Vreme, 04. 08. 1936., str. 5

Уторак, 4 августа 1936

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

КРАЗ ЗЕЗИВОГ РОМАНА БЕОГРАДСКОГ ПОДЗЕМЉА Зедна радница пргтпрошле поноћи убила кафанску певачицу која јој је била ттр ијатељица

КРВАВА ДЕОБА ИМАЊД

По београдским ноћннм кафанама. Марнја Смољановић седећи на кафанском подиуму са групама певачица, била је љубимица посетилаца. Марија Смољановић (рођена )е 1910 године у Плетерници. код Славонске Пожеге> освојила Ј« ■ све снмпатије двадесетогодишње Вукосаве Станишић раднице која је рођена у Старчеву код Панчева. Станвпшћева бнла је претпрошле вечери у једном пернфериском позоришту. Њеног се осећања нису дотицале сцене дилетаната са кафанске позорнице ■ нн један детаљ шареног моти-

Убијена певачпца Марнја Смољановнћ ва који је те вечери приказан под светлошћу овог периферијског позорншта. Вукосава Станишић седела је за столом (какав је обнчај у овим позориштима>, али њено осећање и њена мисао концентрнсале су се целе те вечери на тесну прљаву одају у приземљу старе нахерене куће у Хаџн Мустафиној улици број 7. Када је позорипгге завршило свој програм. Вукосава се потрудила што пре. онако смушена, да се поздрави са својим друштвом и да га напусти сама. Отишла је кроз булбулдерске улипе које су у поноћ пусте, у хојима нема ни љубавних парова. ни жандармериских патрола, нн позних пролазника. Овим насељем сиротиње у коме се леже рано и устаје рано, ноћу шетају само пси. Попггеђена тако ма чијег сусрета, Вукосава је дошла у стан своје мајке, која ју није осетила < у улнци Зеке Буљубаше број 10). узела великн кухињски нож и ставнла га у своја недра. Убч **а г" но**сем V нетпчмч после поноћн улазн у двориште саоје жртве Претпрошла ноћ била је ведра ■ пуна месечине. Кроз њен мир чуле су се аутомобилске сирене из Александрове улице. Од стана своје мајке. који је у близини Новог гробља, Вукосава се спустила у Булбулдерски Поток, прешла преко њега и пела се уз падину на којој се налазн Хаџи Мустафина улица. Трагична одлука дала је овој младој радници неодољнву снагу да нзведе свој план до краја са једном смелошћу којој се није ништа противставило. У двориште зграде број 7. у Хаџи Мустафиној улнци, спушта се почев од самих улазних врата, низ дванаест степеника. У један сат по поноћи, кад је преко њих Вукосава Станишић корачала са ножем прикризеним у недрима и својом упорношћу, била је будна једино власница зграде. Она прати свачији ход

Дарннка Клнцин кроз двориште, често што у својнм позним годинама не може ноћу да спава, више што води строго рачуна да се неко сумн.ив не ушуња и да не краде оне бедне разбацане ствари ко-

Је су некад претстављале неку вредност. Прошле ноћи она је стога истрчала на праг свога стана, којн се налазн на балкону изнад одаје у којој спава Даринка Клнцин. Питала је неповерљиво: — Ко долази тако доцкан у ово дворнште? — Ја сам, другарица Марије Смкљановић која станује код Даринке! — Па зашто онда не затвараш за собом капнју? Гунћајућн, старица се спустнла с балкона, пришла капнји која је била широм отворена н закључала је. Под светлошћу петролеумске лампе радннца Станићева забада нож у срце певачнцн Маријн Смол>ановић Прллви стан папучарке Даринке Клицнн је од две одаје. У првој је истовремено кухиња и радионнца. У њој дању раде за рачун Дарннке Клицин папучарке родом нз Вршца четири човека, које је она плаћала како је знала и хтела у ове дане беспослнце н у овом прљавом куту скрнвеном чд контролних очију соцнјалннх властн и од Окружног уреда. У другој одаји запуштеној до крајности, на чнјим зидовима висе слике подлупљене од влаге н нконе у чије су углове увучени овогодишњи класови јечма, налази се једна прљава постеља, перјана, у којој спава власница радионнце и стана. Ове ноћи у тој постељи спавала је Дарннка Клицнн са својом пријатељицом певачнцом Марнјом Смољановић. На поду је спавала једна Дарннкина рођака са дететом. Радница Вукосава Станишићева, уочи извршења своје одлуке, застала је пред вратвда Даринкиног стана. За то време власница куће. која је затворила капију од дворишта, ушла је у своју одају. Кад је био потпун мир, Вукосава је отшкринула улазна врата у стан. Она нису шкрипнула н Вукосава је лако као сенка прешла преко кухиње н ушла у собу. у којој су биле две постеље. Једна нмпровизована на поду, у

