Vreme, 04. 08. 1936., str. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

ВРЕМЕ

ГКЛЛКЦШЛ II лдминиСТГЛЦИЈА ИОКИКАГЕОВЛ 4 * ТЕЛЕФОНИ: Пентрала 21-001, 24-002 2*-003, 24-04'I Стенографи Л-006, 24-ООв Огласно оде.1»сп.е -1-005 ★ МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: Југославнја 20 днн. Ннострапство 50 днн. ★ ЦЕЦБ ОГЛАСИМА; 1 см. на 1 стубац на огласној странн 12 дпн. у тексту 20 днн Малн огласн по ценовннку ★ ЧЕКОВНН ГАЧУН код НОШТАНСКК ШТЕДИОННЦЕ БГ. 52204 * Рунописисе нв враћају

КРОЗ МИНИСТДРСТВА

ПКНЗНОННСАЊЕ ВИШЕГ САВЕТНИКА БАКСКЕ УПРАВВ У нме Н>. В. Кра-г.а Петра П, Указом 1^рал.евског Памесннштва, на предлог Мнннстра шума н рудннка пензноннсан је инж. Л»убојјир Вугвревиђ, вршн саветннк банске управе у Новом Саду 4 групе 1 степена. ПРЕИЕШТАЈ ШУМАГСКОГ ПГНПГАВНИКА У нме Н>. В. Крал>а Петра П, Указом Крал»евског Намесннштва, на предлог Мннистра шума н рудника, премештен је по пресудн за рачунског контролора 7. групе Дирекцнје шума Градишке имовне општине у Новој Градипп;н Ђорђе Бабнћ, рачунски ковтролор Днрекпије шума Крижевачке имовне општине. РАЗМЕШТАЈ ШУМАРСКОГ ЧННОВНИКА Решењем г. Мнннстра шума и рудника премештен је за чиновннч ког прнправннка Днрекцнје шума Крижевачке и^овне општнне у Бјеловару Неиад Велнкнћ, чнноввнчкн прнправник Дирекције шума Градншке имовне општнне у Новој Градншкн. НОВИ ШЕФ 2 ОТСЕБА МИННСТАГСТВА ИГАВДЕ Решешем од 17 јула 1936 год. под бр. 71961 смењен Је са полоз:аја вршиоца дужностн шефа 2 отсека Мнннстарства правде Боашдар Огорелниа н упућен ва своју редовву дужвост у суд, а за шефа 2 отсека постављев Је Мнјо Бјелнћ. ■ судскн ннспектор Мнниетарства правде.

ВЕГИДБЕ Г. НСиван Жннаноаић, трговачки путннк. снн Анке н Тихомнра, зем.ћорадиика нз Вукосаваца н гца ('ПШенија. модвскннФ. кћи Крстннр н 1'анре ж умберковнћа. лимара нз Шапца. нспнтани су 2 о. м. у црквн св. Саве у Веограду. ВЕНЧ АН»А Гца Ани Рнсте ПалигориНа н г. Степан Пнвковпћ. жандармернјскн иаредннк, венчани 2 августа у Битољу. Г. Иика Жнвковић. музнкант. снн Перке и Стевапа, музнканта н гћа Леоцора, кћн Нерсв и Косте Бнмбашнћа. свнрача, венчави. Г. Илнја Бошковнћ, жавдармернјскн наредннк. снн Стане н Дуке, земл>орадника нз Горн»е Брече н гца Чирка (Зора), кћи С таниславе н Мнрка Оџићи нз Оснјека, венчалн су се у недељу, 2 о. м.. у Београду. САОПШТЕЊА

