Vreme, 09. 06. 1936., str. 10

СТРАНА 11

ВРЕМЕ

Уторак, 9 Јуни 1936

сни

ДАНАС уторак 9 јуни ❖ ВРЕМЕ Европа: Внсок прнтпсак над ЗаВ&дном Европом н на Средозем■ом Мору. Депреснја влада у остаанм деловнма. Преовлађује облачно у целој Европп. Кнша пада у Француској, областн Алпа н у Пољској. Ведро у Италпјн н на Јужном делу Балканског ПолуоСтрва. 1утославнја: Преовлађује облач■о у целој Краљевннн са нзвесннм ведрннама у прнморскнм крајевнма н на Југу. За последн»а 24 часа кнше је бнло среднном државе н у нсточнпм крајевнма. Температура је порасла на северозападном и Јужном дел>', а опала у осталим пределнма. Мнцнмална тецрература Плевље 4, а макснмална Мостар 22 степена. ПТОГНОЗА ЗА 9 ЈУНИ Претежно облачно време са пљуековнма кнше. Местимнчно може бнтн олује. Температура без знатне промене. Сунце нзлазн у 3.52, а залазн у 19.22 часа. ❖ Народно позорнште (код Спомепнка): 20.30 Снле. Мала позорнпца (палата ,, Лј*ксор": Девојачка клетва. МузеЈ Кнеза Павла отворен сва-1 ког дана сем понедеонзака од 9 до 16 часова. Ужетппчкн павпљон: 10—18 Про- ј леђна нзложба југословенскнх | уметннка. Аеродром „Аеро-пута": ВаздЈтпна крпггеља сваког дана од ј 14—19 часова. Хотел „Славнја": 21.15, Комнчно позорнште „Крокоднл". БИОСКОПИ ^Луксор": (15) 1) „Паклена крн да" (Варнер Бакстер, Кончнта Монтенегро»; 2) Фокс-новостн н Попај — ватрогасац. Снижене цене. Коларап—Врачар: Арена крвн н љубавн (Валас Бнрн, Некн Купер); Журнал. Авала: Ордонанс, по роману Гн де Мопасана (релшја Туржанскн у гл. улозн Марсела Шантал); Снлн симфоннЈа у боЈи; Факс новостн. Балкап 1) „Синовн пустиње" (Стал Лаурел, Оливер Хардн, Чарлн Чез). 2) „Краљ цигана" (Дон Хозе Мохнка, Роснта Морено); 3) Фоксов журнал. Корзо: 15, Заљубљенн комнчар (Ана Дворак, ПатрицнЈа Елн); Журнал. Новаковнћ: Из дневннка лепе жене (Лнл Даговер); Пакленн оток. Ураннја (15) Црнн анђео ( Фредернк Мерч, Мерл Оберон). 2) Парамунт журнал. Колосеум: Последша љубав (Ханс Јаран, Мншко Мајнл); Журнал. Каспна: МарнЈа Баскнрчева (Лплн Дарваш, Ханс Јаран, Секе Сакал). Каспна: Ноћ љубавн (Грес М >1>); РаЈ на земљн. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Внкторовнћ Јован Престолонаследннков трг 22 (тел. 20-701), Јевремовић МнлнвоЈе, Васе Чараппћа Ш (телефон 21-643), ТаЈснН СпасоЈе, Крал.а Алексапдра 116 (тел. 21-413), Јевремовнћ Илија, Кнез Мнлетнпа 91з (тел. 23-763, МаЈданац Слободан, Карађорђева 93 (тел. 27-734), Лазнћ Драгољуб, Кроља Мнлана 64 (тел. 26-622), Мнлнћ Марко, Браппчевска 16 (тел. 23-644), Лазар Димнтријевић Престолонаследннка Петра 7 тел. 25-192), Пашић "Борђе, Крал.пцр Марпје 61 (тет. 24-627), Живаднновић Јован Краља Алексапдрч 299 (тел. 28-720). ЗЕМУН: Жига Фердо, Пашнћева. ПАНЧЕВО: Златнн Орао (М. Живановић) Војводе Путннка улн-

