Vreme, 04. 08. 1936., str. 11

ИЗРАЧУНАЛИ СМО БР$Ј вАЗАУШНИЛ ПЛОВАКА ТАКО ЛА иЕ ТЕЛЕСКОП лебЛ&О Н А МА ЛОЈ ВИСИНИ I 'не врини Л НИС-АМ (; ТАкО

из ЛАБОРАТОРИЈЕ ЈЕ ЛАГАНО ПОЛЕТЕО ГЕ^АВСИОП . ^ /НИЈН Е5АШ -ЛАКоЧ 1покретати ) \ ТЕ^ЕСКОП /

САМО ЛАГАНО И ПАЖ А)И0О .

НАВикнуЋЕТЕ СЕ

ПА5>1 .^АК.А нЕ" ПАДНЕШ

ОТВОРИТлу ТАВАНИиу

ДЛИО

23 Узнмала је „Џинџеро" на крило, пила чај и јела неке колачиће, све док Бојлстон није завршио посао у својој ординацији и отворио врата која су делила његову собу за рад од њене собе. Зелда је сваке среде и недеље одлазила у позориште. Или у Алказар, где се обично програм мењао сваке недеље. или у Орфеум. То је био више варијете него право позориште. С времена на време јој је Бојлстон давао бесплатне карте за Калифорнија позориште, где су обично велике, славне трупе го-

волела да се те вечере отежу што дуже. У кући је бнло још досадније. Али је' ипак

Велико, округло огледало је вис?ло са њене десне стране. 1^ад би се само мало окре-

Зила у сталној неприлици. ј нула,; могла је у њему виде Ако је вечера дуго трајала, онда је Бој.ктон пио мкого виаа и постајао гимназвски заљубљсн, а оиа то није трпела. Или, ако је вечера брзо била завршсла, онда је Бојлстон умсо сатима да прича о случајевима из његове праксе.

Једне неделе увече, кад оу Зелда и Бојлстон доцкан ишли на вечеру, затекли су у ресторану, за једним столом Мичела и још три младића

Сутра у 8 часоиа ујутру пева гца Катинска народне песме пред мп. крофоно.м Кратблицисте. ГОСЛОЕСНСКОМ из Гца Катннска позу. Ово предавал»е биће емитовано у 20.20 и 20.40 часова на немачком, односно Лоаиц- сксм језику. РАДИО II ЕСНЕРАНТО — Сметанииа опера ..Продана иевеета" дОбнла је и свој осперантски либрето и емитоп?.на преко радио станнце Врно. Успех оти онај део локала у којем ! ве емиспје је бно огроман. 4.000 с& налазио сто за којим 1е се- Р а Д ио слушалаца упутило је ппсма радио станицн тражећп да Део Мичел са његовим ДРЈТО- ј се опера са неколнко пута нзвсде вима. Он је седсо окренут пре- , « да сс за будуће спремн још КОма њој. Није скидао погледа ^ е ан "° зна ™ опе Р ско дсло ва с спе са ње. Она се само • стресала, ра .!!. т> у Лиз , ои . у 1>0 „ др : ЧТГ| подизала чашу и испијала је. зз-ћп конгр«с француских еспоНајзад су младићи устали. ' Р ант "ста на коме ће се распрап, I љатн о питањпма пропаггнде есиелнер ИМ Јв помагао да обу- перачта у Француско.1. Конгресу ку капуте. Тек дуго, Дуго по- I ће пписуствоватн мнппстап за насле тога, усудила се " Золда | 1"" ,по »танпуск., осл перачтнсти спремај.'' се жнпо за СЛОбоДНО да погледа по лока- учсствован>е на ?3-мом кпнп"ссперантнста нз ц«лог света коЈн ће се одржатн у Бечу. — Ли.1 <М7 м.) гп^-осн г-г.чог нсдељног Јутра од 9.25 ро РУ5 сспераптску хпоннку, козг^нје. нрродне мело^пЈе на еспспанту — (507 м.) у пппк 7 " м. оц 7ГУ0 прегоси Јсдпу козепијч- о 1 БечкоЈ оперп са м"знчг.ом »лустрапи1ом. — Хн.чвераум «^01 м.) ?'п«.мосп V суботу 8. сд 17.10: и-"^ор«г*гтЈе о еспсра.чтском похрету.