113 СГПСКОГ ПОКДОНИЧКОГ ДРУШТВА Српско покловнчко друштво у Веограду (Краља Мнлана 70) нзвештава све оне, коЈи су се јавнлн, нлн ее накнадно желе јавитц за полазак у Свету Гору Атонску на ноклоњење ов. Хиландару н осталим манастирнма овамошњнм, да су добнвене све дозволе за то н да ће се ићи за Малу ГоспоЈнну. Из Бе^града ће се поћн 9 септембра брзнм возом, у 11.30 ч. ноћу, а вратиће се у Београд 27 нстог месеца. Подвоз железннцом, паробродом н моторвнм чамцима око Св. Горе тамо н обратно, виза па соша н сав трошак по Ср. Горн предвићен Је за другу класу путнвка 1100, а за трећу класу 800 д. Ко остаЈе при вамерн да вде на оваЈ пут, треба одмах да се Јавн друштву, а најдаље до 25 августа Да пошаље улог н пасош своЈ нли уверење полициске власти, да има право на одлазак преко гр^нице, како бн се могло увестн у заЈедничкн пасош. ПАЖ1БА ЛЕКАРПМА, ЛЕКАРСКНМ КОМОГАМА. ЛЕКАГСКИМ ДГУШТВИМА Од 7—15 октобра одржаће се четврта медицинска недеља у Цариграду и Анкарн. Онн коЈн желе да учествуЈу могу се обратнтн претседнпку Југословенског комитнта униЈе балканских лекара, др. Жнки Марковнћу (Јованова 83) нлн секретару др. Мнлошу Снмовнћу (Поенкареова 27). Број учесника Је ограннчен. • ...И111Ц1ИМ1Ц.1И11ИМИМИ Најлепше место... најчистији ваздух... најбоља публика... у ресторану на Деднњу власник М. Мишић

Утораи, 4 августа 1036

Л-НКТР-ЦЖТЈЕТИЕ РЕЧИ

1

2

4

5

б

7

-

9

10

11

|

12

13

15

16

17

|

19

20

-

.

23

■■

|

|

Г

|

И

37

|

41

1

;)

менн енглески полнтичар и државннк. 6 страно мушко нме. 7 део цркве, 8 евроцска престоннца, 14 музичко слово. 17 лнце коЈе помаже, 18 део главе, 20 врста ветра коЈн дува на половнма. 21 парфем. 23 . с.тлрц. мера за-земљу. 24 мачха(немачкн), 27 варош у Енглескбј. 28 стари рускн кнез нз 9 века, 29 | грчко мнтолоцјко лицо (матн Херкулова), 32 енглески назив за највеће годншње трке коња, 34 најмањн делови материЈе, Зв врста окрет не цгре, 37 место пораза Шпанаца од Француза 1640 год., 39 пристанншна потреба, 40 боца. ГКШЕ1БЕ ИЗ ИРОШЛОГ ВРОЈА Водоравно: 1 Конт. Б гроф, 9 улар. 10 раса, 11 мапе, 12 одар, 13 фашизам. 16 демон, 18 еп. 20 њет, 21 ло. 22 Беље, 24 Афер. 26 оре. 27 рпе, 28 душа, 30 парк, 31 Ен, 32 нар, 34 ал, 85 галеб, 37 Готовац, 39 Гете, 40 Алеп, 42 атом, 43 Рона, 44 Сава, 45 анас. Усправно: 1 кум. 2 Олаф, 3 напад, 4 трешење, 5 грозота, 6 радан. 7 осам, 8 фар, 14 нме. 15 небодер. 17 порекло, 19 Перун, 21 лепра. 23 Љеш, 25 фра, 29 анатема, 30 пЈ»евара. 33 ало, 35 готов, 36 балон, 37 ,,Гета", 38 цена, 39 гас, 41 пас.

Водоравно: 1) совЈетскн комесар за војску, 9 божанство, 10 творевнне, 11 рођак по женн,, 12 француска присвоЈна заменнца (фонетски1. 13 врста лака за нокте, 15 присвојна замевица, 16 старо египатско божанство, 17 свештеник, 19 исто што н 16; 20 затнм, 22 наука о Језнчним облицима, 25 бивша немачка нудистичка ревија. 26 руско женско име, 27 стара оловенска азбука, 30 вал, 31 подземни свет, 33 платежнн папнр, 34 латннска свеза. 35 зевање, 37 коњ (падеж). 38 варош, 40 тежак, непокретан, 41 ваљкасто. 42 део тела, 43 држава у С. А. Д. Успранно: 1 планина у Југославнјн. 2 просторнја, 3 атмосферски талог, 4 река у РумуниЈи, 5 савре-

