Vreme, 09. 06. 1936., str. 9

Уторак, 0 Ј\-ни 1938

ВРЕМЕ

СГРАНА 9

0 вековним померањима полова земље

Крајем XIX века запажено је |били увек близу својих садашда се географске шириие неких , њих положаја. Одговор на ово опсерваторија мен>ају. Ускоро питање, или пнтање о могућносе показало да ове промене на I сти вековног померања полова, ступају услед ствариог помера дошао је са две стране. Систен>а полова на земљиној повр- матско проучавање трагова дашини. Њнхова периода ианоси леке прошлости земл>ине коре 14 месеии, а за то време пол с« омогуКило је да се створи слика удаљуЈе од свог средњсг поло распореда клима у разним геотаја највише за 10 метара. лошким периоднма. Јасно је да Шпиубергу постоји угал> и он Али се, природно. поставља се животињски или бил>ни жи садржн тропску флору. Тамо су питање, да ли се полови земл>е ј вот скоро потпуно гаси у полар- ј некада биле шуме; раслн су пла-

ним пределима, док Је у троп- I тани, магнолије, палме и друге ским бујан. Распоред клима на | билже за које је била потребна земл>иној површини зависи од топла клима. Међутим у то вреположаја екватора и полова. Да ' ме оваква клима није владала екватор није био увек исти, нај- ј на целој земљнној површини, бол>и је доказ постојање глав- ј јер је у исто доба (у терцијеру) ног појаса угл>а, којн се проте- | у централној Африци бнло мно-

же од Северне Америке преко Европе до Кине. Ч

Некадашњи положајн екватора и полова

Температура ваздуха

Измерити нечију температуру вначн уетановити »егово топлотт?о стање. То постижемо тиме тто пустимо да термометар прими исто топлотно стање коЈе има тело, чију температуру хоћемо да илмеримо. Само пак темперп-

кадује термометар ваздуха у заклону. Климатски надражај који у термичком погледу врши ваздух на човечје тело у зависности је, поред температуре ваздуха, још и од брзине његовог кретања, од ветра, и од степена ње-

турско мервње тврмометром нам гове ..влажности . од садржиие што промене ј водене паре у ваздуху. Са рет-

Је омогућеио тпме, топлотиог стањв термометра изавиваЈу одређенв промене које легове особине. например проме«м аапремиие. дужиие и др. А да би термометар примио топлотно гтање тела чиЈу температуру меримо, да бн дошао у топлотну Г«внотежу са њим, како се то Јевиком физикв кажв, потребно Је да буду потпуно изоловаии од ешпс туђих топлотиих утицаЈа. Нарочито Јв потребно отклонит* оио туЋе топлотио утицање, иоЈе се преиоои путвм зрачвња, Јвр Је топлотио деЈство зрачеил га иотог топлотиог извора потпуио различито на различитим телима. Тако би сунчево зрачењв деЈствовало миого Јаче на сваки термометар, него што деЈствуЈе иа атмосферски ваздух, и оно што би у том случаЈу показивао тврмометар било све д^уго само ■е температура валдуха. Код мерења температурв ваздуха се заловоллвамо отклањањем туђег зрачења, пошто Је потпуно топлотно изоловање немогуће епровести. Ово поетижемо стављањем термометра у нарочити заклои, термомвтарски заклои. Диа главпа начина преиоШОИ.П ТОПЛОТв Тврмометарски заклои својом коиструкциЈом штити своЈу уиутрашњост од сполњег зрачења, али ив спрвчава вентилациЈу и обнавлиање ваздуха у њему. У њ уиет термометар прима онда температуру валдуха готово исклучиво кроз доднр са њим — путем провоћења. Зрачење и провоћење то су два главна начина преиошења топлоте. Термометар у ааклону показуЈе практично ону температуру. коЈу паддух има према своЈоЈ кинетичкоЈ молекулариоЈ енергиЈи у тренутку мерења. Температура ваздуха Је према томе увек температура ,.у хладу". о коЈоЈ св често говори у иреме Јулских и августовских жега. нема иикаквог смнсла. Јор . св ваздух паЈвећим делом загрс- ! иа од тла и Јер еваки поЈедини тврмомвтар показуЈе друкчиЈу твмпервтуру квд није чагптићен од зрачења.

