Vreme, 04. 08. 1936., str. 8

СТРАНА 3

Уторак, ' августа !•

Питање нашег речног бродарства Непосредно после Светског рата наша МЛЈМ је по свом пловном паркџ речног броларства била прва на Дцнавц. Међцтим, Јанас је то место век олавно ц рцкама лрџгих. Узроџи оваквом развојџ олносно назаловањц сц свакако многобројни. Несцмњиво је ла је јелан ол најважнијих џзрока џ томе што је привредна криза тако лцбоко залрла ц пословање наше речне пловидбе. Али постоји цтисак да тц делцјц и неки лрцги фактори. Један ол тих би могао бити да се кол нас није посвскивала доволна пажња нашем речном бродарствц — ц том смислц да сц чињенс инвестииије и тиховни парк обновљени и не само поправкама, него и новим објектима. Тачно је да би такве инвестиџије захтевале врло велике сџме које се нисџ могле тако лако прибавити. Али зато треба џзети џ обзир џлогџ и значај речног бродарства џ нашој пришреди. У зони дејства речних бродарства т. ј. џглавном Дџнава и Савс леже наши најнасел>енији и привредно можда најразвијенији крајеви (изџзсв Словеначке), а осим тога наша земла има џентралан положај на Ацнавџ. Век ово довољно показцје од каквог је значаја за нас речна пловидба. Ми сматрамо да је овакво стање тек почетак правог развитка нашсг речног бродарства и џсавршавање наших џнџтраШњих водених пцтсва. Како сазнајемо и надлежни сџ веА џвидели да је потребно енергичније кренџти напред. Многобројни бродови сџ реновирани („Принцеза Јелена н , „Кара^ор^е", и т. д.). Припрема се осим тога и реконстрцкиија „Александра" што је с обзиром на линијџ којџ он одржава (Беч—Београл) и на корист којџ та линија даје сасвим потребно. То џтолико пре што сада на тџ линијц обраНајџ све већџ пажњџ не само Ацстријании, него и МаНари и Рџмџни.

Струмица 1*е ове године дати преко мнлион килограма памука и 100.000 килограма кикирикиа

Ново ста!алиште на ПОУЗИ Н и 11|-Нут""Ч"« ! а Од 1 о. м. отворено јр на Прузи Ннш—А^уршумдн^а с.а^алнште БресничнЉ за саобраћај путника.

Попуст на железницама за унеснике виноградаосног но^« оеса Сплит. 3 августа. — За виноградарски конгрес у Сплиту који ће се одржати 5 августа о. г. влада велико интересовање. Дубровачка пловидба одобрила је 50% попуста за учеснике конгреса, а како се сазнаје попуст од 50% у вожњи на државним железннцама одобрило је н Миннстарство саобраћаја. Из Хрватске долази на конгрес делегација са претседннком г. Турковићем. Затнм долазе делегати нз Вршца н Херцеговн■е. (Вргме)

Велики интерес за славонсну храстовину Винковци, 3 августа. — Код дирекције шума у оинк<>вци>*а одржана је лнцигацпја разних шумских састојина, које је днрекција шума у својој режнја израдила у сврху бачварскнч дуга, железничких грагова и огревног дрвета. У свему је било 86 скупина. Стнгло је 16 лонуда. од којих су скоро све биле за куповину дуге и железни^ке прагова, којн се налазе аа стовариштима у Врбањп, Спачрн и Моровићу. Предрачунска сума је била 2,492.315.29 динаоа, а помгвгнуто је 2,628. 810.59 дннара. Продано је од 86 скупнна н»их Б5. Досталцима су аосталв ,.Гарбофаг" нз Загреба, Вуком^нопић из Ужица, „Траверза" из Загреба и Дајч из Оснјека. Интерес »а славонску храстовину све више расте јер је потражња на стрдни велика. (Време)

