Vreme, 14. 10. 1932., str. 9

Петак, 14 октобра 1932

^ТРАНА 9

Б. ЛОНДС

ЉГБДВ1Е ПЛДМ

С* друге стране Ст. Џемеис Ларка велики сат са Вестминстероке катедрале је громко откуцао девет часова. Врата су се отворила; Лорд Певли се увек разметао да бар има једну врлину: тачност. — Хало, Нанкин! узвикну он и пришавши јој пољубио је на брзу руку. Морам да будем у Сити-у у четврт до десет. Гадно! Ето зашто сам те звао да сиђеш овако рано. ^ — За време рата често сам устајала око шест часова, рече она хладно. Његово се лице намрштило; он је припадао оној великој групи људи и жена, који су мрзелн онда, а сад још много више, да их неко потсећа на оне четири страшне године. . Обухватио је погледом ову мрачну, књигама претрпану собу и поче да се шета. Онда се намах зауставио и спустивши се у једну фотељу, рече: — Хајде да седнемо. , Нан је, уздрхтала од неког необјашњеног страха и претсказивања. Шта је то имао да јој каже? Да ли је опет можда хтео да се ожени — било је жена, које би радо купиле титулу г— Леди Певли? Нан се највише бојала да чује ту вест, и због тога је и сачувала онај мали стан у Натфилд Јарду. И свануло јој је када је најед|10м рекао: — Сасвим сам пропао. Не остаје ми више ништа да радим, осим да продам ову кућу и у првом погодном тренутку — надам се, на неки приватан начин — н да до краја живота живим на континенту. И ако јој је у првом тренутку свануло, Нан је ипак била прилично потресена. Њен отац је наследио свога стрица одмах после рата, и од тада је она имала своју годишњу ренту од триста фунти. И како њени прохтеви нису Л5или велики, она је са тим лако излазила на крај. — Покушао сам да добијем неки дуг и да ти и даље дајем неку врсту прихода, настави он збуњеним гласом. Али безуспешно. У ствари, оно што сам успео да ти осигурам од како је Чнка Херолд умро, јесте једина сума, коју ми они одвратници додељују. у сваком случају, надам се, да ћу успети да их присилим, колико до мене стоји, да ту суму повисе на пет стотина фунти. Најкарактеристичније је било то за обоје, што Нан није изговорила ни једну сажаљиву реч, нити је њен отац то очекивао I од ње. с — Ето, тако је! настави он и саже се да прочара ватру. Разуме се, могао бих да понудим да поделимо мој део са тобом — али сам уверен, да би се сложила са мном, да већу глупост не бих могао да урадим? — Дабоме, рече Нан суво. Продужио је мало постиђеним гласом; — Том Хедло ми је рекао да пе ми доживотно издати једну собу у своме стану у МонтеКарлу. Зар то не звучи весело? У сваком случају боље него Лондон. Нан је брзо уздахнула. Било Ј°ј је непојмљиво, да је један •Јовек као њен отац који није био луд, могао не само да на коцки проћерда велико наследство, већ да сада мора да удешава свој живот и да се под старе дане сели из своје земље, н * са фунтама, већ са пенсима. — Ако се добро сећам, ти си I зарађивала добре новце, када си била шофер генерала Чипнхема, рече јој он санарећи. Да •чи би могла да сада прибавиш себи нешто слично? — Не брините се за мене, одговори она журно. Убрзо ћу себи наћи неки посао. И онда је Лорд Певли рекао, са Осећањем истинског жален>а, што је његова кћи осетила први пут код њега после толи*их година: — Мило ми је, што бар твоја Арага мати нше доживели овај Аан! Она је била изненађена и узбуђена у исто време. Њен ]е отац врло ретко спомињао дивИ У. младу жену, коју је изгубио посл* петогодишњег срећног, безбрижног живота. Лорд Певли је устао и стао

