Vreme, 01. 10. 1933., str. 4
ПТАНА 4
С4.СВЕГА ПОЛАЛО 5АСЕАКОГ ПОЛДАО
Операције мува. — У музеју природннх наука у Берлииу почело се оанх дала оа олерацнјама наа мувама. Овај необкчни посао водн се у циљу нслитнзања функаија у телу муае. Муве се при операцнји под мнкроскопом претходио наркотнзирају, као и људн, да не бн угинуле под снтним операторским ножем. Констатовано је да се операцијом код муве могу излечити неке њене болести. • Немузнкална амерогака нацпја. •— У а.меричкој вароши Торнтону дошао је за претседника општине један комлознтор. Он је хтео да видм »излнко је његово становништао музикално, н испитао је у том погледу 12.000 људи. Од тих 12.000 само је 4200 било са слухом, а од тих 4200 само је 320 имало неки добар глас. Међутим, између тих 320 могао се саставити једаи хор од сеега 22 способна певача. Претседник је констатовао да су Американци у толикој мерн нем>зикални да се могу назвати немузикалном нацијом. • Соомешш заповестн Божјој. У мексиканској вароши Баривас подиглн су калуђерн један спомевик од гранита. на каме пише ^Сивмрник заповести Господњој, Која гласи: поштуј оца и мајку своју". Овај спаменотс је демонстратизно поднгнут зато што у Баривасу има највише малолетних влочинаца и преступшжа. Ту је и вавод у хоме су они на присилном раду. * 284.000 , перпетуума мобнле". У америчкол! патентном бнроу у Вашнкгтоиу постоји засебна статистика о понуди „проналазака" перпет/ума мобиле. Сваки другн полуннтелигенат сматра да је про нашао апарат који се креће сопственом снагом вечно. Забележео је до сада 284.000 таквих „изуа". Наравно, ниједан не прет,тзвл>а неку вредност. * Авнонн са д»удскнм погоном. Једрилице, које се више сматрају као спорт, ипак су сјајна припрема за пилотирање. У Немачкој се сада ради на томе да се једрилиц* донекле покрећу и људском снагом. Наравно да се овде не мож« говорити о покретању једне елисе људском снагом, него ће помоћу неколнко гумених шипки свакн једриличар моћи да покреће авион и да га подигне до веће висине. Овај проналазак имаће практичну примену код једрилица, како би оне могле да се днгну у вис и онда када нема ваздушне струје. Проналазач 1вдног револвера за полицмју страдао баш због свог проиа ласка од — полицијс Беч, 30 септембра. — Бечки трговац Емил Шпицер пронашао је гумену палицу која, осим тога, може да испали неколико метака Ова палица је изазвала не малу сензацију и била првенствено намењена писмоношама који носе новац. Метци које је палица могла да испали били су безопасни, и служили су само као аларм. Пре неко вече трговац се враћао кући и успут је ушао у једну телефонску кабнну да говори. Како је пре кратког времена у овој кабини прекинута веза, као и у многим другима реонски полицајац завирио је у кабину у којој се тренутно налазио и проналазач. Држање проналазачево учинило му се врло сумњиво, и он се решио да га претресе. Наравно, када је код њега нашао његов фамозни проналазак он је био потпуно уверен да је трговац хтео да извршн атентат на ову телефонску кабину, а можда и нешто горе. Тако је трговац Шпицер доведен у комесаријат, и поред свег свог опирања морао је да ту проведе ноћ. Тек ујутру, када је дошао његов адвокат, ствар се објаснила. Полиција је најзад пустила про налазача на слободу пошто је ои успео да докаже своју невиност р. своје право да стално носи један примерак свога проналаска. КОЦ БОЛЕСТИ СРЦА И КРЕЧА У ЖИЛАМА, при могућности улива крвн V моаак, нли удпрца од капи (шлога) -игурава приролна Франц-Јозефова рода мекаау столиду без наУ I.