ЧИТУЉ А 1уче су сахрањенн у Београду: Хрнстпфор Днмнтрнјевић, чиновник Железннчке дирекције, 46 годнна, Гершнћева 1, Томнслав Стојановнћ, дете 4 месеца, Краља Александра 212, Станка Керстнћ, удова 70 година, Кнез Милетина 38, Стојка Ковачгвнћ, удова 56 годнна, СтоЈана Протића 13. Лепосава Настнћ, удова, 78 годнна Млатишумина 20, Жнвота Јевтнћ, свнрач, 68 година. Јатаган мала четвртн ред броЈ 50, Мнодраг Стојил.ковмћ, дете, месец дана, ЈБубе Давидовића 7. Вндоје Старчевнћ, кафеџнја, 56 година, Сарајевска 19.

МЕТАМОРФО.ЈЕ НА НОВОМ ГРОБЈБУ Пре десетак година један мој пријатељ беше сахранно свога оца у металном сандуку. Како су м у се материјалне ' * прилике у поГ" следње време поправнле, то т ), '/~Сд »у. је недавно купио породичну гробннцу н до, био дозволу за пренос очевог тела. Он ме је умолио да присуструјем прекопавању. На моје велико запрепашћење металног ковчега није било у раци. Нађени су само оетаци од дрвета. Одмах сам алармирао гробљансну управу. али је ипак и по књигама и по крстачи само утврђено, да гроб није погрешно прекопан. Откуд ова метаморфоза? Раније сам у школи учио, да се нц један метал не може претворити у дрво. Објашњење старога гробара, иначе нешколованог човока било је саевим просто н >-бедљиво: — Виће да сте само платили метални, а добили дрвени сандук. Они у цредузећу обично погреше, јер на сахрани цородица покојникова и не гледа да лн је поруџбина тачно извршена. ГКОПСКЕ МАЈКЕ Саобраћај на главном корзоу у Скопљу забран>ен је од шест до десет часова увече. Али та забрана кма једну празнину. Она вреди само за моторна возила'. фијакере и друга кола која имају коњску или, може да се деси, и магарећу вучу. Наредба о забрани саобраћаја не односи се на дечја колица које вуку мајке и дадил»е. А ваш та колица преплаве увече корзо. Дечја колица, истина, не сметају хиљадама шетача. али милијарде бакцила у прашннк на корзоу сигурно сметају дечјим плућима. Или веселнице-мајке у Скопљу немају друга места да се прошетају са својом децом? Одиста забрана о прекиду саобраћаја на скопском корзоу има празнина.

ДОТ.НТЕ КРО.Ј ЧЕТИРН ПЕТ ДАНА... Жали нам ое један чнталац из Скопља: Немате права сматратн нашу земљу, као земљу „од с^'тра". Прекинуто је са овим системом. који нас је овековечио у очима странаца, који су са нашом земљом н властима наше хнтре администрације имали посла. Тако Је пореска власт у Велесу увела други систем: „Дођите кроз четирц-пет дана!" Предао сам јој прописно таксирану молбу. на дан 29 јуна т. г., за једно решење, које ми је било хитно потребно радк неког спора. Три п>та сам због тог решења био лично код шефа, два пута код његовог помоћника и небројено пута код осталих чнновника и од сваког чуо нсто: ..Дођите кроз четири-пет дана!" Данас кад- сам отишао. мог предмета нема ни од корова. Или су им моје посете досадиле, или је стављен у неку нову фасцикулу, за који ће важити нови рок наде, рецимо: „Дођите кроз четири-пет месеци или годнна!"

НЕ СДУШАЈ СТАРНЈЕГ На основу извештаја среског ћетеринара из Куманова о установљењу свињске куге на томе подручју, Банска управа у Скопљу. актом својим К Ј11 број 139.979 од 11 пр. мес. вабранила је промет са свињама у том крају, да ое ова опасна зараза не би даље ширида. Наредба сасвим на свом месту н од кор^оти не само за тамошше одгајиваче, већ и за саму привреду наше земље, али ... пошто код нас увек има једно „али", изгледа, ту наредбу не ферма претседник општине и издаје сасвим контраднкторна наређења и то и после протеста од стране Бановине Не знамо какви све разлози наводе уваженог претседника општине на овакав поступак, али се само питамо, куда ово води и да ли ће кривац одговарати за све штете. које из оваквог рада могу произаћи по нашу привреду?