покрај Нан, погледавши је изненада јој је рекао: — Зашто се не удајеш, драга моја? Шта те то спречава? 0нај добар младић, Фил Паркингтон, опет је разговарао са мном пре неколико дана. Рекао сам му, да сам учинио све што сам могао код тебе. — Не марим за њега, одговори Нан тихим гласом. Желела бих да могу, да се удам за њега, али осећам да не могу. — Али он је у ствари красан човек. — Знам то. Али — ох — био би ми толико досадан. И онда се обоје насмејаше. — Али он није био једини шљунак на твојој плажи, ех? — Било их је још двоје троје, рече она противу своје воље. А затим додаде: — Истина је, да не желим да припадам никоме до себн. — Желео бих да сам имао твоје погледе, драга моја. Уште дио бих себи много брига! И наново се обоје насмејаше, кћи са тужним разумевањем. Лорд Певли, пре своје женидбе, и као удовац, био је љубавник многих жена, што је његова кћи знала врло добро, ма да би била дубоко увређена, да јој је отац икада споменуо и један детаљ својих љубавних авантурач — Па лепо, све сам то бацио иза леђа. Лоша срећа! и уздахну. Али бих желео, драга моја девојчице, да се удаш за идућег младића, који те запроси. Верујми, да је за једну девојку много боље да се уда, него ли да жив-и сама. Она много више има од живота, па чак и кад њен удати живот није цвеће. — Знам, да је то тачно за већи део жена. Али ја ћу ипак бити неки изузетак, који ће потврдити правило. Лорд Певли се прошетао кроз собу, и дошао и стао пред њу. — Вечераш ли вечерас са вој воткињом Еми, упита је он. — Да, одговорила је она и лако поруменила. Војвоткиња Еми је била једина од свих љубави лорда Певли, којој је он не само остао веран, него још увек и најоданији пријатељ. — Молио бих те, да будеш љубазна и да јој кажеш, промуца он. Не волим да пишем рђаве вести. Обоје су били врло свесни, да је леди, о којој су говорили, била једино људско биће у Лондону, које би истински зажалило за присуством лорда Певли, ако би он одиста остварио своје намере да се пресели у МонтеКарло. — Ја ћу свакако све рећи војвоткињи Еми. И онда је Нан дозволила себи мало смелију мисао: — Мислим, да би требало да јој ви то лично кажете. — Али она толико воли сцене! — Сцена ће бити само мало одложена. — Твоје речи ће у сваком случају бити само увод, промрља он. Нан је устала. — Надам се, да ћете лепо живети у МонтеКарлу. Трудила се да говори љубазно. Данас би било врло пријатно бити тамо. Бацила је поглед кроз прозор, који је гледао на двориште оивичено високим зидовима. Био је то типичан новембарски дан у Лондону, леден и мало магловит. — До врага, имаш права! Но! Морам да идем. И постараћу се да видим да ли ће они окорели повериоци пристати, да и теби даду што год. Пошто је лорд Певли отишао, његова је кћи, дрхтећи села опет покрај велике ватре. (Наставнћо св)

ПоШера и револверска борба са разбојницима на берлинским улицама Берлин, 12 октобра — Ј.уче се олнграла права хајка за разбојшши.\га у берлинским главним улпцама. Два незапослена су случајно опазнли да је портнр једне велнке модерне зграде инкаснрао кирнје. Они су се тада решнли да опљачкају портира. Када се он вратно у своју ложу они су у њу упали са упереннм револверима. Алн када су отворилн врата која су водила у задњу еобу опи су се патли пред братом портнровим који }е био жандарм. Чнм је овај схватпо намору ова два непозпата' човека, он Је на н>их опалпо један метак из револвера. Разбоцшци су тада побегли. На улицп. поптто их је жандарм гонио, разбо)пици су опаЛнли пеколнко метака и повредили неколико пролазница. За тим су скочИли у један такси. п оа напереним револверима хтелн да прнспле шофера да пх одвезе, Међу тцм. у том тренутку су наигали гониоци, који су везали оба обиЈпча. <Време;