Струмица, августа. — На нашем крајњем југу, у области Дојрана. Ђевђелијског Пол>а н СтрЈ-мичке котлине сељак је, изгледа, креиуо већ путем на који се доброиамерио указивало последњих годииа. Бзз много стручних савгта и, нажалост, без нужне подршке од меродавних, пољоприврсдрцци са крајњега Ј>ха настојз да у граннцама мог>Иностн преорнјентишу своје пољоприБледне прод>кте у друге врсте пндз о трнјског бил»а, које су, мо:хда, рентабилније. Ове годин~, управо ових дана они су дсфгшн тивно увидели да афнон, некадашња златна и најсолпдннја валута, не претставља -пше никакву вредност. Афкон. такорећи. не може да нсплати нн производне трошкове. Прпзад отк\иљује опијум по свог^ нахођењу и своме, помало неправилно скројеном, правнлнику — а многи произвођач пргварен надама, није ни ове године посејао своје њнве др>том културом. Струмнца је, поучена прошлогодишњим искуством, прва и за сада једина, кренула новим путем. Да ли је тај новн пут добар — тешко је просудити. Струмички сел»ак ипак верује да ће бар цена ппончводнма у преоријснтис^.гој пол>опривреди бнти >-неколн:со заштићена и то заједно са досадашњим искуством чини да је он само у поређењу са прошлом годином удвостручио производњу рентабилнијих индустријских бил>ака. Нагли пораст производње памука Прошле године поља у околини Струмнце, затим у Дојранском срезу и Ђевђелији дала су преко 600.000 килограма памука. Цена је, почев од друге половине августа. на почетку бербе, па до новембра, када престаје берба памука, варирала између 3.50 и 4 динара по килограму неочишћеног памука. Сто килограма неочишћеног памука дају 70 иилограма семена н 30 килограма чистог памука, чија је цена по килограму бнла 15 дннара. Килограм памуковог семена, које се употребљава као сточна крана, или које помешано са сезамовим семеном и кикврикима даје добар зејтнн, | продаван је од 0.50 до 0.80 ди-' нара. Било је терена на којима ; је по хектару убрано 900 и! 1000 килограма памука. Такво нскуство, дакле, са ценама доста повољннм и са погодним поднебљем, учинило је да је овога пролећа у околинн Струмице и оба најјужнија наша среза посејано два пута више памука него прошле године. Пошто су атмосферски услови били врло погодни, погнаваоци културе и трговци памука рачунају да ће скорашња б?рба памука достићи рекорну цифру од преко 1,000.000 килограма. Целокупну количину нашега памука са Југа откупљује

! углавном Смедеревска кредит| на банка за своју фабрику у Ншпу. Она то чнни преко струмичког трговца г. Зекрије Хаџи Алиловића, којн је прошле године лнЛеповао фабрици у Нишу 410.000 килограма памука. Очекује ее уредба о заштнтп мропзвођача памука „Време" је недавно донело I гест о томе, да ће после уредбе о уљарицама, ускоро бнти до-1 нста и уредба по којој ће кул-, -ура опијума у Јужној Србији бити заме&евв култ^^ром паму- ј тса. Цела Јужна Србија одиста ( би могла да задовољи бар половину оне колнчине памука коју ми увозимо нз инос^ранства, али је потребно обезбеднти једну повољну цену домај ћем памуку и заштитити на| шег произвођача. Све досада! шље опиј\-мске зоне на Југу могле би дати преко 10.000.000 килограма памука, а наша др.хава увози годишње 15 милијона килограма сировог и 15 мнлнона килограма памучног пседнва. Сношљиве прошлогодишње цене нагнале су сељака да сада удвостручи производњу памука. Памуково семе за сада је недовол»но искоришћено у Ј пндустрнјн уља, јер је превоз веома скуп. Оно се не сматра сировином и зато возарнна по вагону од железнице станице Струмица до вслешкнх фабрика зејтина и шарлагана износи 2500 дина-

ра, док за маково семе, које је много скупље, возарина износи само 900 динара. Са повећањем производње памука, нема сумње да ће се знатнО повећати и продукција његовог семена, које се такође мора сматрати индустријском сировином, за коју би возаринску таксу требало смањити. Производња кикирикиа је удесетостручена Упоредо са јачањем производњс памука, ове године у струмичкој котлини удесеторостручена је производња кикпри;;иа, којн се плаћају 10 до 12 динара по килограму. Овако нагло повећање знатно је потпомогла н Банска управа из Скопља, која је преко свога пољопривредног одељења разделнла пронзвођачима 800 кплограма семена кикирикиа. Прошле годнне само струмнчка околина дала је 15.000 килограма кнкирикиа. Овако нагло повећавање производње унело је извесан страх међу пољопривреднике, да не буду цене оборене, али се ипак надају запггити меродавних. Судећи по свему Струмица је прва учинила одлучан корак ка преоријентацији наше пољопривреде на Југу. Од успеха које ће Струмица постићи, зависиће несумњиво и рад на увођењу рентабилнијих индустријских бил»ака по осталнм крајевима Јужне Србије. Т. М.

