух планинскн још на нзласку из варогпн. Колико ли је пута прешао овај друм. са колико лн коњл у каравану и другова паћеннка, док су преноснли робу до Струмние н натраг! И ннсу необнчап његовн крнпн радости, можда и носталгије, пгго иде да проћо кроз шуму која је немн сведок догађа)а, срећни* н несрећннх. које је доживео у њо'. Ннје чудо нн толнка његова л>убав

жури. не закорача ж1т.Ђе. Бнће да газн на.трагове чнча Раднновнх стопала н глвда равномерно. Једнолико прегнбзње његовнх колепа. — Ето, то ?е потковица на Маркова коња! чујем глас. То старац упн* ре прстом према огромној стенн внше п.ута. Н зауставл>а коња, да снћем. Одиста, поред трага н-9лнк " на шнроку, велику коњску потковицу виднмо поред стене и углачанп кауен за оштрење ножева. На њему је Марко оштрно своју дпмнскнју.

ша и потока К01Н се раз.1нва на путу. БнНе да ]в у блнзини извор нли чесма. Код хлидне Губенечке чесме затн-

НАША СПОЉНА ТРГОВИНА Пред новим преговорима с Немачком, Италијом и Аустријом Преговор« за нови трговински уговор с Немачком почеће ускоро у Београду, а наставкпе се на Прн.морју У нашим трговинскнм односима са Немачком, а у последње време и са Аустријом и Италијом, настале су

чеко кнриџије вз Огрумице са по- I извесие прочене. које аиктују нове слелњим поврћем Онн су ноћилв на ' преговоре, нова споразумевања

Прво је Не.мачка отказала трговин;и уговор. којн је имала с нашом државом. Огказада га је још прошлог месеца. благовремено. Немачка је, јасно је, тиме желела да се поново с нама споразуме у погледу трговннског односа. Што се тиче Аустрије споразуму по клирингу са н>о.м истиче рок 21 октобра н самнм тим морало се помишл»ати на то да ли да се тај спо. порушеног каракола. где су Турци | разум продужи или да клиринг преПЛ1-А - п -■ Птл "4^111 11 Т VI . . ТК и Рк

Суволаку и журе дд до мрака стнг ну у Берово. Мн ћ*мо такоће ноћи- I ти на Суволаку. и пећемо бити са- I ми; испред хана, јер нема изгледа за | кншу сачекаће нас друга група ки | риџнјл која је >утрог пошла из Стру мнце или Новог Села са товарима ј кеотена. Подне је давно превалило. & мн ; мо тек избилн на Џами Тепе. код |

некада ковтролисали пролазннкв Чича Ралнн ми није одмах рекао да I ше . што се споразу.мом је Суволак под вама, нопод ввс-а ј " * Бардаци на коме су внле. у сваћн. : по.тупале глећосане бардаке. У први мрак се спуштамо према хану. Неколико коња. ко;н пасу у лнвали знак су да има л>удн у блнзнни Онн су се убрзо појавпли нза куће и одмах се похвалили да ће за вечеру битн печено јаре на раасњу. Од пастира с-у га јевтино купили. У мрклу ноћ око огња раскида се прстима печење и убрзо после вечере обузима сан и оне који су започе лн причу из старнна. Ханџија деда Петко очпнски покрнва чергама уморне путнике, којп ће му на поласку. сутра зором. оставити к О ји дннар. стане. Оао гтитање намеће се ти.м внклирингу са Аустријом ипах није успело да се потпуно заштите наши интереси. јер још увек једна замашннја су.ма наших потражнвања остала је у Аустрији. С Пталнјом је с&свшв другн случај. Није рвч 0 ивкои царпнском рату Италлје са нама, како су на ггример Немин схватали нове меренталв јалске владе, увадене 1 окггобра. Напротив, тежнште пеле стеарн лежн једнио у питању ва којп н--чнз да се регулишу плаКања взмећу нас н Пталнје. Нашз држааа^ош пре неколико дана известила је Не»мачку да желн да ступи у поаовне преговоре, однооао с.клапања новог трг«>в1ис«ог угоеора. <Гада се вод« претходпн разговори взмеђу Београда п Берлнна н, наро,чнто, нзмеђу напгах прегстгвнака у !Берлнну и сазЈПХ немачкнх претстов. ннка. Уокоро бн имала да се састане ната и немачка делегапвја за ове ј преговоре. вероватно прво у Београј ду, а затнм да наставе рад у ДјI броеавку нлн коме другом \гесту на нашем Прнморју. Делегацпје још јаису одређене, али се већ унапред | може знатв да ће немачку делегаин| ;у предводити г. Бос«, директор ојдел>ења за трговпнску политнкл* у немачком мипистарству прнвреде, ко ' јн је увек шеф делегација у оваквнм | преговорнма. ; С АустриЈО .м ће такође званични преговори ускоро почети. јер је вре-