ПОЗОРИШТА

КОД СПОМЕНИКА „Снле" Вечерас, >-з цене од 3 до 30 днн., даЈу се „Снле", веома успела драматпзацнја Ћоснћевог романа ,,Покошено поље". Драматпзаторка гца Мнла Димић успела је да у девет слнка повеже најдраматпчннЈе тренутке из овог романа. У комаду нграЈу гђе Арсеновпћ, Мпкулпћ, М. Поповић, Урбаноза, Хас, Пернћ н г. г. Ннкачевпћ, Новаковнћ, Раденковић, Жнвановпћ, Дрннћ, Н. Поповнћ, Милошевнћ, Душановпћ, Петровпћ, Старчнћ, Ј. Николнћ, Паунковнћ н др. Цене места од 3 до 30 дпн. Повластнце важе. Почетак у 20.30 час. ГОСТОВАН »Е БАРИТОНА Г. РОТМИЛЕРА Одлични барнтон н члан цнрншке опере г. Марко Ротмнлер, гостуЈе у Београдском пародном позорншту у среду, 10 о. м. у насловној улози Верднјеве опере ,Риголето", а 12 о. м. (у петак) у

САОПШТЕЊА ЧЛАНОВИ.ЧА СОКОЛСКОГ ДРУШТВА БЕОГРАД Ш Соколско друштво Београд Ш позпва целокупно помажуће п вежбајуће чланство на опроштајно вече, коЈе ће се одржатн у среду 10 о. м. у 20 часова у Соколанн (Војвођанска 31-а), поводом одласка брата Драгутнна Жнвановнћа, пуковника, нз Београда на нову дужност. Старешннство.

опери ,,Аида" као Амонасро. Наш суграђаннн (родом Загрепчаннн), г. Ротмнлер је већ на своме дебиу освојио цнрншку публнку н крнтнку и убрзо заузео Једно од првнх места на ранг-лнсти уметннка Цнрншке опере. Цене местнма за оба гостоваља г. Ротмилера од 5 до 36 днн. Улазнице се могу одмах добнти на благаЈнн зграде код Споменика. МАЛА ПОЗОРННЦА „Девојачка клетва" — матнне са денама од 2 до 15 днн. Првн пут као матнне на МалоЈ позорницн вечерас се даЈе омнљенн Л>убннков комад из народног жнвота с певањем „ДевоЈачка клетва". Музика од Даворина Јенка. РежнЈа Д. Гнннћа. ДпригуЈе г. Мплошевнћ. Главне улоге нграЈу гђе Бошшаковнћ, Душановнћ, Паранос, Поповнћ и др. и г. г. В. Јовановнћ, Гошнћ, Бошковнћ, Антоннјевнћ, Т>. Маринковнћ, Н. Јовановрћ, Глигорнјевнћ, Велнчковић н др. Цене места од 2 до 15 дин. Почетак у 18.30 час. ОПРОШТАЈНО ВЕЧЕ БУГАРСКОГ НАРОДНОГ БАЛЕТА После триумфалног успеха у Новом Саду, Загребу н Љубљанн ансамбл од 19 чланова бугарског народног балета враћаЈућн се кроз Београд приређуЈе своје последње опроштаЈно вече у дворани Коларчеве задужбнне у уторак, 1 Програм Је потпуно нов. Цене веома популарне од 5 до 20 днн. већ | • . - Ђ 01) ћ а Гаспасе продају на касн Коларчеве за- | шао Ј е ЈУЧе г. 13 р!)а дужбнне. Почетак у 20.30 час. 1 риа, начелника Банске управе

живот

Члановн Хрпшћанске заједнице младнх л»уди нз села Старог Сивца, код Сомбора, прошли су ј.уче кроз Београд на нуту за Опленац. Том приликом су изразилп жел»у да виде предузеће „Време". Попггоим је показана редакцпја, штампарија и адмнннстрација листа посетиоци су се сликали са евојнм учител»ем г. Филипом Енгом

Како је „Оријент конструкт оштетио Пожареванку област са 270 милиона динара и како је са нашим парама радио

< Поводом афере са изградI њом пожаревачких железни.' ца истражни судија г. Аврамо-! вић, у Варошком суду, саслу-