За време једног увиђаја у Сремским Михолевцима убијен је познати земунски адвокат др.С теван Цонобарић Убица каже да су хици били другоме намењени Сгара Пазова, 3 августа. — У I облнжњем селу Сремским Михо- ј

Кућа у Хаџн Мустафиној улици у чијем се приземљу одиграо злочин

Кад су полицајци стигли ради вршења увиђаја, двориште је било пуно људн. На постељи. у локвн крви, лежала је певачица Марија Смоллновић, а лзнад њене главе. на једном сточићу, горела је вопгганица. На другом столу. поред петролеумске лампе, биле су испражњене чаше, судови са остацнма јела и једна свеска на чијем челу пише: ..Роман за динар", а иешто ниже: „Злочнн опчараног љубавника". Овј симболичан назнв књижице, која је била последња лзктира убијене певачице, ни целе ноћи ни јуче. није скренуо пажњу ни полицајаца. ни суседа, ни осталих жена за које ће остати

| трајна тајна сав болесни психолошки комплекс из кога је ткала необичне љубавне мреже певачица Марнја Смољановић. Полиција је ухапсила убипу, а непгго доцније и папучарку Даринку Клицнн. Тело убијене певачице превезено је изјутра у шест часова у просектуру. где је било предмет једне нзузетне просекторске анализе. На својим саслушањима Јтсапшене жене прнчају роман подземља који је пун бедних сцена и једног живота. који је, преко оштрице кухнњског ножа упропашћене раднице у двадесетој годинн, указао на сав мрак јај збина.

левцима дошло је данас до једног трагичног крвопролића у коме је платио главом познати земунскн адвокат и национални радннк г. др. Стеван Црнобарић. Већ дуже времена води се парница у задрузи Станковића у овом селу. Димитрије Станковић, један члан задруге, хтео је да се одели, али му је суд одбио то тражење. Међутим, доцније је Димитрије успео да продре са својим тражењем. па је и оделио један део имања. Ускоро затим судском одлуком је ова деоба поништена и наређено је да се Димитрије поново врати задрузи. Али, он није хтео да се повннује овом решењу, па је тако данас судским путем требало имозина Димитријева да се опет припојн задрузи. Због тога је изишао на лице места г. Црнобариђ са среским начелником из Старе Пазове г. др. Илићем. Са њима су била и два сеоска пандура. Између њнх и Димитрнја дошло је до жучне препирке. Једино се за време те препирке Димитријев пасторак, 22-годишњи младнћ Петар. никако није мешао у њихов разговор. Док је вршалнпа тутњалаМеђутим. у једном тренутку младић је нзненада скочно на групу људи и показао се врло борбен. Изгледало је као да хоће да се физички обрачуна. Пандури су га убрзо отстранилн. док се препирка између старијих и даље наставила. Од тог тренутка Петар више није никако учестовао у разговору н стајао је по страни мирно посматрајући шта се око њега догађа. С времена на време он је улазио у кућу. а затим је обишао око вршалице, која је у близини радила. У једном тренутку он је изашао