Дрзак разбо/нички наПад на једну Јувелирску радњу у Клевленду Њујорк. 11 октобра. — Послв дрског разбојпнштва у једној јувелирској радњн догало је до крваве хајке за разбојнкгтша кров најживље улице Кловленда. Ова банда која се аутомобилом довезла до јувелирске радње, убила јо сопственнка. покупила све драгоцене предвете које је могла зграбитн. и побегла одмах у аутомобплу. Шлнипја је одмах била алармнррна и погала је у потеру за бандптпма. Т.шдлтп су тада отвопилн ватру на полнднјска кода. Пот пролазнпка и два полнцајца рањени су док је разоб ; нички аутомобил успео да умакне (Време)

Осуда студента Шеолога/е ко/и ниге хтео да служи во/ску Парнз, 11 октобра. — (А. А.) Париски војни суд осудио је данас на годину дана аатвора једног студента теологије који Је, држећи ое својих начела. одбио да служп војнп рок.

Први осмејак Басшер Кишна

3 АН ИМЉИВОСТИ ПРИЧА ..времен^ И 3 СВЕТА

Ћутљиви љубавник

Човек који се мнкада не емеје — како су назвали чувеног филмског ко мичара Бастер Китна — ипак јеу ухва ћен у једном моменту када се на смејао. То је било ових дана за вре ме тениског турнира у Малајбу у Калифорнији. Нигде ни на једној сли ци до данас није било смеха овог чудног комнчара који цео свет насмејава небичном — озбиљношћу

Човек који је пуШовао од Чешке до Париза испод вагона Пдриз, 13 октобра. Париска полиција ухапсила је на источној станицн Једнога Мађара по имену Стефана Такача који је путовао из Буднм пеште за Парна испод вагона. Када је стигао у Париз, Такач који је изјавио да је изгубно своја документа, био је потпуно нсцрпен. (Време)

АШенШаШ пакленом машином на једну немачку цркву Берлин, 13 октобра. — У Ашафенбургу срушИо се нзненада торањ пове евангелнстичке цркве. Када су радлнии очистали терен где се несрећа догоднла, утврђено је да је на једном месту на подпож.у торн-п била постављена паклена машнпа, •пгја је екошговија орушлла грађевину. Истрага није могла да пронађе кривце. (Врвме)

Г Румуни/и је рођено деШе које личи на мајмуна Букурешт, 12 октобра. — У једном селу у округу Бакау једна сељанка родила је дете чнје тело показује велнке слпчности са мајмупом. Новорођено дете има нссразмерно дугачке руке, док су ноге веома слнчне ногама орапгутана. Руке и ноге покрнвене су длакама. Дете је јога увек у животу.

Хапшење продаваца нар• коШичних средсШава у Паризу Париз, 12 октобра. — Полниији је успело дапас да ухапси четворицу продаваца наркотичних срвтстава. Ова четворица припадају познатој бандп Хартера, названог „краља кокаина" којн је ухапшен прогалог месеца.

Највећу литерарну сензацију Европе ГИЛГ И Ј ЕДНА ОД НАШИХ Сиимио је слаани режисер филма „Под лажном заставом" Јоханес Мајер. Као и роман филм је једио снажно и велико дело, а гл. ул. игра европска Грета Гарбо Бригита Хелм КОЛОСЕУМ овим филмом уз снижене цене од 5, 10, 15 дин. ускоро отвара своју одабрану серију великих тонфилмова.