У центру Веограда, најлепши изглед на зеленило Калемегдана, најбоље В&јфертово пиво. Ресторан „Српока круна"

ПЕРОНСКА КАРТА На пет минута пред долазак воза стигох на железничку станнцу да дочев л кам ташту. Пожурих да извадим перонску карту. Ни један аутомат није радио. Упутнх се ч шалтеру, пред којим Је било најмање света. Кад тамо, а чиновнкца мирно бројн некакав новац и не осврћући се на публику. Тек што је била готова, а онај испред мене пружи јој хиљадарку да му се разменн у десетицама. Карту није купио. — Молим. ово ннје мењачница. ми чекамо на карте, усудих се да приметим, мислећи на ташту и на последице, ако ме не буде затекла на перону. Није било одговора. Воз је већ долазио. Као бесомучан појурих и без перонске карте и истрчах поред вратара на перон. Снуж» ден рекох ташти да ме могу казнити што немам перонске карте и испричах јој све. — Пусти ти само мене, Ја ћу њима натрљати нос, ако буде цотребно. И заиста, на изласку енергична жена сасвнм хладно предаде само своју карту с речима: „Ово је за обојв" н ми мирно црођосмо. Држава је изгубила један динар од својих прихода, а пуница је спасла зета од једне непријатности. ОХРИДСКН ВОДОВОД Пише нам један читалац који летује у Охриду: „Овде је Бог дао све, и воде - и сунца и лепота. Људи оу само мало шкрти, па не дају ни воду. Претседннк општине, чнни ми се, када би могао, забранао би и употребу језерске воде. Јер Охрид је добио водовод али чесме цуре само дању. Од седам часова увече до шест ујутро нема нн капи. Зато, када треба увече и ујутро да се умијем и оперем од прашине морам опет на језеро. Оно бар не спада под власт г. претседннка Охридске општине."

Ш

Није још решено питање нашег учешћа на олндепијади у Минхену

У великоЈ сали Народног дома Краља Александра I у Земуну одржана Је прекјуче по подне, у присуству нзасланика Мнннстра просвете инспектора г. Дукића, редовна годншња скупштнна Југосло венског шаховског савеза. ОтвараЈући скупштину претседиик Ј. ш. савеза г. Стевап Ћнрнћ, претседннк Народне скупштнне, предлаже да се, пре прелаза на дневнн ред, упуте поздравни телеграмн Нз. В. Краљу Петру П. Њ. К. Внс. Кнезу Намеснику Павлу и Мнннстру просвете што скупштнпа акламацијом усваја. Затим Је прнмљен нсцрпан нзвештаЈ секретара А. Пернћа о раду Савеза у мннулоЈ годпни. Савезу су прншла 4 нова члана, свега 38. Прн помену рано премннулог проф. Коидића скупшчнна устајањем н узвиком ,,Слава му" одаје прнзнање његовом неуморном н заслужном раду на пољу шаха. МаЈстор В. Костић отвара дпскуснЈу о нашем учествовању на ОлнмпиЈадн у Мннхеиу залажући се ватрено за одлазак у Минхен. После днскусиЈе, коЈа се углавном воднла око пнтања да лн наш окрњени тнм (без Вндмара, Трнфуновнћа н ШраЈбера) може у Мннхену постнћн успех достоЈан реномеу који ужнвамо у нностранству, решено Је на предлог претседника да се то питање преда управи Савеза да она донесе коначну одлуку. Затнм су примљени извештајн благаЈннка <А. Перић), нздавачког (В. Вуковнћ) и надлорног одбора. На иницнЈативу г. БаЈца (Словејначка шаховска звеза)' остављено Је Савезу да предложи измену пра-