ким изузецима у вантропским пределима сопствена температура човечјег тела Је увек више од температуре ваздуха. Отуда температуру ваздуха осећамо кроз хлаћсње свог тела, управо кроз хлаћење његове површине тЈ. влажне коже. То је хлаћење утолико Јаче уколико Је температура ваздуха нижа од телесне, уколнко Је мања „влажност" ваздуха и у колико Је већа брзина ветра. Ји процес од хлађења фригориметра и кататермометра, али нам из њихових података постаЈу ЈасниЈи случајеви због којих доводимо у сумњу исправност обичног термометра, када ваздух са температуром од рецимо 14<> Једанпут осећамо као свеж а други пут баш као хладан. | Да смо у тим случаЈевима имали при руци кататермометар или пригориметар, видели бнсмо да Је у првом случаЈу ефекат хлаћења бно осетно мањи него у другом. У првом случаЈу Је било свакако без ветра или је дувао ввтар, а релативна влажност ваздуха Је била висока: у другом случаЈу Је дувао Јачи ветар, а влажност ваздуха Је била мала.

метра не могу подударати са нашим температурским осећвјем. Сам термометар према томе није мерило за наш осећаЈ топлог или хладног. Зато су св у прнмењеноЈ метеорологији у меднцинскоЈ мстеорологнЈи потрудилн да конструишу инстрЈгмент који може да обухвати све утнцаЈе од коЈих завнсн ефекат хлаћења. Једаи такав инструмент коЈн делом обухвата ове >тицаје, постојао Јо већ у метеорологнјн. То Је овлажени термомстар; обичан термометар, чија св површина кваси водом. : На оваквом термометру се врши испаравање, т/ порвд зависности I од температуре ваздуха зависи н | од степена „влажности" ваздуха. ј Али овакав термометар нема сопствене температуре. Зато Је конструисаи иарочити термометар са всликим резервоаром алкохола. јТаквв термометар. назван катаТемперат>рв твлв гсрмометар, укввсн св водом и Нвш оргвиизам, мећутим друк- вештачки се лвгрвЈ« на твмпврачиЈе реагуЈв на твмпературу ваз- туру изнад Зв а . па се остави да духа од термомвтрв и квд Је „у се хлади и при том св мери врсхладу". Површина тврмометра Је мо за коЈв тсмепература падне прв свега сува а површина чо- | од 38 на 35 степвни. Из траЈања иечЈег тела Је пре влажна него ј овог хлађења и топлотног капа-

Износ овог хлаћења зове св ефекат хлаћеша. Што Је ефекат хлаћења у завнсности од темпвратуре сваком Је Јасно. А зависност од степена .. влажности" потиче отуда пгто Је кожа влажна. мокра па се на њоЈ врши испара- I вање, коЈе Је утолико јаче уколико Је ваздух сувЛи. Док испаравање као што знамо троши топлоту, те се мокро тело хлади. Ветар исто тако убрзава испара- I вање Јвр стално обнввлл ваздух којн Је у додиру са кожом, па не допушта да се слоЈ ваздуха на кожи заснти „влажношћу", што би имало за постедицу престанак дал,ег испаравања. До пре неки дан необично Ов.1ажени тсрмомг.ир : мртвило владљло Јо у Јодном 0Д г, . . I наЈввћих и наЈурећенијих рудКдд ефекат хл.ћгл« и. ш.си ^ Е х код с«.о од т«»п.р,тур« валдухи. он- Косо / ск „ Митровицс, Снда Ј. д. ]. јасно да се "ода,™ т.рмо- , штраЈк престао н настала Је ек""""" сплоатвциЈв оловних и цинка-