ч

Данас

КОЛПРПЦ

Почетак: 3, б, 7 ,

Сеизационална Уфа тонфилм премијера са неберођатно узбудљибим садржајем: Човек без ммена Снажна драма ј'сдног заборађљеног бића. V насловној упози најпопуларнији драмсви ^метник: Вернср Краус

У осталим ?логама: Марија Бард Хслена Тимиг Фриц Гринбаум

Десет часова откуцало је на зидном часовнику у претсобљу када је девојка лагано отшкринула врата спаваНе собе. Сањив и лутаЈуНи поглед младе жене зауставн се на служавии. — Ах, да, добро сте учинилн, Марта. Је ли кројачица већ дошла? — Није госпођо, али свакако да ће за који часак. Дижући се из постеље, неспретним кораком пође ка огледалу. Задовољаи оомејак пређе јој преко ружичастог лица. ЗабацајуНи главу, у два три покре та доведе у ред своју плаву растршљављену главу. Витко и нежно тело Нинино још је увек било заводнички лепо. Дубоке плаве очи, као одблесак савршеиог задовољства, употпуњавале су њену љупку појаву. Пријатељице су јој се дивиле, а у исто време и завидиле јој. Имала је могућиости да се сматра потпуно срећном. Дуда ју је волео истом снагом. Могло би се рећи да Је из дана у дан бивао све љубоморнији. Његов сигуран положај главног инжењера у једнам приватном руднику, ства рао јој је угодан и у сваком гшгледу пријатан живот. Свет јој се чинио као нешто што је створено само заТо да би се она могла забављати. Гдегод би се појавила свраћала је пажњу на себе. То јој је било пријатно, јер је била свесна утиска које Је стварала. .. Већ више од месец дана, ма где да крене, осећала је у својој близини једног младог, црно мањастог и врло елегатиог човека. Следио ју је као сенка. Каткада би јој то било пријатно, али често би се револтирала. Шта је тај младић хтео иије знала, или бар није хтела да зна. Прелазећи преко собе баци летимичан поглед на пошту коју је Марта ставила на сто. Поред неколико службених писама запази и једно плавичасто. Поглед јој се зауставн и за часак беше у њеним рукама. Адреса њеиог мужа, која је била исписана косим рукописом, мало је изнеиади. Нервозним покретом поцепа омот и поче да чита: Драги Дудо! Не знам за што већ два дана не долазиш. Нећу ти писата како ми је необично што те не видим али ћу ти рећи да ие могу да схватим да је једини разлог онај безначајни догађај са мојим мужем. Уосталом, ти знаш да он томе не придаје никакву пажњу. Дакле, нема бојазнн да он подозрева. Очекујем те данас у пет часова. До виђења. Твоја Љаља Запрепашћење, које се читало на њеном побледелом лицу, било је огромно. Да ли је ово све истииа што је прочитала, или је по среди иекаква гадна сплетка, није могла да реши. . Неколико врелих суза слетише да би дале маха читавој бујици. Пошто се мало смирила, увређена она лагано изгово>ри: — Дакле тако? То је мој „добри" Дуда? Ах, да ли је он могао то да учини? Зар он не види колико га неизмерно волим?.... Али нека-—! Видеће да се и ои преварио! Тога дана није села за клавир, као обично. Дуду је дочекала у трпезарији, испитивала га погледом, а у себи скривала презрење и потсмех. Лак и топао стисак, и он је привуче к себи али она спретно окрете главу у страну. — Шта је теби данас, душо? — Није ми нешто најбоље! морам по подне код лекара. Ненавикнут на овакО држање, неразумеваЈући шта треба то да значи, Дуда слеже раменима и приђе столу. По подие је отишао раније него обичио. Нина се читав сат удешавала, •пробала две хаљине и најзад обукла трећу. У пет часова је изишла у чврсто) намери да пре ма оно.ч младићу буде нежниЈа. Пређе улицу и опази га на истој страни. Чудан сјај у његовим тамним очима мало је узнемири, срце јој јаче поче да удара. Неко немоћно стање обузе је, застаде пред једном помодном радњом, и за час се и он створи поред ње. „Осећам да ће ми данас сигурно прићи", помисли Нина. „Заиста је лепо васпитан. Неће одмах да приђе!" Био је тако близу да је осећала његов поглед на своме телу. Није могла да издржи и успорила је ход да би млалића про-