Георга Ернеста Ширмера, рођеног 1893 године у немачкој покрајини Саска, који ]е посде дужег наговарања и оклевања доввден у безизлачан положај и под притиском поджшјских >-накрсинх питања најзал признво да је убииа Бутарина Крума Димитрова. Јон! синоћ се могло сазнати у нруговнма блнСкнм бечкој полииији да је се на трагу у-бице Димитрова. Је. дан снноћн>н лист наговестио је да се са доста снгурности може тврди. ти да се \6ица Днмнтрова надази у једном већсм граду Немачке. Бечка полииија о томе свакако је знала још више, јер је још ноћас послала у Лајпциг једног свог вишег чиновника да присуствује истштивању сумњнве особе. Ширмер је данас призиао следеНе : Он је у близмни Линца нздалеко од оног места на номе је нађен леш убно Нрума Димитрова. Ширмер је најпрг туиао жртву једиим велииим шарафом од аутомобила па је онда исоалио једаи метаи из револвера. Што се тиче даел>вн>а и везиеан>а иаже да се тога више нз сећа, Кад је Димитрое био мртаа Ширмер је његов леш бацио са једнога места у рену Феила. После тога ои је заједн 0 са шсфером псбегао преио С-алцбурга у Немачну и задржао се у Лајпцигу. На питање зашто је убио Димитрова Ширмер је до сада ргиао да је то учинио из освете Наиме пре 20 година прича он. они су се уг»ознали за време њихових студиј а у Лајпцигу, где су заједио похађали висону рговачму -••-•пвмију^ Тада је Димитрод преварио једну девојиу и ступио с њом у односе а то је б^ла бгш дгвојиа Са иојом се Шнрмер доцније оженио. Кад је он зато доцнијг сазнао постао је страшно лубомораи и сее што је бнвао старијн свг је соећао већу жеђ за осеетом. Та жудња зг осветом пора сла је нар^чито у последње вргме и зато је Ширмер ковао свз могуће планозе иако да намами Димитрова и дз му се освети убиством. Тако је сн писао и она лажна писма Димитрсву из Амстердама, Лајпцига н ме кратко. Споразум о клиривгу. кас Бгча и позивао га да дође њему иао што с.мо казали, истиче всћ 21 о ч старом другу па ће га наместити трговачие фирме

V Лајпцигу је ухваћен убица Крума Димитрова Убица Ширмер је "најачник једног тајанствеиог конзорпиума Беч. 13 октобра. — Данас пре под- није хт^о да дође на оозив. То Је узне стигле су у Беч из Лајпцига прве буђивало ц»егоде пРотивникг. Најзад врло важне вестн по афери убнства , ј е Димитров пРи^ао да пође у Беч, Крума Димитрова. У току прошле ; алн о томе иије хтео да обзде^ти оне' ноћи полиција у Лајпцигу ухапснла је ( који су га позивали. То се да зак.ч>у-

Кириџнј'ски коњи на Суволаку

Ипак није овај крај. Трн Реке, без насел>а. Село Ратево је, нстниа, пода л>е. лево од нашег правца, али су сеоска трла близу, те заокрећемо према њима. Пси су се, неприметно, подмукдо привуклн до ограда и уз

за ову планнну с чијим се ћуднма. ј заглушни лавеж бацили бп се на

стихијама ко : е скрива.-читавог свога живота борио.