внла у смнслу'увођења потсавеза. Пошто Је староЈ управи акламацијом дата разрешница прешло се, после краћег одмора, на избор нове управе. За претседннка Је пзабран понова г. Стеван Ћпрнћ, лретседннк Народне скупштине. Потпрехседници: г. г. адв. М. Цвијановнћ (Веоград), проф. М. Касал (Љубљана), Влад. Вуковнћ (Загреб). Одборницн г. г.: др. Слоб. Жнвановнћ (Земун), О. Недељковнћ н Б. Тот (Београд), др. Р. ИлнЈћ (Нови Сад), проф. Ст. Сила (Марнбор), др. Вл. Жндовед (Карловац), Ј. Жнвановнћ (Суботнца) и ВЈ. Искра (Љубљана). Одборницн у седншту Савеза: инж. М. РаЈнер, А. Пернћ, Ш. Фнвдерле, др. Људ. Асталош и Б. Павловнћ. Затим Је прнмљен предлог да се идућн маЈсторскн турнир одржи у Карловцу поводом 30-годншњнце тамошњег шаховског клуба и пред лог инж. Пољакова да се ндућн нацнонални турнир одржн у Скопљу. На краЈу Је д^легат Интер. савеза допнсннх шахиста г. Теодор Крик поднео нсцрпан нзвештаЈ о развоЈу и организацнЈн допнсних турннра предлажућн да н мн приступнмо томе Савезу. Скупштнна Је н по овом питању оставнла одрешене руке управи нашег Савеза. Бурно поздрављен претседник г. Ћирић је закључно скупштину и срдачно испраћен од многобројних шахнста.

ХШ НАЦИОНАЛНИ АМАТЕГСКИ ТУРНИР Прексиноћ Је у Народном дому у Земуну извршена подела нграча у две групе н нзвученн релнн броЈеви. Како на турнир нису дошлн Патерностер. Велендернћ н инж. Прек то на н.ихова места улазе В. Павловић, Киндиј и Ниннћ. У групн А) играЈу: 1) Филипчић, 2) Прокопљевнћ, 3) Лешннк, 4) Шваб. 5) МатвеЈев, 6) Бурмнстров, 7) Филнповнћ, 8) Л. Шрајбер, 9) Матошковнћ. 10) БаЈер, 11) Р. П*вић, 12) Мажуран. Група Б): 1) Милојчнћ. 2) Б. Павловнћ, 3) Нннић. 4) ПраЈн фалк, 5) инж. Пољаков, 6) Кннднј. 7) др. Жнвановнћ, 8) др. ИлнЈћ, 9 > Авнровнћ, 10) Јонке, 11) Пелва, 12) Д. Јуришић. Турннр Је почео Јуче. Игра се свакога дана од 19 часова, а недовршене партиЈе пре подне. Из сваке групе улазе прва четворнца у финале са постнгнутим бодовима коЈи се сабираЈу са двоструко урачунатнм свакнм бодом постнгнутнм у финалном турниру. Воћа турннра је г. др. РадоЈе Марковнћ (Земун).

МЕДИЦИНА Да ли ће инсулин своје спасокосно дејство проширити на астму и на неке душевне болести

Велнку револуциЈу у моднцинн учинио ,Је проналазак инсулина, познатог хормона наше жљоздв гуштераче (панкреаса). Гуштерача је била позната као жљезда са спољннм лучен.ем; то Јест као жљезда, чнЈн се соковн кроз одводпе канале нзлучују у дванаестопалачво црево н тамо своЈнм ферментнма („трипсин" за варење беланчевнне. .,липаза" за варење мастн и ..амилаза" за варење угљенвх хидрата) деЈствуЈе на сваривање хране, коЈа долазн из стомака. Међутнм утврђена Је пре тридесетак годнна н друга важна улога гуштераче, наиме њена улога жљезде са унутрашњим лучењем. Она Је и хормбнска жлезда. коЈа Један овоЈ необнчно актнвни сок, назван инсулином, лучн директно у крв. Инсулин, као што је познато регулнше промет шећера у нашем органнзму. Помоћу инсулнна (коЈн се данас фабрикуЈе у свакој колнчини), наш органнзам одржава увек извеену сталру количину шећера у крви. ТаЈ нормални, стални н иво шећера износи од 80 до 120 мнлнграма. Исто тако помоћу нвсулнна Јетра је у стању да веже н депонуЈе у виду резерви велике колнчине шећера у облнку гликогена. То је у стварн >једна другчнЈа хемнјска форма шећера, коЈа се у даном момецту потребе шећера 'за рад срца и мишнћа) може врло лако преиначити у шећер. Ту прераду шећера у глцкоген, његову фиксацију у Јетрн као резерву, његову поновну прераду у шећер и пуштање у крв нзводи Јетра помоћу инсулина. Шећерна болест: недоетнтик ннсулнна Нема лн ннсулнна, јетра губн I ту моћ прераде, фнксацнје н отпуштања шећера, ца се тако онда шећер налази у преконормалним колнчннама у крви. У таквнм случаЈевнма шећера у крвн нма много. Његов ннво преће иаведену границу од 120 н иде на 200, 300, 400, па и 500 милиграма! Такав случаЈ недостатка ннсулнна најупадљнвнЈе се нзражава код обољења гуштераче, односно оног њеног дела (такозваног ннсуларног апарата) коЈи ствара хормон ннсулнн. То се онда зове другим речнма ..шећерна болест". Шећерна болест Је, дакле, недостаЈање инсулина н она се поЈм-