КОД ХЕМОРОИДА (ШУ.ЂЕВА) ЗАТВОРА, ВРТОГЛАВИЦЕ, проузрокованих затвором, доносн употреба природне Франц-Јозефове горке воде угодно олакшање. Рег. од Мнн. соц. пол. н нар. здр. С. бр. 15.185-35. ДОМ ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ БЕОГРАД НА МОРСКОЈ ОБАЛИ У БИЈЕЛОЈ БОКА КОТОРСКА, — прнма на летовање у месецу Јулу ученике а у августу ученице. Дом Је модерно уређен и одговара свима захтевнма хигиЈене и удобности. Снабдевен Је са сто двадесет комплетних нових кревета те ннЈе потребно носнти собом постељне стварн. Властита лепо уређена песковнта плажа. Има чамаца и сандолина. Веслање, пливање, Једрење, лака атлетика и други спортови. Тушеви и терасе за сунчање. Боравак 25 дана у месту и путовање брзим возом 880 динара. Исхрана обнлна и укусна. Тражите упутства. Број пријема у Дом Је ограничен. Ко се пре Јавн нма првенство. Упнс врши и даЈе сва обавештеша Јадранска стража — Београд ТеразиЈе бр. 5/П. Телефон броЈ 27-232.

Београдске вести

■ Одликовање гђе Ж. Петровнћ Главни одбор Друштва Црвеног крста одликовао је одлнчјем Црвеног крста гђу Живку М. Петровић, претседницу Осмог пододбора Друштва Црвеног крста, за њен предан и користан рад за Црвени крст. | „Књнжнн Кружок" на Коларчевом уннверзптету Данас у 9 о. м. у 20 ч. одржаће се семпнар проучавања модерне руске књижевностн под воћством Владнмнра Вољда. Предаваће г. ЛидиЈа Петровна о темн: „Основна црта рускоЈ савременоЈ књижевностн у емнграцнји". Улаз слободаа и Гесплатан.

ИДУЋИ ДА РЕГУЛИШЕ МЕНИЦУ напрасно је умро на улици ЖикаДмтријевић „Паралажа"

Напрасно, на тротоару у Кнез Михаиловој улици, јуче нре подне премннуо је је^дан од најпознатијнх Београђана, Живко Димитрнјевнћ, звани Паралажа. Поред свнх честнх и многобројних непрнјатностн н оскудевања, популарни Жика Паралажа проводио је свој живот боемскн и весело. Припадао је кругу људи којима је кафана била друга кућа. Остао је до своје смрти примерно попгген н савестан. Јучерашњи пут покојног Жике Паралаже, на коме га је затекла смрт, симболизује цео његов боемски жнвот. Жика је издахнуо идући да регулише меннцу. Стара је била на 900 динара. Попгго му је брат потписао нову меницу он је пошао у банку еа сто динара отплате ,али без другог потписа. Новинар г. Снннша Тимотијевић, који је другн потписннк, налази се на путу. Пошто је јуче био рок, Жика је пошао у завод забринут како да овај проблем реши. Кад је био испред трговнне Ђукановића и компаније у Кнез Мхнаиловој улицн, око десет часова пре подне, на самом тротоару, Жика се мало повио. Подигао је ногу и изгледало је као да је хтео да намести чарапу или пертлу на ципели. Међутим, онако крупан он се стровалио на тротоар без јаука. Неколико очевидаца били су сведоци само једног самртничког трзаја. Искупила се маса света око несрећног човека у коме су одмах познали популарног Жику Паралажу. Колима Станице за спасавање он је превезен у болницу, али је тада. већ био мртав. Лекари су констатовали да је умро од срчаног удара. На глави је имао једну дубоку рану коју је задобио приликом пада на улици. Глас о његовој смрти изазвао је жаљење у средини у којој се кретао. Ма да она није наступила неочекцвано, пошто је покојни Жика од дужег времена боловао од великог притиска крви и обољења извесннх унутрашњих органа, због чега је чак и овај упорни боем ишао у Врњце, његова смрт примљена је са изненађењем. У први мах и са неверицом, пошто је његово

Последња фотографија покојног Жпвка Дпмнтријевића, познатог Београђанпна нод пменом Жнка Паралажа

друпггво често чинило шале на рачун живота. Покојни Жика је старн Београђаннн. Кад је прекинуо да учи школу, радио је дуго у Народном позоринггу н дружио се са глумцима и новинарима, Једно време бно је заступник једне фабрике филмова и директор биоскопа „Опере", али кад најзад све то није значило дозољно обезбеђење, он је пре неколико година ступио у оппггинску службу. Покојни Жика у рату био је врло храбар и припадао је колу најсмелијих из одбране Београда. У крвавим уличнпм сукобима са непријатељем 1915 године рањен је три пута на месту где је сада црква Александра Невског. Ипак је успео да пређе на солунскн фронт и када се отуда вратио у ослобођени Београд, покојни Жика Димитријевић нмао је на себи ожиљке од седамнаест рана ко-