Малешевски поп обилази своју парохи)у Идемо нвицом беровског по.га жроз коЈе вијуга Брегаллица. Прве паднне Ограждена су голе. — и на њима је одлична паша за малешевску стоку, велнка стада оваиа и ергела коња који слободно, као полуднвл>н. пасу. Још нисмо изашли н-< атара беровске општине, те успут густижемо пли час сустии:у вре

нас, да нису полетеле пастирске паI лиие на њпх. Један кршаи, румен I младнћ.ш-трчао је из трла н протеЈ рао нх. За њнм излазн стогоднш{ њак. деда Атанас. препознаје прнјај тел>а. мога вођу. в гостол>убиво нудп троношпе. — Е, ка сте, што правпте? распнтује се деда Атанас, пружа чврсту, жуљевнту руку и не трепће очима, I ко;е га орловски служе. Одлази да нзм сам донесе врућег млека. па се ! и не поштапа. Чича Радни мн у(кратко прнча о рвању старог пастнра са бесннм вуком. Док нам деда I Атанас снпа млеко. пнта га, долазе ли му у посету вупн. — Кој бре, вуци ле? Хехехе! аацењује се старап од смеха који га је, ко зна загато. ^ттопао. Хсхехр' И од бесин се не плаши дедо тп Атанас! I' ХР'.... И примиче свој троножац. огрће кожух и прича уозбнл>ен. А прича му пије иеистивпта, >ер <*у н Беровци сведоци да га је од рана, којо Је двда Атанасу задао бесни вув. лечпо поп Јовав Чнплак, отаи седог попа Днмитт»ија. .. Било јргење докао ово сада. Говорило село о ву-

Олет кроз шуму и папрат, ново пе њање уз внсоку Палазлвју. Дубоко смо зашлн у Огрзжден. Десно су Ј планине Гаврав н Безгаш. голе п ј кршевите. Затпм заобилажење врха , и, — какав шнрок. простран вндпк! ј Струмичко Пол>е се протегло као шарепн ћилим од пооледњнх паднна иа | ше планине до мрачне Беласнпе с I

Што се тиче наших преговора са ИI талнјом, може се рећн да се они у! спешно воде и очекује се да још ове недеље буду завршенн, а идуће већ споразум о клирингу потписан. Пре- _ .. . . говоре у Италији воле г. г. ЛР. Мел. ^

код нзне велиие иоја има разграиате везе по целом свету. За самог Димитрова обећао је из

ко Чингрија, вице-гувернер Народне , не Ф И Р** € З а Бугарсну. У томе

банке и "Мчлан Париводнћ. днректор Народне банке. АУСТРИЈСКИ ПОСТАНИК КОД МИНИСТРА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ Аустријскч посланнк у Београд), г. Пленис, посетио )е јуче пре подне 11 часова, Министра тоговнне

■гт I » II чач/о оног краја. Дуго, два часа крнвуда- , нидустриеј г. др. Ивава А\охорнча. мо путем ипз стрмнне до Амзалнје, | Ова посета аустријског посланика

првог села у Струмичкој котлннн, Берба памука је на свршетку. Рад I је пипав и захтева стрпл>ење, — за- , то су буле на1бол>е берачиие памука. БезЛрој пута се сагпњу, нс- I прав.т>ају леђа н пупе вреће пред со ј бом. Села у подножју Беласнце већ не- |

доводи се у везу са прегстојећим преговорима о клирннгу са Аустрнјом. Изасланство од 5000 привредиика стиже у Вашиигтои Лоадов, 13 октобра. — -Делн Те-

. , *_»V« 11ЛV- ИЦ'- и'-11 1 колнко годпна сеју кикирике п под- I чеграф« доносн вест нз Вашингтона да се спрема поход на Вашннггон изасланства од 5000 пол>опривред-

мирују потребе околнкх варошн. На изложбн по.гопрнвредних производа 1991 годнне у Огрумипи села Макри но. Боријево. Смоларе. Коњаре изло жилп су своју кафу. која )е и награђеиа. У Огрумнцу смо угали у подне. ТОДОР МАНЕВИЋ

ника. То изасланетво претставл>аће преко једног милиона пољопрнвредника ко.ђ траже од вонгреса мере за ублажење пол>опрнвредне крнзе.