го хладниЈе (појаве глечера). По распореду разних врста жнвотнња и бил>ака, по местнма где се стварала со (суве области) итд. могу се утврдити разни положаЈИ екватора и полова. На основу оваквих података којн су прикупл>ени и обра^ени у науци која се зове Палеоклиматологија, немачки научници Кепен и Вегенер, поред осталих, показали ху да су се полови земл>е померали у току векова. Од карбона, т. ј. од пре најмање 30 милиона година, када се Северни пол налазио у близинн Хавајских Острва, он се померао преко Северне Америке ка садашњем положају. Али је требало проучити проблем ових секуларних померака полова и са гледишта Небеске Механике, да би се добио одговор и на питање, како и зашто је до тога дошло. Земља је нехомогено тело и распоред маса у њој није потпуно симетричан. Ако узмемо њено језгро н љуску запазиКемо да у сваком случају ова друга није симетрично тело, јер се континенти, чији је облик неправнлан, издижу изнад дна океана за неколико километара. Претпоставимо ли да л>уска, чија се дебљина сада цени на 40 до 100 км. може да клиаи по језгру, силе које се јављају услед обртања земл>е и несиметричног распореда маса, изазваКе померање љуске на језгру. Као што је покааао проф. М. МиланковиК у овоме лежи узрок померања полова, шта више, узимајуКи у обзир садашњи распоред континената, он је израчунао евентуалну путању полова и она се врло добро слаже са оном која се добија на основу геолошког материјала. Механиаам секуларног померања полова најлакше се може уочити, ако се замисли да оса обртања земље, односно њеног језгра, задржава свој правац у простору а љуска се помера на језгру; онда пресек осе са зем/ћнном површином црта на њој криву линију (види слику). В. ЖАРДЕЦКИ

М. Ђ. РАДОШЕВИЋ

Огромна богаства трепчанских руднииа У Трепчи има отприлина 1,750.000 тоиа руде иоја садржи просечно 11,3 од сто олова, 10 од сто циина и 93 |рама сребра на тону руде

су»а; човочЈо твло производи стално топлоту а тврмометар не производи. Зато за наш организам ннЈе меродавно оно што по-

Сом може бити опасан скоро као ајкула НаЈвеКе нашс слатководнг рибе су сом и моруна. Први може да достигме дужину од нре ко три метра и тежииу до 250 килограма. Раауче се да су овакии примерци врло регки. али св улове по неки пут и V иашим водама. Оаакаи крупшни примсрци с> оласни и аа %уде, пошто су иеобично прождрљиви. Има чак и случајева да су у желудцу једиог џиновског сома наКени остаци прогутаиог детета.

цитета кататермомвтра одрећуЈе се ефекат хлаћења. На истом принцнпу конструисан Је и други Један ииструмеиат. фрвгорнметар, коЈи региструЈе вфвкат хлаћења. То Је шупља бакарна кугла. коЈа се аутоматски помоћу струЈв загрева нв темпвратуру од 87 4 '. Терморвгулатор укључуЈе струЈу чим темпернт>'ра фрнгори- I метра падне на Зв.б степеии. а ис- ј КлучуЈе је чим се попне на 37Л ј етвпени. Истопрвмвно са уклучивањем струЈе ставлл Је у покрвт Један сат. коЈи св опвт звуставл.а |

Тако •

ннх руда. коЈе се у околини Трече ваде већ скоро двв хил»аде годииа. У Трепчи су раднли Римл.ани. а изглвда да Је у њоЈ раћеНо и пре њих. У Средњем веку, када је у Србији цветало рударство, Једно од главних рударскнх места била Јв Трепча, чиЈи св град помиље у исто« риЈским записима из 1303 годино. КулминациЈу свога развића достиже Трепча у првоЈ полоиини Ху века. Жнва рударска двлатност окуплл око Трепче разноликн свет. Долазе Сасн рударски маЈсторн, стручњаци за експлоатвциЈу руда. Дубровчаии трговци: у Трепчн се почиње коватн новац и она постаЈв Једаи од наЈбогвтиЈиг грвдова у СрбиЈи. Чак и у турско доба, бвр у прво време. Трепча Је продужила рад — о чему сведочи џамнЈа из тога времона. МногоброЈне гомиле шллке која садржи мањи проценат олова и сребрв, указуЈе иа врло иитвнзивну вксплоатациЈу оловнв рудв у старв времвна. После рата обновлена вксплоатациЈа Трвпче ставл.ена Јв на потпуно модерву осиову. Извршена су • учио-рударска испнтннања. т тражена су лежншта руде, њено богатство. и распростирање. МиогоброЈие ста ре галериЈе у мно1-ом су потпомогле просвца»кв кроз земљу у потра.чи зв рудом. Ту, у области Трвпчв осиова торена саставлена Је од шкрнластих стена и кречњака. за коЈе се мисли да су врло стари Кро 1 њих Је ив више места про-