Телефонска веза Суботица-Палић није више међухрадска Суботица, 3 августа. — Пре неколико година приликом реорганнзације телефоно^е службе заведен је нов ред у телефонском саобраћају између Суботнце н Палића те су Палић сматрали за интерурбан. За сваки разговор плаћало се 5.— дннара телефонске таксе н ако је бања Палић саставни део политичке општине Суботице. Министар пошта г. Калуђерчнћ сада је уважио многобројне тужбе и молбе суботичких привредних корпорација н грађана те је укинуо ово стање одредивши да се телефонски разговорн од 31 јула између Суботице и Палића врше без наплате међуградске таксе н да се разговори са прнватннх и јавних телефона сматрају као месни телефонски разговори. Садашњи и будући телефонскн претплатници на Палићу плаћаће телефонску претплату као у Суботици. Исто то важи и за иноталациону таксу за нове телефоне на Палићу коЈа износи 900.— динара а може се платити и у три рате.

Продаја старих марана ДирекциЈ4 пошта н телеграфа у Београду продаваће на дан 5 септембра о. г. путем лнцнтацпЈе 1037 кгр. старих спроводних лнстова са поннштеним поштанскнм маркама, коЈе су биле у течаЈу 1931 г. Најмања колнчина коЈа се може купити износн 20 кгр.

Конфеоенцнја трговачких помо1ннна гвожђарске гтруие КонференцнЈа трговачкнх помоћннка гвожђарске струке одржаће се у среду 5 о. м. у 20 часова у просторнЈама Савеза прнватннх намештеника (Цара Лазара 8/Ј. На конференцнји ће се расправљатн о положају трговачких помоћннка, о потреби организације у цнљу заштнте и поправке положаја.