Девизни лоомки у Немачиој

СаопШтеи .0 објдал>ено 20 о. м. о девнзшш процасимд. . ју; Нем&чкфЈ треба да гласм: Многи наши држављанп који путуЈу у Немачку не узимају довољно у обзнр врло строге девнзне ппописе нарочнто о рукован.у са рсгнстарсшш маркама, те долазе често у всома нслгодан положај. Стога се скређе пажња слима нашнм држанл.амнма коЈи путују у Немачку на следеће прописе:

Национални доходан у Југославији »Индустријски преглед« доноси приказ о националном приходу. Године 1925 износио је нацнонални приход 60.398.525.000 динара а године 1933 динара 20.930.123.609. У национални приход урачунавају се само оне радиности које стварају или повећавају добра. Годишљи приход становннка пољопрнвредннка бно је године 1925 динара 3.796 а године 1933 лвнара 1.346 на годину. Прнход градског радника нзносно је годнне 1925 динара 15.392. а године 1933 дннара 0.731. У нстој сразмери нису падале цене индустријских продукада. Прено 100 вагона шљива извешће се само из Левна Јагодина, 3 августа. — Приближава се сезона шљива. Ове године је у Левчу, тј. у Рековцу и Левачком срезу нарочито родила шљива маџарка. Пошто је у Левчу киша чешће падала то је плод врло добар. Преко 100 вагона шљива извешће се ове јесени из Левча преко јагодинске железничке станице. (Време)

Нретање сточних зараза Према званичном извештају о кретању сточннх зараза у времену од 16 до 31 јула о. г. било је у Југославији новнх случајева обољења стоке од заразних болести: Лравска бановина: бедреница 3. беснило 1, оспе на пољним органнма 2, црвени ветар 40, свињска куга 17 и опасан трулеж пчелињег легла 5. Савска бановнна: Бедреннца 22, шупггавац 2, беснило 6, шуга I, црвени ветар 7, свињска куга 75 н колера пернате живине 6. Врбаска бановина: Бедреница 28. шуштавац 2. беснило 2. шуга 7. свињска кутА 19. Приморска бановина: Бедреница 4, свињска куга 16. Лринска бановнна: Бедреннца 24, шуштавац 3, беснило 8, овчнје богиње 19, шуга 3, свињска куга II. Зетскв бановина: Бедреница 6. шуштавац 19. бесннло 7. црвени ветар 1. свињска куга 4. Дунввска бановина: Бедренипа 13, беснило 11. сакагија 30 овчије богиње 7, црвени ветар 6. свињска куга 156. Моравска баноннна: Бедреница 23, свињска куга 90. Вардарска бановина: Бедреница 28, шуштавац 1, беснило 1, шуга 1, свињска куга 29. Управа града Бдеграда: Свињска куга 18. Бројеви значе заражена дворишта. Осигурање трговаца Загреб. 3 августа. — Савез удружења трговаца за Савску бановину приступио је организовању болесничког фонда за трговце на свом подручју и то оннх удружења, која су се изјаснила за такво оснгурање. У првом реду провешће се осигурање за случај болести и то тако да ће члановн овог болесничког фонда добити бесплатно лекара и лекозе и лечење у болннцама и оан"ториуму. Кад' се прикупе средства члановн ће добнватн у случају болести и помоћ за храну. Поред тога Савез удружења трговаца за Савску бановину предузео је и организовање једне нарочите кредитне установе за трговце. (Новостн)