пустила испред себе. Он прођ« поред ње и стаде пред једном књижарницом. Наједном јој то све постаде досадно. Никако јој није јаоно зашто је толико диокретан. Та, и овако има врло мало времена. — Да није оних чудио тамних, маслинастих очију, и бакарно опаљемог лица, не бих га ни логледала. Није прешла ни двадесет ко-. рака од угла кад је он стиже, Погледи им се сретоше. Није могла да издржи тај дуги, сугестивни зрак и абуњено, као шипарица, обори очи. Сада иду готово упоредо. Без број мисли пролази јој кроз главу. Очекујући да буде засута бујицом ласкавих речи, ови тренутци изгледали су јој дужи од читавог часа. Једва приметан дрхтај његових усана као да је онемогућио сву његову речитост и он не рече ништа — Зар нема ни мало смелости? Зашто толико философира? Што није једиоставнији и одлучнијн? Не мисли ваљда да треба да га ја освајам! мислила је, готово очајна. — Пружићу му још једиом прилику да ми приђе, па ако ии то не учини, нека иде све до ђавола! Пошто је дошла до главне рунделе, она, да би га осмелила, окрете се и враголастмм осмејком заигра на усницама. На тај заводљиви осмејак његово лице доби усхићен израз и очи му засјаше још чудније. У дватри корака био је већ поред ње. Скиде шешир и као да хтеде нешто рећи. Она га погледа и насмеЈ 'а се иронично. Он осети тај у исго време подругљиви и заводљиви поглед, и као по неком наређењу застаде. У истом тренутку опази да Јој је пала рукавица. Незграпним кораком приђе и дохвати је. Нина је посматрала сваки његов покрет. Исправљајући се, загледа у њене плаве очи. Њу обузе нека узнемиреност од тог молећивог, тужног погледа. Нина никако није могла да се прибере. „Шта је с тим младићем? Одакле долази толика неспретност и неумешност?" Сад јој је било и сувише. Љута и на саму себе абог своје намере, једва изговори: „Хвала!" И, не обзирући се, журно пође ка излазу. Уђе у аутобус, не гле дајући да ли је и он ушао, и предаде се тупоЈ резигнацији. На четвртој станици^сиђе и замаче за први угао. То исто учи ни и непознати младић. Видео ју Је да улази у једиу радњу, и успори ход. Не потраја дуго а Нина изиђе са Дудом. Показујући на непознатог младића, увређена због његове неумешностн, чак толико бесна да у моменту заборави на Дудину кривицу, она рече: — Ето, то Је тај човек!Дуда приђе младићу, и грубим гласом му довикну: — Ви сте тај господин? Како се ви усуђујете са таквим беотидним понудама прилазити мојој жени? Збуњени младић покуша нешто да рече, али већ на његово лице паде један па други ударац ... Пренеражен, сав црвен, младић је потрчао низ улицу, и замакао у неку мрачну капију. Сшалице су се почеле да пале. Љутит, сав уздрхтао, Дуда приђе Нини: — Тако! Нека изволи и други пут! Нина се захвално ухвати за његову мишицу, и они продужише са неком новом срећом. Сутрадан Нина сазнаде од свога мужа да је због јучерацјњег изгреда долазила у њег^ву канцеларију полиција. Једва ое спасао. — Шта ти је рекао? Како те је покушао наговорити? Нина се на час замисли, као посумња, а затим поче: — Рекао ми је да сам... — Не! Ништа ти није рекао. Ои је нем од рођењаОна га погледа прво чудно, затим неком чудном и тајанственом претњом, а затим заплаче. Грчила се дуго у сузама, кад одједном, без речи, достојанствено исправи леђа и рече: — Неко ће неправду исправити— Дуда осети у њеном П01 лед.неку тупу мржњу и чудно лу. кавство. Изгледало му је т» тако ново. .. СРЕТЕН М. СОКИЂ