57 — Необично жалнм, рекао је амерички претседник, устајући, алн ја морам да отпутујем вечерас за Ал\ерику. Потребно ми је довољно времена да простудирам предлог г. Черчила. Признајем да не могу да пружнм какво решење руског проблема. Бредно је по.менути да је Черчил био једини европски државник којн је схватио велику опасност бољшевизма. Његов стари ннстинкт и његова будна машта предвндели су мере које би сигур но н брзо деловале. Данас британ ска влада не би била забринута због „петогодншњег плана" да се поверило Черчилу да решн руски проблем. Међутим, британска је делегација примала наређења од Давнда Лојда Џорџа и Артура Бал фура. Први није имао појма о Русији; другн је имао све типичне особнне осредњег Енглеза. Лојд
5ш Требало је само нешшо_муниције, и бољшевизма би занавех несШало НаВисао руска вслини кнез Апексанхау Махајловпв на њ«х, поглавито због тога што су новостворене независие држање нерадо гледале на руску белу армију, и ишле чак тако далеко да с"у забрањизале превоз ' руских добровољаца преко н>ихове територије, па и хапсиле безобзирно агенте Дењикнна и Јуденића. Кад је потребна муниција нај- | зад била спремна за утовар онг је била послата у Пољску. Пилсудсхове трупе надирале су у Русију и заузеле сгаре руск: градове Кијев и Смоленсн. Велнки енглески и француски државиици верооатно су били задовољни сво јом политичком вештнноч. Положај вођа антибољшевика постао је немогућ. Они су претен довали да не разумеју лукавство савезниха и проповедали свети рат противу совјета својим босим добровољци.ма, дох је Лењин бранио националне интересе, н сзојим говорима преко радиа жу-
\крштене р еча
ЗАГОНЕТКА БРОЈ 99
Сусрет генерата Лењикшш (X) са ко.мандантом енглеских трупа у Себаетопољу 1918 године
ништу Баку и образовали независну државу Асербајуан у тој баснословно богатој покрајини Русије. Пристаниште Батум на Црном Мору добио је статус „слободног града" под британскнм протекторатом, а на челу управе био је гувернер, бившн трговаи петролеумом из Манчестра, који је имао дужност да надгледа утовар петролеума и сировина за Енглеску. Неодлучни Италијани појавили су се у Тифлису и припомогли стварању независне државе Ђорђије у јужном делу Кавказа, који је чувен због својих манганскнх рудника. Французи су заузели пристаниште Одесу, најважнији центар руске спољне трговине, и радо су слушали предлоге оних истих во-
ђа „независне Украјине", који су пре годину дана вршили службу тајних агената Лудендорфа. Од мах затим главни командант дао је наредбу за еаакуацију. У то доба искрцао се један незнатан одред америчких и јапанских трупа у Владивостоку, на Тихом Океану, и британска је флота пристала у балтичком прн станншту Ревал. Енглези су прокламовали независност држава Литве и Естоније, које су се налазиле у позадини белоруске армије генерала Јуденнћа. Савезничке силе створиле су укупно девет независних држава у пролеће 1919, на територкји биашег руског царства. Русн су били у <?уду! Озо је врло нвповољно деловало
г
3
4
с
в
'
!и
1
»
1
"I
1 Р 3
%
14
1
П
ј
1»
^.1
в 1 2«~
20
23
24
» !
•V
..I г
•Г2л'
В
I
29
30
31
32 дЈ
34
1
36
*1
36
5>
41 г
ш
Г?
1
В """ (
44
•45
47
« №
51
.