Малешевке. скрећу у ззбране, у шљи ј ку ко п се врти око тр.та. коље овце ваке, журе путањом домаћину и чо- ( ге ужнну. На леђима упртили торбе. , лаке љуљашке коЈе су саме истегали ј в^рује. Те вечерп јо касније и^терао оппе на пашу, па се одмах вратио у | трло.

цури му пена на уста. кажу сел>аип да је и бесан, — Атанас

у лескозипи и уплели Јаком пређом. гоустнлн у њнх одоЈче којс се ни>е пробудило. заденули за по >асом мотику и преслнау. ч не губе ни часл у бсспослпци, — док журе. Мужевн гу пм вгћ з-»ром пошли за згнгнром на њиви Давно је био св. г имон, чивчи'ски празнпк в новн голпиа. Ссме Је изабрано. па је вррмр ла ге

Ј!ет румунских авнјатичара Париз, 13 октобра. — Јавл >ају в) Марсел>л да су румунскн авијатич!ри калетан Боате; наредннк-водник МадоЈлеску јутрос у 9.19 часова по_ летелн л а аеродрома Мзгрињалз за Г^им, одакле ће кре«\тп на утакмицу за прхар кнеза Бнбеска.

Катастрофа једног немачког пароброда Берлин, 13 октобра. — Јавл>ају из Штокхолма да је за време велике буре која је у уторак беснела у Фин. ском за-чиву потонуо немачкн брод >Каселс, који је носио велнки товар дрва. Четири морнара и капетанова супруга удавнли су се. Капетан и један морнар-ученик успели су да испливају до неког стеновитог острвца, где су их рибари прихватили.

бнци у зрмл>у. Јгр пв не, слапа 1е пала. Пожутг." гмгжураио. рини се сн врх кпх тополн п покриви влал ву ... Чича Рнпин увер^в« голинр ^има лрзо освојити, п»тра ћо Лнти. . Кто. врлп. ТОПОТР ПрВО ИЧГуЛпЛГ ЛП1П жнх грапа гп оцу Н иколлју Н"»»-ола'

е гцгг пао тгк о Св. стар, знмски Свети

Клигура Р*< л»» »ИМО г-црРЧА Р^во И РуГИИ' гола. кој ,1 ге.

дну по.га. у присоју. греЈу на октобарском сувпу ко;е т^-пгко пр° л и'а кроз нзмапицу. ^*|Д нигде внп'Р на внлп»;у кућерка. иагр.га. да разбнју осгћај угамл»е- , погтн којп се раћа у пама. Јрр чи' 1Л , Раднн се пзгубно у миглн. сагао, г.таву. погурпо гг и без речн волн коња аа узле На дпврпом са.мапу , К01П жул>п пиЈам гр клптпм V рИТМУ I кгп.гког холп. к"0 да јашпм на ка- ј 1мин А к-и. лаЈ-зпо одмпче. пе

Едио идење на трлото и врл>ува се вуко на мене!.... шапуће старап и јаче му засветле очн на ове речи. Т>д су се 'дохватнлн н понели . > нрко доба, кала је Атанас осетио ла губи снагу, стао је дозпвати сина ени ра- ј Алгрла. лпшће, I — Јамгрле. бре. вуко мр удави' ва внсо-, Дотрчао је гин и нз пушкр уЛно |у тра- ! бесног вука. чијом га је дтаком пзI ћр ове лечпо после поп Јоваи. * — и о- I * 1ане су ' Из Ратева је допгао поп Ладе. ко. (•:« пп-1 јн јр нмао тамо парастог, те нам се прнлружи ло глапног друма. Деда Атанао ннје заборавно да п->ће са | нама и дуго нас пспраћа, стрпавши ј јју у. на растапку позлмашну грудву сира ј 1 димн ј тпку урдо у бнсаге. '»огата Шума је вгћ учестала. Сада ^е пењрмо уз врло стрме литние н то ће I пењањр још дуго трајати. Буква и Лор гр већ меша, многа дрвета лосгижу 30 мртара внснне. Црвени бор. 1 пссипа. п«бп>а сво нм врховнма у : осо ним странама н чнни јак «он' траст зеленн.ту које га окружава. Гвеж и поечист валлух кој"и нам шума доноси — опи.'а и нзнеиађује ово јим |'лаготворннм лејством. К'роз шуму јавага. као н досад, I гали^о блато од пј.вих јесењгх 101-