Питање откупа пшенице слабијег квалитета

1' Странад којн п>-т>-је у Немачку иоже да однесе у Неиачку наЈвише 30 (трндесвт) мараха у новчаннцама и 60 марака у звечећем новцу. Новчаннце од 50 марака или веће не смеЈу се уопште уноснти. Према томе два нлн више лица. кад заЈедннчки путују не могу да уносе новчаннце од .50 марака илн веће. 2) Странац коЈи носи собом страну валуту нли стране девизе треба на иемачкоЈ ј , нн/т м&млмкмм вдастима да пријави шта и колнКо уноси н да од њих добнЈ^ нарочНту потврду. Само на Оснору те потврде странац може да нзнесе неутрошену страиу валутл- или стране девнзе. Са тим прнјавл.еннм новием може странац куПнтн возну аарту за територаје ван Немачке. 3' Странац може да путује у Немачку са регнстарскнм мвркама т. Ј. креднтннм ннсмнма нлн путинм чековнма на регистарске марке. Ова писма нлн чекове странци добнјаЈу у своЈој земљи код банака нли путзнчкнх бнроа. 4) Странци на оснозу креднтних писама нди путннчких чсг.ова могу у Кемачкој. у свтш већпм местима код бенака или мен>ача да поднжу регистарсге марке. Ванке, односно мен>ачи. при исплатн, задржасаЈу 1%^*г иа име провпг.иоиа. 5) Једно лнце може да подигнв дневно наЈвнше 50 марака а дете нспод пстнаест годнна 25 марака. Изузетно за време ОлнмппЈа^с, т. Ј. од 15 Јула до С1 аг.густа о. г., једно лице може подићи највише 100. а дсте нспод нетнаест година 50 марака дневно. 6) Регнстарскс м4рке служе за исплату личнпх потрсба коЈе су везанс са путоаањем, к^о за хотел, саиснон, првхрану, вожњу по НемачкоЈ и томе слнчно. Ллн са регистарскнм маркама нв могу се куповати ствари које нс служе личпоЈ потреби за време бављсња у НемачкоЈ. Не могу се куповатн сребрки и златнп иакнт, драго каме]>,е. украсн, аутомобнлн н др. Са регастарскнм маркама не могу да се купе гозне карте за територвЈе пан Немачкв. Са регнстарскнм иар кама, не може се нзвршитн нн нсилата дугова страиацо. т. ј. нсплаћиаати немачка потра;кнваЈ*.а. 7) Иј Нсмачке једко лице може изнетн наЈЕИше 10 марака н то у звечећем новцу. V сребру или никлу. 8) Ако странцу остане што неуновчепо по кредатном гнсму путном чску, то о~т;.гаи. мо:;.е паплатитн у своЈоЈ зсмл.п код установе, код коЈе Је пвсмо. односно чек добно.

Новв Сад, 3 августа, — Јуче је у Новом Саду одржана конференција секретара наших главних продуктних берза на којој је имало да се решн питање откупа овогодишње пшенице од стране Прнзада. У вези са откупом овогодишњег рода пшенице, Призад је саоппггио продуктним берзама да неће откупљивати главннчаву пшеницу. Уједно Прнзад је у своме акту скренуо пажњу Продуктним берзама да бн бнло у интересу добавлача и купаца да се већ сада. на почетку сезоне, утврде скале за бонификацију при преузимању главничаве пше нице. Да би се ово пнтањс решило, Одбор за узансе при Новосадској продуктној берзи позвао је на једну конференцију и претставнике београдске и сомборске берзе. Овој конференцијн су присуствовалп г. г. Воја Петковић, Петар Мнлошевнћ, Густав Крклец, Мнливоје Костнћ, Ннсим Русо из Београда и г. др. Паја Протић, главни секретар Сомборске берзе и г. Јулије Фајт, претседник Удружења млинске индустрнје и чланови Новосадске берзе на челу са г. Костом П. Мнросавл.евићем потпретседником и г. др. Бранком Петровићем. главним секретаром. Конференцији су претседавали г. г. Коста П. Миросављсвић и по подне Воја Петковнћ. На конференцији су приказани узорцн пшенице нз појединнх произвоћачких крајева и уједно је извршена н експертиза истих, па је констатовано да су жалбе, које се односе На главничавост у пуној мери и оправдане. Констатовано је да од многобројних приказаних узорака само је један одговарао нормама Прнзада. Да бн се запгтитили и интересн произвођача. после свестране дискусије о уновчењу овогодишње пшенице. на конференцији је решено да се предложи Призаду и укаже на потребу да он откупљује и пшеннцу слабијег квалитета. У том погледу предлаже се Прнзаду да откупљује и пшенице: а> код којнх се запажају на брадици слаби трагови главннце. без одбитка мањка вредности (бонификацнје); б) пшеницу која је на врховима упрљана главннцом или сне-