љнво сузбиЈа додавањем, надокнађивањем инсулнна у виду инЈек« цнја и стављањем на Једну спвцнЈалну днЈету. Л»удн га много ннсу.шна Супрбтно овом недостаЈању ин| сулина, постоЈн код некнх људв прстерано лучење цнсулнна. Тада се појављуЈе такозванп хипоглнкемнчни итковн. То су нападн гладн. малансалости. грчева, па чак и колапса са хладннм зноЈењем и општом изнуреношћу. Шта се догађа код таквих људи. Онн на СЈ-прот стања, коЈе имамо код шећерне болести (недоотатак инсулнна и појаву велнких колнчнна шећера у нрвн и у мбкраћи) пате због тога што имаЈу и сувише ннсулнна. ТаЈ инсулин просто растеруЈе шећер нз крвн. Ннво шећера пада на оубнормалне, мале нолнчнне на 60. 60, 40 милнграма- Услед тога човек осећа Јаку глад н ј -жасну малаксалост. У томе тренутку само царче-два шећера Је довољно. да спасу човека из тешке снтуациЈе. Такве поЈаве се појављују код неких људи спонтано, изненада. И онн мораЈу да кешто цоЈеду парче хдеба. парчв шећера и томе слнчно. да би св спасли таквог напада. То су спонтани хипогднк^мички шокови, коЈи долазе од хиперинсулиннзма. Иото такви шОковн прво су утврђени код болесника од шећерне болестн, када бн добили повећу дозу ичсулина у цнљу лечења. Вештачкн нзалванн хнпоглнкемнчнн шоковн у цил>у лечења Сада се то нскуство са хнпоглвкемнчннм шоковнма некорншћује за лечење некнх тежих болеотн. Прво је узета астма на нишан. Помоћу нзвесних доза ннсулина постепено се нзизнваЈу код астматичара хипоглнкемнчнн шоковн н астматичнн организам се у тону времена ослободи напада. ТаЈ оинт заснован Је на томе што жљезде са унутрашњим лучењем нмаЈу међусобну везу н корелацију у деЈству. Код астме у главном Је утврђено да постоЈи поремећаЈ у лучењу надбубрежних жљезда. Оне не луче у довољноЈ мерн адреналнн што доводп до астматичннх напада. Кад се астматичару ннЈнцира адреналнн, напад престане. Адреналин пак има неке везе н са мобилизацнЈом шећера из његових депоа у Јетрн, па се и из тога видн то засецање функциЈе надбубрежннх жљезда у фУ нк ИнЈУ гуштераче. У случаЈу астме, желн се обрнутом радњом, давањем гуштерачина хормона, ннсулнна, у већој мерн, да нзазове Јача функцнја надбубрежних жљезда, односно Јаче лучење адреналнна. Инсулнн треба овде да нзвуче недовољно лучени адренални и тако се до сада бар показало да су ов* хнпоглпкемнчнн шоковн нмали уепеха у лечењу астме. Инсулнн — код душевне болестн Сада се међутнм нде 1ош даље и оваЈ начнн се прнмењује у лечењу душевног обољења, такозване (схизофрениЈе" (познате и под ланчкнм вазнвом ..младалачко лудило"). И код те болестн, која се јавља после пубертета, или у везн с њнм. утврђенн су нзвесни поремећаји *у лучењу хормонских жљезда. Нарочито Је констатовано да у крви и у мокраћи чак долазп до поЈаве већих количнна секоуалннх хормона. Такође су код женскнх особа болесннх од схнзофреннје утврђевц готово у век н поремећаЈи менструациЈе. НаЈновије лечење хнпоглнкемич« ним шоковнма и овде Је прнмењено. И како за сада јављаЈу са ле* лим успехом. Болесник у почетку за време шока постаЈе душевно нормалан, а у даљем току те фазе нормалног душевног стања се све више шире, док се фазе душевнв поремећеностн све впше смањуЈу. НаЈзад после 60—70 шонова инсулпном, долазн до обратног стања: да је болесник за време шока Јоц* душевно поремећен, а за све остало време у нормалном душевном стању. Овај вачнн лечења нзазвао Је огромно пнтересовање у свнм кру« говима лекара и лаика. Нема сумње да је сада у пуном Јеку Још детаљно нспитнвање н проучавање резултата. Али они су свакако Још сада толнко очигледни. да ћв са ове стране по своЈ прилнцн до« ћи много олалшања, ако не и спаса овим болесницнма. Д-Р М. А.

— Бро/Шро. госпон Га/о/ ћне, о'кле Ши? Кад се пре поШурчи, а кад чалму зави? — Бсг Ши помого Сшано/ице! Вером /ош не преврнух, али ми главу ралбише на... 17

Т е к с т:

Цр т е ж:

Гаја силази у народ

— Цигурно на неком збору ил' говеренцији. Ене, зар и .Ши у политику? Него, одавно Ше нема у нашем селу, код Швог кума Манојла. Шшонесврнеш до њега, да џакамо? — Видиш, Шо је идеја: Г/оћи ћу одмах на дан два.

— Ви на пут, а кири/а на дуд. Докле ћете се правиШи Тоша? — Ама, жено идем у село само на два дана, а с Тошом ћу се наћи кад се враШим/

АДМИНИСТРА ЦНЈА време

— То ти мени об/Осни: како да она Кођера испадне левичар, кад једо сад сШално џако „народе држ десно"? — У полиШику још нисам довољно упућен, али и ја V њој констату/ем велика превирања:

— Тачно /е да /е демократи/а постала главна парсла свију наших странака, шШо /е у сшвари велика добит аа земљу. — Добит би била, да ни/е оне народне пословице■ „где су многе бабице"_ (Наставиће се]ј