ВАНРЕДНО

лу. Већ је био полупразан. Она се гласно насмејала, а гатим је дубоко уздахнула.

ја" — било је све што је умео да каже. — ,,Врло опасно, врло, врло опасно". Њој је било потпуно свеједно да ли ће он поћи са њом, или не. Али јој је ипак било врло досадно да седи сама, да се сАма шета за време одм*ора по ходницима, и да се тако сама, доцкан у ноћ, враћа кући. Плашила се увек кад се приближавало вече. Бојлстон је био тако досадан, тако је умео да замара својим начином причања! Увек је улазио у собу на исти начин. Трљао је руке, под мишком је носио вечерње нозине, а око врата му је играо златан ланац који је висио од цвикера. Она му се једном пожалила на сладуљав мирис карбола, који га је увек пратио. И, од тог времена Бојлстон је просипао читаве бочице парфема на себе, пре него што бн ушао код ње. А баш та мешавина је била неподношл>ива. — То вал>а; после дневног рада једно љупко створење са којим се може вечерати говорио је стално, свако вече, док је седео удобно у фотељи и прелиставао новине. Њој је већ бнло досадно да чује ту исту реченицу. Увек је хтела да му каже: ,,Молим те вечерас немој то да кажеш, молим те, немој". Бојлстон је стално захтевао да се савршено обуче кад са њим излази, То Зелди није бнло много тешко, пошто је и сама изнад свега волела лепе хаљине. Вечере су обично трајале сат, два. Она је

истих година п : >-сг изглсда. I јутра, иако слаба, По спој прилици СЕ5 млади I неиспавана н уморна, написауметници ко"'н су заједно би- ла је неколико речи: ли у позорк: ту. | „Драги Мичел, морам на Зелда је иислила да ће јој: свакн начин да говорим с тосрце искочити из груди. Она; бом. Не могу вгаће да поднеје приметила да ју је Мичел сем несносан живот којим препознао, али је успела на I живим. Разуме се да сам те време да окрене главу, да ! синоћ видела, али нцоам хте-

прође поред њега, дубоко погнуте славе, такр да јој је њен велинн шешир сасвим заклонио лице. Сели су за сто. Она је врло неспретно скндала рукавице, узела јзловннк, али ништа нија влдсла и одобравала климањгм главе све оно што је доктор предлагао. Велики обод њеног шешира заклањао је њене бледе образе и збуњени поглед. Одједном, она осети како јој се очи напуниле сузама. Послед_им напором снаге успела је да савлада плач, устала је од стола и изишла напоље. Дубоко је удахнула свеж ваздух. То ју је мало повратило. Зато се поново вратила за сто. Мучнб је проседела један сат и упињала се да не погледа у Мичела. Осећала је само како Бојлстон пуни чаше и наручује све веће и веће количине вина. Осећала је и како јој то вино шкоди, али оно јој је давало снаге, а њој је у том тренутку снага била потребнија него икада. Бојлстон, сав црвен у лицу од вина, унео се у лице Зелдн и заљубљено шапутао: -— Како си лепа, Зелда, вечерас. Како си само љубазна према мени, матором господину! Зашто не можеш увек да будеш тако љубазна према мени, мала Зелда, мали маков цвете?

београдскв с-л Г>-оград 1 (437.3). 6 .Туга-ч1 гч1а. 12 Ра.пно отшпстг- 1" Шаовнп ћпогпам са "ло"" 17 "сгетаонЈанство н е»нка. •""■"П" 1 е г. Живо^нна Костнћа. 1Т.20 ^ок-чни клнп."пт г. Стојана ЈТсст-*-«вчћа. 17.50 ВиЛер: Велики гопп-птин до оп. 47 (к^таоннет и к-а ' рно г. г. ЖивоЈнновнћ н С-атчч) '18 20 Биле: Два хооа пз о-^ое ) ..Каомен" са 18.20 Час I српског језика. 1 л "0 ^гп^о^а^ни час: Наша равница и л.улн. пре-паван^е г. П<-тропћа ј г. - .џтке —чка. 10.50 т?а-но оркс' стар. "0.?0 Народне "«"ме псга »-ђа Ј*>"бица Мнливо1-т»^ ?0 50 Осиг«'ран.е, комепнЈа "чччт^ч1а IX. Ћорћевића. 21.30 Концерт на маи^олнни изводк пооЉ. г. .Торго КартоЛплакс. 22 П^ечос из Берлнна. 22.15 Тамбураг-кч оркестар. Веогрлд 2 (49.У). 6,55 П^зс вести. 7.05 Јутартт-и радио когг"^т ^окађни ког-ј -Ч т СТано1а т " -гпш!ћа. 7.30 Гопк« сгпенаде. 7.50 ""чолински . концсрт гђе- Мвом >К':кст«. професора музинке 1™гМо . Станковнђ". На кла?1«г»\" ппатп г. Ладнсла.в ГрннСКВ. 8.30 н коментапн каше штампе. ^45 Вести н коментарн наше ' штамп * фрдагпуском. 12-30 Кроз к^н-е и МИ је снажно куцало. Драги, часопнсе. 13 Тилио • 1*?.4б Вестџ. 14 Вер^