жицама. Нарочнта правилност у начину поЈавл»ивања и распореду рудних маса не запажа се, што Је иначе и случај у свим руднштнма где Је постоЈало растварање кречњака н депоновање на његово место рудних маса, јер то растварање не подлеже некоЈ нарочнтоЈ равномерности и врши се обично дуж неправилннх пукотина у кречњаку. Углавном. руда се јан.т>а на контакту андезита и андезнтске брече са кречњацима и шкриљцима и што Је за експлоатацију од врло велнке важности, њена колнчнна расте према дубини. Изнад рудних маса развно се у површннским деловима „гвозденн шешнр", карактеристнчна творевнна састављена од оксидационих продуката гвоздеиих и других руда. ПоЈаве гвозденог шешнра н контакти аидезнта са седимеитннм стенама одлични су путоказн за налажење рудног блага у дублим партиЈама рудиигга. У Тропчи се вади руда оловагеленит и рудв цинка-сфалернг. Онн св на лнцу места прераћуЈУ тако да се добиЈа копцонтра. олова са 80$- металног олова п концентрат цинка са 60% металног циика. Концеитрати се извозв у иностранство. Осим сфалерита и галенита у Трепчи су наћене рудв гвожћа: пирит. маркасит н магнетит. Поред оних иа-

Борба са леденим бреговима у Атланском Океану Од априла до јуна ледени брегови и санте су најопаснији за пловидбу

Путници коЈи путују велнким прекоокеанским бродовима нз Европе у Северну Америку и обратно, не слуте каква се све борба води са ледом коЈн плива пучином Атлантнка, нарочито око Њуфундланда и нешто

Ледени брсг код Њуфундлан да јужније од њега, управо у области где јс саобраћај најживљи. У ЈедноЈ књизи коЈа тек што је изашла (Поморска метеорологиЈа) и коЈа Је интересантна не само за уже стручњаке, него претставлл изванредну и занимл>иву

УСПЕСИ НАУКЕ

Ниједан микроб не*е више постојати у операционој сали

лектиру и за лаике, ауторн, Ри боли и Мардешић, дају пластичан и врло ннтересантан прнкаа ове борбе са ледом. Многи глечерн, коЈи као ледене реке силазе са Гренланда до мора, дају сваке годнне велику количнну ледених брегова и сантн. Знатан њнхов део носи дал>е ка Југу н југоистоку Лабрадорска струЈа. Њима се приДРУжуЈу лед са полуострва Лабрадор и источннх обала Северно-америчког Поларног Архипвлага. ПутуЈући ка југу и југонстоку, известан броЈ ледених брегова н санти зауставла се у плнћоцима Нзуфундландског Спруда где се топн. док други долазе све до испод 41 степена северне ширнне. дакле знатио Јужније од самог ЊуЈорка, н чине оваЈ део Атлантског Океанв нарочито опасним за пловндбу, тако да најмодерниЈи и наЈвећи пароброди нису увек сигурни од леда. То се наЈболе вндело при катастрофи Тнтаннка. Да би се избегла, уколико Је то могуће. опасност од ледених брегова и санти у делу Атлантнка где саобраћаЈ из дана у дан

цнја се врши вв о»а] иачли По- : с»е интеизввниЈк, преду' г ' шипнв лу пвшииит* и.п. •.