Телефонсна веаа са Филипинима Решењем г. Министра пошта, гелеграфа и телефона отворен је телефонскн саобраћај између Југославије и острва Филипннн. Овај телефонски гаобраћај има две релације: преко Аустрије и преко Мађарске—Чехословачке. Телефонски разговор преко Аустрије дели се у три зоне. Такса за разговор од три минута за прву филипинску зону (округ Манила) износи 115.60 зл. фр.. за лругу зону (провинције: Булакан, Панпанга и Тарлак, као и место Насигби у провинцнји Батангас) 121 .60 зл. фр. и за трећу зону (провинције: Ла Уннон и Пангасинан, као и место Багуио у провинцнји Мунтен) 130.60 зл. франака. Разговори са Филипинима могу се обављати одмах.

Забрањен сваки извзз јаб~'ка и иСуботица, 3 августа. — МиниСТПЈ ГГ-О ПО .О .. .. етнло )е данас суботнчкс :астн. да је забрањен свакн извоз јабука и кр7шака не само у иностранство већ н у туземство из следећих места: Из С>'ботице. Шупљака, Палића, Старе Кањиже, Хоргоша, Мартоноша, Сенте н сенћанског среза, Куле и кулског среза, Новог и Старог Врбаса. Новог Кнежевца н његовог среза. Санада. Старог БечеЈа, старобечејског среза, Загреба и загребачкОг среза. Брода, Дервенте. Услед ове забране цене крушака н јабука пале су на пола динара уо килограму, па и нспод тога. Забрана се мотинише тиме што су јабуке н круш се заражзне санжозевскнм вашнма. (Време)

ти, са одговарајућом бонификацијом. Коаференција се сложила у томе да Призад утврди скалу бонификације по којој ће преузиматш такву пшеницу. а трговци имају приликом преузнмања пше нице од произвоћача да се придржавају те скале. Уједно узета је на знање готовост житарских трговаца да заједно сарађују и утврде са Призадом висину ове скале. ЈВргме)

Измене пољских девмзних одредаба за путнине у иностранство Варшава, 3 августа. (Телефонски извештај). — Уредба о ограничењу девизног промета, која је тек пре неколико дана ступнла на снагу, већ је измењена у погледу путничког промета према неколико земал>а. На место 200 злотија, колико по уредби сваки путннк може слободно да нзнесе из земл>е, пољски поданици који путују у Југославнју могу да изнесу месечно 950 злогија, за Данциг 500, за Бугарску 500 а за Ма)>арску 600 злотија.

Б Е Р 3 А

Данас Је на ефектном тржишту генденциЈа чвршћа него прошле недел.е. Изузев 6% беглука и 6% далматннаца којн су непромен>енн остали рађенн папнри су у скоку Промет је био малн, свега 418.000 днвара. што сведочи да Је довол.но неколпко к>-паца да се рашчнстн тржнште. Код девнза промет врло жив. Изнео Је 3.388.000 дин. Лонлон непромењен. Берлнн је попустио. Беч и Малрнд су нешто чвршћн. Петта без промене. БЕОГРЛДСКА БЕРЗЛ Беогртд, 3 авг>*ста. Ефеаггн У заградн промеие течаја према претходном састанку Рађено 7% ннвестнц. 84.25 (4- 1.75) 9% бегл>"ци, 500 66.50 (—) 5000 69 — (=) 6*"' далматин., 5000 68.25 (=) Ратна штета 365.— (Л.1.75) 364.50 ( 4- 1.25) Нар. банка 6250.— (-1- 20.—) П. А. Б. 232.50 (4-0.50* Помуда — гражња 7% инвестнпиони —84.аграрцм 7 1 « Блер 6"с беглуцн, 500 2500 5000 7"с стабнлизациони 6«* далматнн 1000 Ратна штета Народна банка —.— $240,Извозна банка 310.— 280 Оптпта трг. балка —.— 120.П. А. В. 233.— 232 Девизе у слободиом промету