Убијени адвокат др. Стеван Црнобарић са жено.м и дететом

из куће, сакривајући нешто под капутом. Вршалица је тутњала и посао је био у пуном јеку. Већина задругара било је запослено око вршалице и ннко није обраћао пажњу на њега. Тако на Петра нису обраћали пажњу нн

1 шшг Убица Вукосава Станишић којој је спавала жена с дететом, друга у којој су биле пријатељице. Вукосава је, не страхујући више у могућност да ће извести своју одлуку до краја, својим рукама, које су дрхтале, креснула шибицу и упалила петролеумску лампу која се налазила ка столу. Тек тада ју је приметила Даринка и, трзајући се из сна, пнтала буновно: — Ко си ти ноћас у мојој соби? — Ја... И заклањајући својим леђима бледу светлост петролеумске лам пе, Вукосава је прилазила постељи у којој су лежале издужене Даринка и певачица Марија Смољановиђ. Не знајући још шта треба да значн ова позна неочекивана посета, Даринка је буновно гледала у жену коју се трудила да позна, док је Марија спавала. За то време радница је већ чинила последње кобне покрете својим рукама. Левом је подигла покривач са тела певачице Марије Смољановић. која је лежала као намештена за један овакав план, а десном сјурила јој у срце кухињски нож, просекла цео грудни кош. потом истргла оштрицу из тела и сумануто излетела напоље. Последња лнтература убијеие иевачнце бно је: „Злочин ончараног љубавника Не будећи се из сна Марија је издахнула. Даринка је истрчала у двориште и дозивала у помоћ. Радница Вукосава отишла је у Шести кварт и испричала да је убила своју некадашњу прнјатељицу. Напуштени муж затенао синоћ своју одбеглу жену с љубавнином у парну и убио је

Сви снноћни посетиоци парка који се налази између улица Цвијиђеве и Далматинске. у непосредној близини зграде основне школе Старине Новака. билн су очевици страшне освете напуштеног мужа, Милана Мајца, пекарског , радника. Своју одбеглу жену Љубицу он је затекао у овом парку са двадесетогодишњим младићем због кога је она напустила мужевљеву кућу и своје двоје деце. Мајц. је дошао у Београд из Славонског Брода где је рођен. пре двадесет осам година. Као пекарски радннк успевао је да буде увек запослен. Пре седам година упознао се са ЈБубицом чнји је отац свирач у сремском селу Бешка. Са њом је отпочео да живи и у дивљем браку она је родила двоје деце. Најзад су се венчали. Двадесетогодишњи самац Последњих месеци она је била у стану са својим мужем и својом мајком у улицн Жоржа Клемансоа број 25. Једну постељу свога стана нздали су самцу двадесетогодишњем Радосаву Булату молерском раднику. Још тада, у првим данима Булатовог становања код ове породице. Милан Мајц примећнвао је извесне наклоности код своје жене које су га болеле н пред којима он није могао да остане равнодушан. Најзад јој је једнога дана рекао; — ЈБубице, буди паметна и буди опрезна. Мн имамо двоје деце и пре него о свом уживању, треба да водиш рач>нз о њима. Ја ти скрећем пажњу на поступке. Буди паметна. Ово нека ти је последња опомена. Уосталом. ти свакако знаш колико те ја волим и колнко подносим напора да би задовољио све твоје прохтеве.

Леш убијене жене, иоред кога је убица Мајц

Убица Милан *1ајц Заиста. Љубица је била обучена више него пристојно и нмала неколико златних прстенова, златан сат, доста скупе минђуше иако је супруга једног пекарског радника.