г
53
64
66
и
Ш'
ћв
Ј
во
61
&
'-г
63
■
•>Б
Генерал ЈудешА стро протестовао противу распадања руског царства пред светским пролетаријатом! (Наставиће се) Соруп§ћ* ћу Ајј Ш — Раг15
Адмирал Колчак Џорџ говорио је на дугачко о тобожњим успеси.ма белог руског ге нерала Харкова, међутим, Харков је бно, а и сада је, име једне велике индустријске вароши на југу Русије! Он је оставио целу ствар Артуру Балфуру, који је изложио британско гледиште на следећи на чин: — Ми бисмо свакако одбили да наше трупе учествују, после чети ри године мучног ратовања, у бор би која бн имала за циљ да изведе извесне политнчке реформе у једној држави која није више савезник. Сви даљи напори с моје стране билн би савршено узалудни. Ако највећи мислилац савремене Енглеске сматра борбу противу сов јета као покушај да се спроведу „полнтичке реформе" у једној туђој земљи, шта сам ја могао да очекујем од других политичара мање величине. * У то доба биле су три различите беле војске у Русији, које би могле да победе совјете кад би само добиле довољну помоћ од стране Енглеске и Француске. Генерал Дењикин, бивши главни ко.мандант руских трупа 1917, успео је да се утврди у северно.м Кавказу, где је рачгунао на по.моћ Козака у покрајинама Дона, Кубана и Терека. Адмирал Колчак, бнвши главни командант руске флоте на Црно.м Мору, изабрао је Сибир за своју акцију против бољшевика, верујући да ће му непосредна близина Јапана обезбедити довољну количину муниције. Генерал Јуденић, бившн командант кавкаске војске, био је у одличном положају да заузме Петро град: у ствари, крајем лета 1919, његова је коњнца бнла на десет миља од руске престоннце. И на тај начин бољшевици су били нападнути на северозападу, на југоистоку и на истоку. Црвена армија била је још у зачетку, и чак је сам Троцки посумњао у њену борбену способност. Могло се поуздано претпоставити да би појава хиљаду тешких топова и некалико стотина тенкова на једном од та три фронта лишила цео свет бољшевичке опасности. Безброј савезничкнх војних стручњака, који су отишли у инспекцију војске Дењикина, Колчака и Јуденића, били су једнодушни у својим закључцима: „То је само питање довољног снабдевања мунмције" — говорнли су они Клемансоу и Лојду Џорџу по повратку у Париз.Г' Енглези, су долазили из ' 4 су с * * приста-
ГНУСНИ ПОДВИЗИ ЈЕДНОГ АТИНСКОГ БОГАТАША, КОЈИ СУ УЗБУДИЛИ ЦЕЛОКУПНУ ГРЧКУ ЈАВНОСТ
Човек који је у своју раскошну вилу намамљивао жене и над њима вршио најгрубља насиља
Атина, 30 септембра. — Атинска полиција ухапсила је једног богаташа, који се зове Јоану, а који је, у својој луксузној вили, у околини Атине, вршио насиља над женама и над младићима. Полиција је успела да уђе у траг овом гнусном садисти, захваљујући једној тужби од стран* једне сироте жене, која је провела пет дана у ропству свирепог богаташа. Ову жену одвео је једно вече богаташ у своју вилу, обећавајући јој да ће јој пружити сва уживања и да ће за све то бити награђена. Она је пристала. Прве ноћи Јоану је био врло љубазан са њоме, али када је она ујутру хтела да напусти кућу, он ју је са бичем у руци присилио да се свуче потпуно гола и да пође е њиме у један подрум. Овде је сирота жена провела целу ноћ у нај већем страху, а ујутру сзнрепи човек натерао је са револвером у руци да задовољи његове ниске страсти, које су биле такве да се сирота жена ннје ни усуђивала да их опише пред полицијом. После овога он јој није дао да једе него је присилио да пнје ка фу у коју је ставио пепела. На овај начин хтео је да се освети си ротој жени. Ово чудовиште -мучило је, пред сиротом женом и двојицом млади ћа и једну служавку. Тужба ове сироте жене која је била тако мучена у вили богаташевој довела је за собом још и друге. Полнција је отпочела да трага и дошла је до запањујућих резултата. Пред истражним еудијом настао је дугачак дефиле оних који су бнли мучени у вили овог чудовишта. Исказ шофера био је ипак нај занимљивији. — Свакога дана, изјавио је он, кроз вилу је прошла једна нова жртва. Колико нх јг било? Тешко их је наброЈати. Како је он долазио до ових жена? Он је имао своје нарочите подводачнце које су му доводиле ове жене. Шофер, који није имао појма о томе шта његов господар ради са женама, коЈе доводи у вилу причао Је један случаЈ са двадесетогодишњом девојком Стелом, која се надала да ће бити упослена као чиновница. Већ прве ноћн Јоану је на њој испољио све своЈе ниске инстинкте. Када се она другога дана противила да послуша његове каприсе, он је са ње раздро одело и тукао је бцчем. Када Је девојха
изнемогла и огрезла у крви пала на земљу, онда Је он над њом извршно насиље. Оно што је овог дивљаха нароћито одушевљавало била је „медвеђа игра". Он би натерао жену да се свуче гола и да на себе уз.ме крзно медведа и да имитира скакање ове животиње. Истрага над овим злочинцем који је узбудио целу Атину наставља се н даље. (Време)
Пронађен један део новца од уцене коју су гангстери прнмнлн гз мнлнонара Урскела Њујорк, 30 септембра. — У једној фарми у Тексасу пронађено је 75.000 долара, што претставља део уцене од 200.000 долара колико је исплатила породглца пет ролеу.мског магната Чарлса Урскела. Као што је познато Урскела су гангстери недавно заробили на један драматичан начин. Сопственик фарме, који Је ујак супруге Џоруа КелиЈа, Једног од саучесника у отмици, изјавио Је да су гангстери преговарали на његовоЈ фар.ми односно отмнце америчког милионара. (Време) Кућевласннк осуђен на б месеци затвора због тога што није хтео издатн стаи породицн са децом Берлин, 30 септачбра. — Један кућевласник у Ебннгу у Источној Пруској, који је одбно да изда свој стан једној породици зато што н.ча сувише велик број деце, осуђен је на шест месеци затвора.