што су одаје херметнчки затворене. специални апарат. тоталнн стерилизатор. нспушта формај лин. коЈи, помоћу вентилатора бива раширен по свим деловнма операционе сале. За два до три сата сви организми у ваздуху, на уатериЈалу. зидовима итд. су потпуно уништени. Мећутим, у оваквом ваздуху засићеном формалнном за кратко време угушили би се и хирург н болесник,

знмане су разлнчнте мере и вршена дуга н напорна нспнтнввња. При томе Је утврћено да наЈвећн број ледених брегова пролази оввм краЈем од 11 априла ДО 30 Јунв 'сезона обнлног лвда), а остали део године Је знатно снромашниЈи (сезона оскудног леда). Прн томе треба иапоменЈ-ги да за пловидбу ниЈа опасан само њуфаундлендскш лед, него н бреговн и санте растурене по осталоЈ пучиин Север-

Хирург спреиан за операцију Могућност нифекције за време операциЈа је Још увек, и поред наЈвеће предострожности, врло велика. Сам ваздух. зндовн, под, таваннца у операционој салн мо- ј стнм са отворвним делом само на оном месту где се операциЈа врше На тај начин избегнута Је до крајњнх могућннх граннца свака могућност спол>ашње инфекције.

гу садржавати већи или мањи броЈ клнца. различитнх по вируленциЈи и квантитету, које лако могу доспетн до рана и при наЈвећој опрезности. вештини и труду оператора. Због тога се, доста често, успеле операцнје завршавнју неповолно. Једннн потпуно ефикаснн начин да се избегне свака инфекција Јв примена тоталне стернлизације, то јест, потпуно ослобоћење ннструмената, материјала, хирурга, помоћног особл»а, онерацноне салв и ваздуха у њоЈ од мнкроба и одржавање оваквог стања у току цеI ле операциЈе. Овакав степен стернлизациЈе био Је доскора само нсостварлива жел>а хирурга. Мећутим у последње време др. Гиден. професор Медицинског фа-

За овакве операциЈе потребне су спецнЈалне сале. На слнцн се види нзглед Једне такве операционе сале. Она се састоји из више оделења. Прво и друго оделвње служи за спремање н облачењв хирурга и помоћног особла, тако да они не мог>- унети у салу за операциЈу ниЈедан микроб. У трећем одслењу прнпрема се за операцнЈу сам болесник, а у чвтвртом се даје нвркозв. У главноЈ. петој сали. врши се операциЈа и у њоЈ се налази тотални стерилизатор. ОперациЈе вршене при оваквој култета у Рио дв Жаненру, успео I стернлпзациЈи показале су сЈаЈне Је да се врло много прнлижи том некада неостварливом сиу хи-

После тога испуштаЈу се извеснн | ног Атлантика. Количнна леда нвутралишући гасови и наЈзад се 11 "^гово напредовање ка Југу ваздЈ-х. Једним доста сложвним | ?," ат "° ва Р"Р» У разним годинапроцесом, враћа у своЈв нормално ® ли ^рности пловилбв стање пошто су све токсичне ма- 1 нвЗи^!!'«* 4 *' Државе штервје унвштене. Ме«уткм. ш : ш л . д , удешеи. м кпЈ^Е вре«е опервпнје, )• херметнчкв ј л .да в његовог кретвња . дЛ, затворвноЈ сали, гдв св ваздух ј бежичним путвм свакодиевнв изие обнавла. повећава се степеи | ввштаЈе и потребна обавепггвња. И поред ових обавештења најболе Је ако брод у овнм областима врши стално н сам извићања, ПЈтујв смањеном брзином н ако Је у сваком тренутку спрвман да скрвне на Једну или другу страну. ..НаЈрадикалниЈа мера била би, да се по могућству избегаваЈу краЈеви у коЈима има много леда. Ово се може постићн, ако се рута помакне више нв Југ и ако се разнн бродови узаЈамно обавештаваЈу о блнзнни ■ надирању леда." ПосматраЈући ма вз далека ову сурову борбу помораца са леденнм бреговима, чинн нам се просто невероватно да снег и лед у огромноЈ белоЈ пустињи Гренланда н Севериоамернчког поларног Архипелага могу бити више стотина километара јужннје. тако опасни неприЈателн. Али их наука и техииха, ма да са великим напорнма. иа дана у дан побећуЈу све више. С, Р.