ла да ме ти приметиш, а срце

реци ми кад, где и како ћемо се наћн ? Овога пута ћу свакако доћи. Мени је потребна твоја помоћ и твоја љубав. Твоја верна, али рђава Зелда". Два дана доцније су се састали у једној књижари. 0туда су заједно изишли. Шетали улицама. Ветар је ковитлао прашину, засипао очи, завијао и продирао до костију. Али њима се чинило да је дан диван, светао. Било им је топло и пријатно. — Ах, Мичел, драги мој, ја сам тако несрећна! — Зелда, Зелда, шта ја могу да учиним за тебе? Како да ти помогнем? — Тн си тако добар, тако сам срећна што си дошао? — Али, драгана, ти не знаш како сам чезнуо за тобом. Путовао бих до на крај света, само да бих могао да те видим. Речи, реченице, значајна ћутања. Како је било лепо! Сад су опет били заједно. И заклињали се да се више никада неће растати. Затим му се Зелда исповедала, сва у сузама. Објашњавала је, бранила и нападала себе, говорила, говорила. Није се усуђивала да га погледа у очи, јер се бојала да ће његов израз лица да јој одузме храброст да гозори даље. (Наставиће се)

13.151 Концерт. 1$.' _ лавскц илаештвИГ. 11 05 Ворзански пзвеШтаЈи на француском. 19 Концерт 19.15-' Радно лневник 2. 19.30 Актуелнн час. 20 Гласопн ич Босве — Хамза Хумо. кн»ижев»нк (куаичкн идустооваИа>. 20.'0 М"лцчки илустроватто ттоегав«">е пт 20 на француском. 20.40 илустровано пређаван>е од ?0 на немачком. 21 1ре ."канскн рг т:*о дневник; Вести. на турском '?1>. арбанском (21.15*. гочком (21.30) и мађапском (21.43». 22 Ве-тн 2? 15 Вести на француском. - 2?.30 Вести н а енглеском. 22.40 Вести на немачком. 23 Вести на италнјансном 23.15 Београдске ноћи — музнчка репорта^:а. 21 Последње вестн. * инострлне стлницг: (Одабрани програм) Опере и оиерете 19.30 Варшана: опера „Јанек". 20.40 Ми.чано: две опере са по Једним чином. Велнкп концертн 17 Варшава. 19.30 Вуднмпешта 1. 20.30 Парнз ПТТ. Камерна музнка 20 Буднмпешта 1. 20.20 Верлин. 20. 30 Луксембург. 20.55 Ргуночал. Инструментални концертн 19 Варшава. 19.35 Буднмпештн 2. 20 Брно. 21.20 Луксембург. Вокални концертн 19.15 Вукурешт. 19.25 Буднмпешта 1. 20.15 Реџпонал Вегт. 22.40 Будимнешта 1. Театрн н варнјетеа 20.30 Тур Ефел: пренос из Комедн франсез. 20.45 Радно Пнрнз: Шансоне. Музнка за нгру 19.40 Тулузи. 21.35 Свнс Роман. 22Д5 Рнм. 22.45 Радно Париз. 22.50 Хнлверзум 1. 23.05 Беч.