Растурање руског хитлеровског удружења у Немачкој Берлин, 30 септембра. — Тајна државна полиција забранила је руско национал - социјалистнчко друштво „Ронд" у целој ПрускоЈ. Одмах после даиете одлуке пришло се растурању овога друшгва, које је ииаче бвло хитлеровачко. ЂАЦИ СВИХ ШКОЛА МОРАЈУ ПОЗДРАВЉАТИ ХИТЛЕРОВИМ ПОЗДРАВОМ Берлии, 30 селтембра. —Јелнил цнркуларом баварско министарство просвете обавести10 је све школе да се у будуће ђаци и наставннци имају служити Хитлерович поздравом. ОваЈ поздрав обавеваи је и за све приватне школе и за све ваопитне заводе. (Цреме) ^
Тра жрШве очајаља због самоубастза једпог Еоручкака Будимпешта, 30 септембра. Поручник Ладислав Силаши, који Је 24 годнне стар, извршно је самоубиство зато што му није вереница одговорила на пнсмо. Кад је његова сестра чула ту вест, сна је скочила са четвртог спрата њене куће и убила се на месту. Њихов отац, кад је чуо о смрти сина и ћерке, полудео Је од туге. Међутнм, чувар куће, коЈи Је био очевидац кад Је девоЈка скочила кроз прозор, добио Је срчани напад и умро на месту. (Вре.ме)
Срамнн-стуб усред вародав са нменнма саботера н непрн;атеља хнтлернзма Берлин, 30 септембра. — Према писању „Берлинер тагблата" општинска упраза града Риза у Саксену одлучила Је да на Јавно.м месту постави Један стуб који ће бити у неку руку обнова средњевековног „срамног стуба". Овај стуб носиће на себи Једну плочу на којоЈ ће бнти исписана имена свих саботера, као и имена ових оних коЈи потпомажу штрајкове. Тако исто, на овом срамном стубу биће означена н нмена оних који се грубо огреше противу принципа национал-социјализма. (Време)
Пронађено јсдно непо знато дело славног немачког слнкара Луке Кранаха Берлнн, 29 септембра. — Оперски певач Шнмел из Десау-а, иначе велики љубитељ слнка, приликом једне посете у Лнпендорфу нашао Је једну слику рађену на дрвету за коЈу Је утврђено да Је дело познатог немачког маЈстора из средњег века Луке Крачаха. (Време)
Водоравио: 1) наказа, чудовиштч. (проЕинц.), б) стари фламаискл стн кар, (17 вск), 11) чувени ф;апиусхи композитор, 12) позпати *рлд>евскл дворац у Синаји, 14) господин (евгле ски), 15) нницијали нашег г.ок. астро нома, 17) дефицит, 19) лична за.*е;.и ца 20) припадник европског народа, 22) прилог за време, 24) планнна Ј БугарскЈЈ, 26) зло, недаћа, 27) брдо код Бг-ограда, 28) сел»ачки ђилкош и љубавшге, 29) варош у ГрчкоЈ, 34) че сто женско име, 35) врста слуге, З г ») пред^ог, 37) презиме проналазача Амерже, 38) два иста сугласника. 39> попу.тарни истраживач стратосфере, 40) сенка, 41) најстарнји тројакао« јунак 42) Августов војсковођа, 43) област на Далеком Истоку, где су се водиле борбе Јапанаца н Кинеза, 44) врста предговора, 49) познато морско купалиште на Јадрану, 50) олуја, непогода, 52) земаљско бнће, 53) два иста консонанта, 55) стари енглески економиста (утогтиста), 57) лична ?