На немирнпм границама Индије

ГраНење п \та нл инлиско аЛгчниоан ској граниин, на )ОпаснИЈем кра|у ен глеског колонијалног парства. Док пионири копају рупе *аексплознв ла би се пробно взани војннчкн пут. ■'отле свугде около војннин у рово вниа штпте нх од н%пада

оми. слу он јв послао из Лондока на адресу Димитрова бесплгтну нарту брзота воза од С°фије до Беча. Карта је ислоставл.ена у туристичном 6и роу Кок у Лондону. <Три хиљаде марака, каже Шир. мер стало ме је то убн:тво" Ширмер на оеај начи ч жели да докаже да Ди митрсва није смакао из неног норнстољубља. Полнцнја је ухапснла и Емила Келдица, нојн је упргељао аутомобилом у коме је убијен Димитров, Ои је такође ухапшен у Лајпцигу али до сада је он само површно испити. кан. Изјавио је да није имао ни пој. ма да ће Ширмер убити Димнтрова. Међутим, полиција сматра да је он у пуној мери учеСтвовго у одоме уби ству. Шофер Колдиц ноји је изнајмио ауто нод једне немачне фирме^ по свсј прилици је оно />ице које је до_ шпо у хотел Ерцхерцог Карл у Бечу на дан када је у њему отсео Дими трое и које је извело Димитрова ,.а улицу. Ова ће се ствар лако утврдити пошто се портири поменутог хоте ла тачно сећају лица ноје је посетило Димитрова и извело га из хотела. Ширмер јз ченао КОпдица и Димитро ва и они су заједно пошли према Линцу гдг су требали да их очекују остали преговаргчи Изјаве Ширмера о убиству изглвдгју сасвим нееероеатне полицијсним органима који воде истрагу. Димитрову је бкло око 50 година а Ширмеру је свега 33. па прзма томе тешно је претпо:тавити да су они заједно ишли у шнолу. Сем тога фема дс^адашњим поцатцима Дими тров је био жењен ј"ош пре 18 година пз изјава о освети због неке љубоморе изгледа и сувкше романтич нг. Есчерашњи лкстови сумњају да је Ширмзр ишао лично у Лондон и ту купио и послао железничну нарту за Димитрова. Вечерашње издање »Наје Фраје Пресг" мисли да је по среди цео један конзорциум који је уплетен у мистериозну гферу са убиством Ди митросг. По свему изгледа. кгже тај лист да Ширмер није ништа друго него добро плаћени најамнин који је био наговорен на ово убиство да би се маснирали мотиви и права позадина убиства. По евимг зчгцима судећи Ширмер није уопште ни познавао Димитрова сге рон га нијв нашзо у Бечу Ширмер је живео и нретао се под тр имена и то Ширмер Волф и Мајонгр. У једномз писму из Лајпцига он је писао Дкмитрову да ће њему онгј велини трговгчни синдинат поверити еише милиона долара да с њима распопаже у организовању филијале у Е гарсноЈ чији ће он бити заступнин Потребно Јв би ло сзмо да он доћв у Беч па би -е I О ГРвЦУ МОГЛИ пгц -Т ^ОИТИ. I У оочетку Ди.мнтров |е ок!ееа<> н