је је задобио у многим борбама у којима је учествовао. Последњи познати његов случај је око питања ко је писао брошуру „Иза кулиса нашичке афере". Покојни Жика претстављен је као писац ове књиге пгго је изазвало веселост међу његовим пријатељима. Јер се знало да Жика седи по кафанама са новинарима, али се није знало да је почео и да пише. То га је претставило пред јавношћу као писца и он се томе н сам понекад смејао. Покојни Жика био тип добричнне. Умро је у 51 години. Један његов пријатељ јуче каже: — Целог свог века живео је на улици и, ето, и умро је на улици. Погреб покојног Жике Димитријевића обавиће се данас по подне у три часа из капеле на Новом гробљу.

ЗДНИМЉИВ ПРАВНИЧНИ СЛУЧАЈ

Две године робије због украденог пилета

Због једног пилета Рајко Мар јановић из Неменикућа добио је две године робије и губитак часннх права! Свакако, на први поглед много. Зар ради једног пилета па толико робије? Можда би и суд тако нешто прогледао кроз прсте, да Рајко ннје ради тог пилета ножем убо

Пр .КЈуче су слави.ш чланови Иотпорне задруге особлл Народног позорпшта у Београду. На слици се вндн један веома весео и неусиљен „масан" моменат једие групе слављеника

Радисава Поповића, сел»ака из Ропочева. Марта 4 ове године судило се Ранку. Тада је казао: — Враћао сам се ја прошле јесени, у ноћ, у Неменикуће и пут ме нанесе кроз Ропочево. Бно сам прозебо и хтедо да навратим у неку кућу да се огрејем. Пред једном викнем: »О домаћнне!« — а нико се не одазива. Уђем ја. Видим у једном ћошку кокошарник. Пилићи. Приђем и отворим вратанца, Шћапим једно пиле за врат, оно квекну, а врата се замном затворише. Неко одупро. — Стој! — викну он. Ја се уплаши. Доватим нож (у одбрану) и забодем га негде.... То „негде", било је тело тужиоца Радисава Поповића. На суду је испао ово занимљив правннчки случај. Државни тужилац г. Дидановић заступао је једно гледипгге, заступник одбране адвокат г. Живан Лукић, — друго, а суд је донео треће. Две године робије и губитак часних права. Касациони суд донео је, међугим, пресуду којом је променио пресуду Окружног суда за Округ Београдски, применио законске прописе које су истакли државнн тужилац г. Дидановић и бранилац г. Лукић, али је казну од две годнне робије и губитак часних права нпак оставно непромењену.

у Новом Саду, који је упознат са целим овим предметом као непосредни контролни орган, пошто је, формирањем бановина, имовина бивше Пожаревачке области прешла на Дунавску бановину. Према томе, и обавезе. Зато су подаци, које је дао г. Гаспари, веома занимљиви. У своме исказу начелник г. Гаспари је, колико се касније могло сазнати, рекао између осталог, да је требало да „Оријент конструкт" финансира изградњу пожаревачких пруга. Међутим, из целокупног рада његових претставника видело се да су се они трудили да нађу пут и начин како би дошли до меница Пожаревачке области, које су требало уствари да служе само као гаранција, па да помоћу њих кредитирају изградњу железница, на тај начин што ће их есконтовати или пак што ће их продати некој банци. Само тиме може да се протумачи како су ове менице касније доспеле у треће руке. Дакле, имали су намеру да уновче ове менице, па да са тим новцем финансирају изградњу железница, или, другим речима, са нашим сопственим парама. Јер друштво „Оријент конструкт" није ни финансирало изградњу својим новцем, иако се на то уговором обавезало. Друштво „Оријент конструкт" добило је, по уговору, право да само изведе припремне радове. Као покриће прнмило је менице Пожаревачке области у износу од 100.000 долара: две по тридесет хиљада и једну од четрдесет. За изградњу пруге није било овлашћено уговором. Та ствар, изградња пруга, требало је да се реши на други начин: путем лицитација и одређивањем појединачних цена, наравно тек пошто планови буду готови и одобрени. Међутим, друштво „Оријент конструкт" је, ма да није издало такво овлашћење и ма да