а меница, 58) нзразити прнмера«, 60) део руке, 62) јуначки спев, 64) „пу стињска лађа" 65) страна новингрска агенција. Усправно: 2) иницнјали нашег умет ничког критичара, 3) пр;и!адник европског народа ? 4) градитељ троЈанског коња, 5) место у Бохи КлторскоЈ, 6) становтгл Једног греда у Ју. гославији, 7) сгтев, 8) нес.гг, 9) по. ет, 10) један дд вођа руске револу. ције, 13) део руке, 16) окука, 18) наЈ.мањи део течностз:, 21) одваљеио дрво, 23) афирмација, 25) телефон. ски узвик, 29) занатлија, 30) место за стоку, 31) превре.мен/32) припад ник европског народа, 33) наука о у .метничкој преради пгиродннх производа, 35) птица грабљивица, 37) нај већи сисар, 38) стари гр*?лл истсрнчар, 39) схраћеиица за „пост скрип. трл, 40) господин (арапски), 42) до бро (енглески), 44) проналазач једн г спасоносног серума, 45) елидирана (песничч-и) показна заменица 46) река у Југославијв, 47) горд, 48) непријатиог окуса. 51) део тела, 54) једна од цефалопода, 56) усам.-веи, 59) прилог за место, 61) лична заме вица, 63) зачин. РЕШЕЊЕ ЗАГОНЕТКЕ БРОЈ 98 Водоравно: 1) пакт, 5) „Пмто", 9) образ, 11) кокос, 12) деобе, 13) Азори, 14) карабин, ;5) Адоре (Рене), 17) уто а, 20) једек, 21) лимар, 22) амин 24) вода, 2^) чил, 26) Еоливар, 28) ор, 29) кавез, 30) Ра. 31) назадан, 32) сс, 34) мелем, 35) Т. П. (Тодор Паранос), 37) вазелда. 39) чар, 40) Ален, 41) Балн, 42) Келог, 44) харач, 45) опера, 46) Агора, 47) неморал, 48) Абиза, 50) етика, 53) некад, 54) Мфт (Млјатовић), 55) е,рац, 56) Ната. ' Успрапно: 1) под, 2) Абе, 3) крокодил, 4) табарен, 5) познтивизам, 6) Нконо.мов, 7) тор, 8) оси, 10) Зерек, 11) Кабул, 15) Ајачо, 16) Демнр, 18) кадар, 19) арара, 23) Новалис, 26) Базел, 27) леден, 29) каменорезац, 32) свако, 33) салеп, 35) талар, 36) прц ча, 38) Зеленика, 39) чаро.таја, 41) багатин, 43) гамад, 44) харем 4&) Ане, 49) Бер, 51) кат, 52) ата.'
Д АМЕ дужност јс Ваша, да бу^ете лнјепе.. употребл>у}те проћушану и прнзнату
као најбољу, која чнни кожу глатћом и меканом, олстрањује сунчане пеге н остале мрље, Лончнћ Днн. 12.Поштом рагашнље Љекарна Праунспергер Загреб, Свашћев трг 17.
Пронађена бува стара пет мнлнона годнна Берлин, 30 септембра. — Јаа* љају из Кеннгсберга да је прона* ђена најстарија оува на свету у једном комаду амбре у чувенс-м руднкку амбре у Палмиикену, уз балтичкоЈ обали Источне Пруске. Верује се да Је бува стара око 5,000.000 година. (Време)
V
Часовннчар којн јс вукао зубнма аутомобил са шест путннка зсо метара уз брдо Рим, 30 септембра. — Часозничар Данте Батарини добио је на. раду од 50.000 динара Је успео да пову. че узбрдо Једа;: тежак ауто.мобил са шест пупгпка, и то до висине од трн стотине метара. Целокупна тежина износила је тзчно две тоне. Он Је извршио озаЈ п (двиг вукавшн кола зубима (Време) !••>'•! БОлЗ !:■' НА ЖУЧИ И КАМЕНУ У БЕШИЦИ, као и они који пате од прејаке мокраћне киселипе. и од улога (гнхта) попрзвиће употребо.м природне Фрапц-Јозефове г<}рке воде свдЈу оробав*.