чиТи по томе игто је Ширмер на дан 1 октобра када је Димнтров с тигао у Беч послао нз Беча Днми.-рову једно пиСмо у коме га оштРо опоми. ње. Ово је писчо пРедано > Софнји а то значи да га је нека особа лично пренела из Беча до Софије и ту п ре да-та на поцЈту. Пис.мо је пи : аио "а хартији једног великог хоТела с а Ринга. У пис.му се вели да је проСТо неоСјашњнво држа«>е Димитрога којн не долази а у изтлед му се ставд>а тако лепа и ве.тика с тва?. ШиРмер, каже се даље >• пи-му, не може више да чека Днмитрова поигто мора хнтно да отпутује у Њујорк па ће тамо очекивати извецггај од Димитрова који трсба да му пише на извесну адрвсу у Њујорцу. Сам пнсац пнсма не може \-,оментано да оде у Софију, пошто због важних послова мора да пође за А.мерику. Постоји верзнја, каже , Наје Фраје Пресе" која додуше још ниЈ "е потврћена а то је да Днчнтров стајао у службн совјетске таЈ *не полнииЈ *е и да ]е слао за Совјете важне ннформапиЈ *е о стању у Бугарској. У последње време од како је поверено од стране владе организовање увоза и извоза аграрних производа Бугарске. он је н.тн потпуно напустио илн заиемарио своје везе са Совјетима. Све опомене које је добијао од стране СовЈета на. рочнтим путем остале су без дејства. Тада је по свој прилиии Димитрош био осућен на смрт од стране Г ПУ-а за извршење ове преСуде изабрана је Аустри)'а исто тако као и у познатом случају Семелман Кикловнћ. Полиција је ухватила Ширмера по томе што се утврдило да се оч и пре убиства Димитрова за њега стално интересовао Он се за Димитрова интересовао преко једног при а г тног детективсог бироа у Лајпцигу али тамо није лично ишао него је слао своје агенте. По извршеном убиству пало је у очи да св Шкрмер са нарочитим интересом распитивао о сгмом догађају и о целој афери са Димитровим. Он је пред друштвом поиушавао да ренон струише цео догађај, а једном св интересовао и зато да ли је полици ја на трагу ономе који Ј 'е у бечком хотелу посетио Димитрова и извео га напоље БУГАРСКО ПОСЛАНСТВО У БЕО ГРАДУ НИЈЕ ИЗДАЛО ПАСОШ ЕМИГРАНТИМА Софија, 13 октобра. — Овде се сззнаје од пријател>а бугар"*е полнтеч ке вмнгралнје да су неен емнгрантн тражнлн пасоше од бугарсвог послач ства у Баограду, како бн моглн д* се 1б о. м. врвте у Бупарску н без амнествЈе, да ба се покорвлн за«?_ ннма зем.ге. Међутам, бугар^во посланстео н^е хтело да да емнгрантз ма пасош, због чега су онн одлучплн да се у Бугар^жу врате н без пасоша. Рад буГарско -југосло венскс хсшовате ко.чи• саје за лаквидацију двовласначких имања СофиЈа, 13 октобра. — (А. А.) Бугарска телеграфска агеиција јавл>а: Бугарско-'угословенска средншм мешовита комиснја издала је следеће саотптење: Бугарско-југословевска средиш«.д мешовнта комисија за ликвндаинју двовласннчких н.мања. која се тл- скоро састала на редовно заседање, завршила је рад 11 октобра о год. У току ове сесије расмотреие су и решене многе жалбе поднесеке од стране заинтересованнх двовласннка протнв одлука меснчх мешовитих комиснја, као и извесна пнтања по којима V месним мешовити.м ко.миси1ама ните б м ло дошло до поттт>-ног спораз>*ча. И овом прилико.м ко-миснја је посвршавала све течуће послове у савршеној сагласностн.

Џелат тражн отштсту за нарушено здравље прнлнком вешања Варшава, 13 октобра. — Џелат г. Машнејевски којп је ту скоро ставл>?н у пензнју, поднео ,4) мланстлпству правде молбу ко)ом тралш да му се прнзна варочита оштета за нарушеио здравл>е у вршеи.у службепе дужностп. У претставпп "Ј*е навсо да гд ј> приликом последњег вешања воје .е извршно. на л мрт осуће*11 у часу када му је намакао омчу уЈ&рпо п п гом у стомак и да му је од*гогл ^гт.ла н?чтзлечнва унутарња п^вјодл.

Пац шурисшичког авиона Париз, 13 октобрз. (А. А.) — Јаз л*ају из Каркасонз (Јужна Франи^ска) да је тзмо дтрсс пзо један ту рнстнчкн авион и да је том прили ком пилот тешко рзњен. 1 з дзн пут ннк је погннчо.

Епидемија код дсце Шћолсћу деиу чубаЈу од прнлепчнбнх болести. које настају улазом клипа 1гроз усну н гогсен*' шупл>нну. ом< љснс