његове влажиости. а поред тога мења му св и температура. Тоталнн стерилизатор регулишв стално температуру. влажност итд. ваздуха и омогућава да св и најдуже оПврацнЈе нзврше под нормалним околностима. Да хирург не бн унео у операцнону салу ннкакве микробе обучвн Је у спрецналан, херметички затворен костим кроз коЈи не може проћи никаква клица. Днсање Је регулисано такоће на нарочит начин. Што се тиче болесннка н он је обучен у стернлнзован ко-

' | билв ус иЈвив мвгмв

дубиие

кад се етруЈа исклучи. ИЗ потрошњв струЈе и траЈања I асмле и очнрсла на површини у ГреЈања нзрачунвва в«Ј»еквт хлв- ј облику ствиа коЈе зовемо андећења. I зитима Двлимнчно она Јв расI кома тла шкрилце и претворнОм Ди® ииструмеита, кататвр- ( ла ИЈ1 у вид#3 *тие бречв. После мометар и фригориметар. обу- иаЛ|(Вв магме. а у веаи св њим хиатају све оне споли«- факгорв | дошли су и .л дубине мииеролни од којих зависи климат. ки »%*,- I р Лство ри коЈи еу. наишавши на пературскн надражаЈ иашег ор- ј К р вчлл не. делом их растворили ганичма Ипак ие трвба смгтиуга ' и ту сталожили руде. Послвлње с ума дв Је реакциЈа оргаиизма св ЈаалаЈу > гаиким жалицама иа хлаћење миого компликовааи- 1 исправилиим масама и дебелвм

рургв и да нзврши тоталну стерилизацнЈу операционе еале. Резултати добиЈени применом њеГове методе бнли су, по М. Вереу, ћени су миогоброЈнн другн мине-1 више него сензационалнн. ралн коЈн немаЈу практичан зна- ј По Гидену тотолиа стерилнзвчаЈ, али су од врло великог интереса аа науку. Често се налазе интересантни кристали и лепе крИсталнв асоциације. Израчунато Је да св у подручЈу Трепче налази отпрнлике 1.750.00П тона руде коЈа садржи просечно 11,65* олова и 10Т. цинка и 93 грама сребра на тоиу рудв. Из Трепче се износи око 500 тона концентрата олова н Цинка дневно. У Првом ПОЛГоћу 1вм ГОДНИР у Трепчи Је добиЈено: Конц. олова Конц. циик < Јануар 5«)#3 тоив 738У тона Фебрунр 5146 8331 Март 569Д 800« Април 5832 7588 МаЈ 5871 7448 Јуии 5328 7188 Из ових података види се иаЈболе колико огромно богатство

Пауци ко/и уништаваЈу стенице Недавно је поуадано утврНено да иавесни па\ии на Грчкв, специална врста Танатос флавидус, уништавају стснице ■ хране се скоро искл>учиво њима. Како је аа људе потпуно резултате и иомоћу њих Је, сма- I *опасан, то је са успехом упоњен увелико броЈ могућих ннфек- треб.-ђаван зл уништавање стоциЈа. а осим тога скраћви број ннца, нарочито у јужним краједана за коЈе болесник мора дв ос- | внма, где су куКе граћене од латаи* V Лл П(■ пии. — I г ког матернЈа \а и врло непово*не аа деаинсекцију ааг>ш .1 >ивим I гасовима.

тане у болници. чиме се постижу и знатне уштеде. Поред тога се оваквом стернлизацнЈом боле чу

лежи у Трепчи.

Ј. ГАГАГНН

Опсрациона са .1в у којој се прим« н... л «« састав. м-иа је од 6 одс.м-ња. У шестом ое

Кактуси високи 15 метара У Мексику, једној од најбогатнЈнх зема.т>а кактусима, нарочнто у великим вулканским внсоравннма, навесни кактуси, специално род (Јсреус, достиже висину до 1 5 метара. а поечнив стабла му је око 50 см. Његово стабло грана се у горњем делу у облнку великог свеКњака. Индианци га употреб т>авају аа гра Нсње колиба. У овнм областнма налааи се даиас велики број ловаца кактуса, који скуплају рет ке н интересантне арсте и про— ' (дају их ботаннчким баштама рм.шаација ; или цвеКарским радњамл гк врше онсраци је | скупу цену.