Није важно да ли се тога дана догодило нешто значајно код нас или ,,на страни", тек у Београду једне зимске вечери из великих редакција прснуше на све стране продавци новина, извикујући ванредно издање својих листова. Међу продавцима који се разлетеше у своје реоне, најмлађи и најбржи бијаше Језрем кога су сви у администрацији звали Јера. Бр>:;е од свих београдских трамваја, Јера се нашао са још два-три друга у ском реону на Славији. Његова ситпа и јадна појава са платненом всзом преко слабачког десног рамсна, о којој је висио великн саБијенп картон пун нозин^, нзазивала је и код муштерија и код његових старијих и јачнх другова сажаљење. А његово прерано уозбиљено и пгказ:о пословно намештено лндс делоЕало је скоро комично код оних рстких који би га загледалп. — Еа^редно издање, ван| рС/Т.но изг.ањсеее!.. — викао је пта гласа Јера, а на његовом пршавом вратнћу искакала је ;:шла. * Јеленко, нижи чинозних „'т.г.ног минпстарства, песник II бОСИ, ЖурНО ЈС КућИ ПСШКв. Његов стари провртанн капут нпје га баш иного штитно од познато београдске кошаве. -по јо :: тсположен. И зато јср је бпо двадесетдруги у мессцу. И зато јер је у џепу имао свега два динара. И зато..., али остало није важно. Тога дана био је утрошио више енсргије да нађе позајмицу од „две банке", него за десет дана канцеларијског рада. И није успео. Другови и остали познаници измотавали су се како су знали и умели, по•сазшзали Јеленку празне новчаникз и буђеларе, тешко се заклињали чашћу... Али све то тсЗож г ?>е поверење и искреност нису помогли Јеленку. Све су то, знао је он, били љу~и са по две три плато (он се само таквима и обраћао за т едит) који су у канцеларији и у кафани знали и те како да воде ..социјалне" разговорђ и да с^ лажно распилаве над судбином сиротиње. Знао 'јс да то раде из доме, а многи и пз покварености. Да су саеитљивн и љигави као јегуље. Он је о њима знао рећи да према свакој страни имају по мало отшкринута врата, или бар прозорче, колнко да виде „цуг"... Две банке... Фуј!.. — изби полугласно на Јеленкова уста један делић његова гађења. — Фуј!.. — Ванредно издање, ванредно издањееее!.. — зашкрипа за њим на Славији већ промукли глас малог Јере. — Дај једно, мали, — рече Јеленко, и пошто са разних страна брисаше кошава, он и Јг з скоро потрчаше један према другом. Јера пружи лист. Јеленко га стрпа у џеп и пружи маломе сзоја два динара. Два динара. Вожња трамвајем од куће све до канцеларије. Или цело пола паклчћа „Дразе". адли две црне каве код Југобрг " "а. Илп целе четири погачице... Али рекао сам вам на почетку да је ствар била важна, и Јеленкова радозналост победила је рачуницу. Јеленко већ уживаше у томе како ће почети да чита о-

ту, .;ривен и угрејан. И ин- [ и не плзнаваше Јеру. Морао стннктивно пипну у џеп. Цеп ; бн да га распознаје међу њих бијаше празан. Иако је знао три чстири... Компликацида је лист ставио баш у десни, | је пред децом... стид... кошаон претражи и леви, па када | ва... га и т&мо не нађе, раскопча Као суманут Јеленко је неркапут онако на кошази и пре- озно гледао један и други тражи све џепове на одслу.! лист. Масни наслов тнтрао је Али листу нигде нн трага. пред њим. Оно последње ,,е" — Испао ми је, — помисли пт?и светлу слабе сијалице неи врати се оно сто метара, до како се отезало и поиграваместа где је купио лист. Малн ло пред његовим очима, баш Јера враћаше кусур једноме као малочас тужни глас мапролазннку. лог Јере: „Ванредно издаЈеленко добро разгледа сву- њееее... Ванредно издањеее".^ да наоколо по земљи. Листа 1 Јеленко није могао да изнигдс. ; држи. — Мали, сад мн је овде ис- — Покрао сам малога, ма да пао онај лист... јеси ли га на- нехотице... Како ће он да нашао? мири два динара?.. — мислио — Нисам господине, среће вима пустих улица. ми... не знам... ; У једном моменту он навуОво испричавање Јеленку че свој стари капут, и гестом се учнпи сумњнво. Он ухвати којим човек скаче из лађе у Јеру за руку и оштро му рече: воду да би се спасао, јурну из — Лажеш, ти сн га нашао'.. | врата на улицу и упути св — Ннсам господинс, среће ј Славији, редакцијама, крчмами... 1 ма...