Све ове опомене нису биле довољне. Пре неколико дана она је са Булатом напустила мужевљев стан. Склонили су се у једну куђу у крају око Цвијићеве улице. Револтиран оваквим поступком. Милан је. чим је дознао за њено бекство набавио каму чија је оштрица дугачка петнаест сантнметара, челнчну, врло оштру. Дознао је за крај у коме се с вечери Љубица појављује са својнм љубавником. Стога је синоћ с камом у џепу, пошто је претходно успавао децу код куће, отишао у Цвијићеву улицу. Шетао је неколико тренутака и најзад у парку између групе шетача приметио је један пар. Дама је била његова жена. Фаталнн пад иреко жнце Само у свести напуштеног мужа ове вечери био је јасан цео злочиначки план. Он је с ^уком у џепу у коме се налазила кама ужурбаним корацима пошао ка Љубици. Жена се уплашила ове одлучности, застала и онда почела да бежн остављајући љубавника на једној стазн у парку. Муж је такође потрчао. После сто метара када је изгледало да ђе му она побеЧи неочекнвано се саплела о жицу којом је ограђен парк и пала. Мнлан је избезумљен прнтрчао н нешто внкнуо што је отало неразумљиво. Потом оче"1ци су гледали како је на њечо тело сјурио серију удараца. Изгледало јс као да је туче песиицом. Међутнм њен страшан крик дао је повода да се верује у несрећу. Једна жена викнула је: — Уби је... Љубица је последњом снагом успела да се подигне са свога места, љубавник је притрчао и одгурнуо Милана. Љубица је потрчала неколико корака и он-

да пала на ивицу Једне стазе покрај клупе у овоме парку на којој је седело стотине љубавннх парова. Милан ју је и ту сустигао и наставио да јој задаје ударце. Тек тада видела се кама у његовој руци која је била крвава од овог касапљења. Од снажних удараца кама се сломила, убица се посекао по длану десне руке. Убнца се сам пријавно властнма Жена је остала непомична на земљн. Подижући се са своје жртзе с крвавиц рукама Милан Мајц је отишао у Четврти кварт и прнјавно се дежурном пнсару г. Лудвнгу Маролду. Рекао је: — Дошао сам да вам кажем да сам убио своју жену чији је леш у парку у Цвијићевој улици. Мене и децу напустила је у суботу и отишла са својнм љубавником. Кад је полиција стигла на место догађаја хиљаде људи. жена и деце начичкало се око леша убијене жене. Љубица је била у једној свнленој белој блузи, сзиленим чарапама, лакованим црним ципелама с прстењем на рукама, злат ним сатом н минђушама. Цео грудни кош у локви крви. Убица хоће сам да унесе у мртвачка кола своју жртву После увиђаја, коме је асистирала ова гомила из које су падале примедбе подједнако огггужујуђе и на рачун жене и на рачун мужа (највише на рачун љубавника) леш је утоварен у мртвачка кола. Док је жандарм позивао неке људе да унесу леш у кола убица Милан, чије се лице грчило од болова ствараннх посекотином коју је задобно на руцн нудио се речима:

— Ја ћу сам да је понесем и да је унесем у кола. Полициски писар му то није дозволно. Пре него пгго је саслушан у кварту Мајц је упућен у амбуланту где му је превијена рука. Једна лекарка која је била позвана да га презије и прегледа при поласку са њим у амбулату рекла је: — Хајде. пгга се пренемажеш. Убио се жену, а овамо се увијаш од једне посекотине на руци... Мајц је у току ноћи саслушан. Прибављен је и љубавник Радосав Булат који није порицао да је био у љубавним везама са убијеном женом. Док се све ово одигравало, мајка радника Милана Мајца. који је у последње време продавао пециво у биоскопу Балкан, долазећи у свој стан нз парка где је гледала мртво тело сзоје снахе., прешла је на прстима пре ко собе у којој су спавала деца и. у току ноћн. када су је жандармн позивали ради једног саслушања, молнла да се не лупа, да се деца, чија је мајка била у просектури. а отац у затвору, не пробуде.