Филм; „Црни анђео". Игра^ ју: Фредерик ЛГерч, Мерл Оберон и Херберт Маршал. Режира: Сиднеј Франклен. Продукција: Јунајтед Артист. Енглеска верзија. Приказује биоскоп „Уранија". ' Од наслова „Црни анћео" дошли смо једким чаробним пу| тем на црни рат, на црни покол«, на црну прошлост. Надали смо I се; Мерл Оберон, љупка жена, ј биће један сан за мушкарце ко| ји воле умерену нежност и љубав. Веровали смо да нам се не може приказати дражеснијом | него ли у „Сну летње ноћи". И| мали наду... Но што; кад Самј јуел Гордон прави филм, како ' то може да испадне?!... Мерл Оберон била је исувише нежна, исувише сентиментална, исувитпе сузна. На крају, људи су почели да је жале: Јадна Мерл! Но Фредерик Мерч, онај који нас је-задивио својом одличном нитивни планови, нити је била ј глумом у толикнм филмовима, ' испао је непгго друго. Његова

нису били израђени ни дефи-

расписана лицитациЈа, преузело само и отпочело изградњу пруге. Због тога су његови претставници, у своје време, били дошли и у сукоб са среским начелником, који им је оспоравао ово право. Када је требало исплатити менице у износу 100.000 долара, Банска управа у Новом Саду, бунила се. Није хтела да исплати ову своту. Вођена је преписка са Министарством финанеија (у то време миннстар је био г. др. Шврљуга). Међутим, Банска управа је узалудно у^сазивала Министарству финансија на чињеницу да „Оријент конструкт" није одговорио у потпуности својим обавезама и да чак има услова и за раскид уговора. Министарство финансија је преко свега тога увек прелазило и наређивало исплату. Тако је и исплаћена сума од 100.000 долара, ма да су у то доба радови били извршени само за 49 од сто. Према мишљењу г. Гаспариа уговором са „Оријент конструктом" Пожаревачка област је оштећена са око 270,000.000 динара. Јер, целокупна изградња ових железница могла је да се изведе са око 190,000.000 динара. Према уговору са „Оријент конструктом" изградња је плаћена 460,000.000 динара. Хвала вам г. Франклен!

појава није била убедљива кро» пола филма. Тек на крају, био је онај прави Фредерик Мерч. Херберт Маршал, мало потенциран уметнички, више као поза, као украс филма, као детал на антеријерима, није могао да понесе ништа од успеха. На крају, режисер Франклен, који нас јв уљушкивао сновима из далекв земље, мистично завнјао рат у сфере виших сила, и забрањивао слепима, сакатима, болеснима и контузованима да говоре противу рата (то се у филму на неколико места види јасно), затим, који нам је на крају дао један типичан америчкн „хепи-енд", није могао да учини ништа да би наше стрпљење остало до краја претставе. Јесмо ли ми онда без укуса нлн Јунајтед Артист не зна које фнлмове треба дд прави за Европу ? Можда ову сладуњавост — ратну! — волв Американци? Можда?.'._ Алн чи

Садржај: Два брата воле једпу исту девојку. У рату једног нестаје. Други се с њом жеви. Пред само венчање сазнају да је првн брат жив и да је — слеп. Жена, која га је волела једном безберном љубављу, прилази му опет свим срцем, а друтн брат се задовол>ава тиме пгго су обоЈв живи. Можда је ово трагедија? Али трагедија неколицине. Трагедију светског покоља. кога је режисер узео само као напето пар-*» филма од 1000 метара, нико нијв истакао. Шта внше, рекосмо, забранно је људима да говореаћ- ЈЕДНА БРАЧНА АФЕРА НОЈА СЕ ПРОТЕЖЕ ЈОШ ИЗ ДОБА РАТА

Жена са два жива муша

У другом одељењу Варошког суда одговарала је јуче Франциска Снмоновић. домаћица из Сомбора, за два тешка кривнчна дела; То је жена са два >1ужа. Један ју је оставно. Францнска је нашла другог и венчала