нако „на тенане тек у креве-

— Отвори то, — нареди Јеленко и показа на картон. Јера послуша. Јеленко онако овлаш претури по картону. — А шта је ово, лопове један?! — развика се Јеленко. И извади из картона један пресавијени примерак. — Ннсам украо, верујте господнне, нисам украо... мајке ми... дајтз ми лист. Мој је... — Пази да те још не предам жандарму, мангупчино, подвикну Јери Јеленко, окрену се и оде кући држећи лист у руци. Имао је још дуго да гази од Славије. — Дајте ми лист, господине, дајте ми лист, нисам украо... Моја два динара... летео је за Јеленком промукли и плачни Јернн гласић. У хладном претсобљу Јеленко стави лист на сто и замахом скиде капут. Кад га је обесио, учини му се да је нешто зашуштало у постави. Он пипну поставу и скоро протрну. Брзо провуче руку кроз пробушени џеп н извади лист. Застиде се пред самим собом и у недоумици гледаше час један час други примерак. — Ух! — хукну жалосно, као да се и гадн и сажаљева себе. — Да се вратим? — помисли зачас. Али се сети да је мали снгурно већ отишао са Слазије, или да ћ. отићи док он стигне тамо. Сем тога он

Кошава је брисала на угловима пустих улица. Јеленко је морао још те но» ћи да пронађе малог продавцш новина и да му врати „украдено" ванредно издање. ХУГО БРАВО

Појевтињавање и слободна продаја цигар-папира Ценећи општу економску кризу н ослабл>ену куповну моћ пушача, а у намери да потрошачима. нарочито оннма са села омогући неограничену и јевтину набавку цигар-папира. Управа државних монопола донела је одлуку, да се досадашње ограничење продаје цигар-папира укине. Према томе од сада куповина цигар-папира внше није условљена куповином крнжаног дувана. Једновремено са укндањем овог оганнчења решено је да св нзмени досадашња конфекција цнгар-папира. • Државна радионнца цнгарпапира сада израђује две врств истог, и то цигар-папнр | врств и цигар-папир || врсте у књижицама од по 60 и од по 30 листића. Цена цигар-папира прве врсте је 1.50 динара за књижицу од 60 листнћа, а 0.75 динара за књижицу од 30 листића. Цена цигар-папира друге врсте нзноси 1 динар, односно 0.50 дннара. По распродајн залихе цигарпапнра у књижицама од по 60 и 30 листића приступиће се изради књижице од по 80. односно 40 листића, које ће бити стављене у промет уз садашње цене.

Тиме што ће број листића у књнжнцама цигар-папнра бити повећан за 20. односно за 10 листнћа. а да због тога данашњв продајне цене нису повећане, одлука Управе државних монопола нма нарочити значај, јер је цнгар-папнр услед тога појевтннно. Очекује се, да ће ове мере повољно утицати на потрошњу цигар-папира, па према томе и на фискалне приходе.

Конференцша трГовачких поноћника у Панчеву Панчево, 3 августа. — Општа конференција трговачких помоћ ника и приватних намештеника у Панчеву одржаће се у среду 5 августа у просторијама пиваре Вајферт. На конференцији ћг се говорнти о положају приватннх намештеника; законској .таштити, платама и радном времену; о пензноном осигурању, и о органнзовању приватних намештеника и трговачких помоћ, нпка ради постнгнућа бољих услова рада. На конференцији ће прнсуствоватн претстлвницн Сај веза прнватннх намештеника нз Београда.

СТРАГГ

НЕОБИЧНИ ДОЖИВЉАЈИ БАН РОЏЕРСА 2430 ГОДИНЕ ПОСЛЕ ХРИСТА

Гторак, 4 августа 1936

СА НЕКОАИКО СТОТИНА ВА»>Д.УШНИХ ПЛ06АКА ПОКУШАЛИ СМОДА ПОКРЕНЕМО ЏИНОВСКИ телЕе-коп 'ЛАБОРАТО.РИЈИ ХО^Е РА.

' еергжомт А.

држитв кчзиопли И ВИ. Ви/\МА . АКО те^еекоп ОАЛЕТи БИТ^Е: МИ К РИВО '

(Наставиће се;