Осетљива служавка Г. Петар Зарнћ, чиновнпк Управе монопола. са ст&ном у ЗзечанскоЈ улици број 12. известно је Јуче Девети кварт, да му је побегла 16-годншн»а служавка Љ\-дмила Ковачевић Г. Зарнћ Је узео у службу Људмилу пре неколнко дана. са тржншта служавкн на пнјацн у Јовановој улнцо. Прект-че. у недел»у, без питања. ЈБудмила је обула госпођнне цнпеле н отншла Је у варош. Кад се увече вратнла прекорена Је и речено јој је да то внше не чинн. Људмнла је бнла врло утучепа. Јуче је нестала. За собом је оставила трн опропггаЈна пнсма: кривнчноЈ полицнјн, роднтел>нма н г. Запнћу. Чнм је прнмно ову доставу, заступник старешнне Деветог кварта г. Мнћа МнЈатовнћ предузео Је све мере да се нестала служавка пронађе.

адвокат г. Црнобарић, ни среск* начелник г. Илић. нити остал* присутни. Трн револверска хитца У једном тренутку, када ј« свађа била најжучнија, из непосредне близине чула су се трн револверска пуцња. Г. Црнобарнћ је болно јаукнуо и пао на циглом поплочано двориште. У. првн тренутак се није знало шта му је и присутни су скочили да му помогну. Зачуђенн погледи су лутали по дворишту, али ннсу могли никога приметнти. Онда су се дали на спасавање г. др. Црнобарнћа. раскопч§џшн му хаљине, упитавшн да ли је рањен. Међутнм. он је био у агоннји и није нипгга одговорао. Тек детаљннм прегледом могло се утврдити да је Црнобарић добио три револверска метка. који су га погодили у потиљак. Смрт је била нензбежна Одмах је обавештен лекар у Шимановцнма, којн је дојурио својим аутомобнлом. а нстовремено извештена су н два позната земунска лекара г.г. др. Мнјта Поповић и др. Ковачевнћ. Г. ' др. Ковачевнћ је одмах прегледао рањеног Црнобарићг н констатовао је да је смрт неизбежна. Попгго је он још увек показивао знаке живота пренесен јв одмах аутомобилом у Земун, у болницу Мнлосрдннх сестара, где је г. др. Ковачевић хтео да предузме операцију, али детал.ним прегледом констатовао да су се сва три пројектнла задржала у среднни мождане дупље. а нз једне ране је чак цурило н мало мозга. Због тога јв г. др. Ковачевић одустао од операције и др Црнобарић је у пет н петнаест часова послв подне преминуо. Убнца је тражио другу жртву У исто време када су позвани земунски лекари. обавештена јв и гђа др. Црнобарића. која јв заједно са њнма дошла на место несреће. У међувремену полиција се дала у потеру за убицом Петром, који је покушао у бекству да нађе спас. Међутим. његово бекство ннје било ј дугог века. Он се био склонно у једну оближњу шупу, али када је видео да не може никако да побегне, нзншао је и сам се предао властима. Саслушао га јв срески начелник г. др. Илић, али је убица Петар упорно одрицао ма шта да одговори. Непрестано је само говорио да рвволверски меци нису били упуђенн др. Црнобарићу. Петар је одмах спроведен у жандармернску станицу у Шимановцима где је и даље саслушаван. а у току ноћи спроведен преко Старе Пазове у Земун. Л. К. СКОГЕНА

ЧУВЕНА ГУРМАНСКА КАФАНА ?Г„млдаи ардпнп? ПОЕНКАРЕОВА БГ. 26. — ТЕЛ. 20-539 реновирана је нотпуно н снабдевена одлнчннм роштиљем, као н свнма осталпм мезелуцима. У свако доба прасе на ражи.у. Првокласна српска кујна уз веома ниске цене, како за јело тако н за пнће. Точим нскључнво: Смедеревку, Златно Брдо, које добавл»ам непосредно нз Смедеревске Виноградарске Задруге. Орнгинал жупску ружнцу као црно — суварак. Сва пнћа су добро расхлађена. Угостнтељ, БРАЛЕ Т. ЦВЕТКОВИЋ

4