Кад порески егзекутор не може да добије плату

Кад Радисав Миленковић, као егзекутор Пореске управе у Сопоту није могао да *на време узме своју плату од надлештва у коме је радио, учннио је то сам. Начин је био врло прост. Он није разбио касу, нити је одлепно коју марку са неке молбе. Како је обично долазио у село за наплату порезе, он је према оптужби државног тужиоца за Округ београдски, од сељака, на име дужне порезе узимао новце, давао им уредне признанице, а новац није доносио благајнику Пореске управе у Сопоту. Новац је узео од ових сељака: Ивану Јанковићу из Губеревца (200 динара), Радојици Антонијевићу из Стојннка (84 д.), Милутнну Јанковићу из Губеревца (200 д.), Радисаву Михајловићу из Стојника (50 д.) н ЈБубицн Лазић из Стојника (200 д.). Сељаци су са признаницама у рукама поново морали да плаћају порезу, а јуче су пред већем тројице (г.г. Стојановић, Павловић, Антонијевић), посведочили да им је Радисав Ј Миленковић узимао новце и| говорио да то предаје Пореској управи. — Што јес, "јес, одговорио је оптужени искрено, узео сам паре, дао сам признанице а новце нисам предао... Нисам могао, брате... без плате сам био... А мислио сам да вратим... Државни тужилац г. Горча Дидановић тражио је да се о-

вакав случај злоупотребљавања у службеној дужности казни, тим пре што такво зло треба на време сузбијати. Суд је егзекутора из Сопота казнпо са три месеца строгог затвора, две ^одине губитка часних права и плаћање трошкова. Он је на крају био задовољан. И сељани су били задовољни, јер ће добити натраг своју плаћену порезу.

„Полицијски инспентор г. Белимир Павловић саслушаван је јуче у суду..." Уз наш нзвеиггај о судском саслушању г. Велнмнра Павловнћа, ннспектора Управе града Београда, по тужбн истражног суднје г. Васе Петровића, у „Времену" од 5 о. м. погрешно је објављена слика г. ЦветанаЦеке Ђорђевнћа, ннспектора Мнннстарства унутрашњих послова, уместо слнке г. Велимира Павловића што се овим путем нсправља. Добротворн задруге „Рукотворина" Задрузи ..Рукотворнна" у фонд за одржавање угледне радноннце прнлджнли су: г. г. Коста Д. Главнннћ, бнвшн миннстар народне прнвреде 600 днн.. др. Мнлан К. Главнннћ. народнн посланпк 300 днн., др. Алексапдар Ђаја, ннж. агроном 300 дпн., др. Мплорад Драгнћ лекар Централног хнгнјенског завода 100 днн. и др. Драгнћ М. Јокснмовнћ, адвокат, 100 днн. Управа „Рукотворнне" топло благодарн ва прилознма.

се, иако се са првим ннје бнла развела. Историја афере ове жене захвата период од две деценнјв. Још 1913 годнне она се венчала са Антуном Мрачнном н остала са њим у браку све до почетка рата. Кад је Мрачина 1915 годнне дошао кући, чуо је од неких људн да му жена није бнла исправна у његовом отсуству. Покупио је лепо своје стварн и огншао. Бно је човек еснафлија, кафеџија (бар сада упражњава овај занат) н није могао да поднесе једну такву срамоту. После се никад више ннје појавио. Свршно се рат. Франциска је, као све остале жене, очекивала да ће нпак вндети свога мужа. Бар да га видн. Ако не могу да се сложе. потражнлн би један могућан нсход. Међутим, он св ннје појавио. Жена је тада једноставно дошла на помисао да је умро, ко зна кад и ко зна где. Дакле, удовнца н слободна. Тако је Франциска Снмоновнћ (или право: Мрачнн) пронашла другог човека, неког Раднсава Симоновића. И венчала се лепо 28 фебруара 1924 годнне у Обреновцу, пошто је претходно прнбавила документа. Наиме, она јв једнога дана добнла некакво пнсмено од Црквене општине у Сомбору, у коме се каже да је Антун Мрачина умро. Уз то, два сведока. И венчање је обављено. Јуче је Францнска одговарала за дело против брака н за дело употребе лажннх исправа. На претрес су дошла н њена два мужа. Први се појавно тек 1933 годнне. Дотле о њему ннпгга није знала. А од тога доба датира н његова пријава. ЈБуди су селн један поред другог. Ннсу се познавали. Тек кад је државнн тужилац прочнтао њнхова нмена, они су се загледалн. И почели да се измичу. — Тужиш ли тн Францнску? пита претседавајући г. Баннћ првог мужа. Јок, брате. И ја имам жену. Само невенчану. Ја сам отишао од ње. И не треба ми је. Францнска је, у пнсменом одговору на тужбу, написала и ово: Мој бнвшн муж Антон Мрачнна, који се овде појављује као тужилац, за мене је као васкрснуо нз мртвнх...". Дакле, забуна. Суд је Франциску осудно за оба дела на шест месецн затвора, али условно.