48.50 73.75 67,68 —

67 365- 73.50 66.50 67.50 68.85 83 66.75 364

238 — ( —1 1363.25 (— 1.94) 859.— (-1- 1.—) 318.— (4- 3.—) пон. 885.— (—) 28.75

/Тондон Берлнн Беч Милаво Пешта Со.тЧтТ ЗАГРЕБАЧКА БВРЗЛ Загреб, 3 августа. Беч 360Грчки бонови, роба 28 .75 Верлнн 1364.50 Берлнн, улт. авг>-ст 1354.50 Берлмм. мвдно септембар 1356 Берлин, улт. септембар 135Г.Милано, прив роба 320 Лондон 238.Мадрвд 600.Промет Је изнео 1,615.851 днн. Ефекти "V стабнлизацнонн 83—83.25 7<* ннвествимонн 83 новац с Блеров 83—84 7^ Блеров 78.60—73.75 7*г Селнгман 86—87 в% беглуцн 6в новац снтнн комадн П. А. Б. 388.50—232—231 Промет Је био средњн АкцнЈе Шећерана Осијек 135 роба Илнс 25 новац Рагузва 160 новац Трбоаље 130 новац БЕОГРАДГКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Ввоград, 3 авг>*ста. На продукти«'М тржншту тенденЦиЈа код кукуруза и дал>е лабааа, * код остачнг: прод>Т4ата неаромењена. Закл.учсно: пшеипца: испопука промпт загоп СрбнЈа 110.50 (5 ваг.). 1^0 (2 ваг I. шлеп Дунав 116 (5 ваг. •, шлсл Бегеј 122 ( 30 ваг.), »«гон Банат 10в (1 ваг. I, 120 (5 в.). Ку *уруз: >товарна станица 96 (1

ваг.), за август шлеп Дунав 96.50 (10 ваг.). НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшепипа: без промене Зпб: бачка н сремска нова 82.50—85. Раж: бачка нова 97.50—102.50 Јечам: бачки и сремски нови 64 кг. 9092.50. КукурЈга: бачкн и сремскн ■ банатскн 94—96. бачки лађа Тпса ■ Д >нав 95—97. Брашнос бачко Ог Огг (спемгко н слачпнг*"* иств п»на) 195—205. бр. 2: 175—185. бр. 5 155 —165. бр. 6 135—145, бр. 7 115—125, бр. 8 100—102.50. Мекин>е: бачке, сремске и банатске. Јута вреће 73 —74. Промет осредн>и. ИНОСТРАНЕ ПРОДУКТН* БЕРЗЕ Чнкаго, 3 августа. Ншеинца: септ. 113.625, децембар 214.50. мај 115.875. Кукуруз: септ. 108.50, дец. »8.25, маЈ 97.50. Вииипег. 3 аагуста. Пшеница: окт. 106.25, дед. 104.875 маЈ 107.25. Будимпешта. 3 авглста. Кукуруа: аагуст закл. 13.22-25, служб. 13.15 роба; септембар закњ. 12.89—13.05. с^-б. 12 лг "7 ц>] закљ. 11.65-90-80-78, сл. 11.77-78. Ротерлам. 3 августа. Пшеинца: нов. 5.75, Јан. 5.75, март 5.7250. Кукуруз: септ. 76.75, ноа. 77. Јаж. 77.85, март 7850.

Оснивање Савеза свиларских задруга у Новом Саду Нови Сад. 3 августа. — Данае је у Новом Саду одржана ванредна скупштнна Задруге „за производњу н прераду с-внлентц чаура. На скјтпптилн Је извршено оснивање Савеза ових задруга за целу земл»у са задатком да са.' на тај начин организује пронзводња н уновчавање задружннх производа. Скупштнни је претседавао г. Бранко Аврамовнћ, свештевнк из Ирига. Реферасао је Стеван Живковнћ. Изабрана је управа која ће д^ организује рад Савеза и нове задруге.

Обавештење о ло*овима Црвеног краа

Ветеринарсно редарствене дозволе за увОо жиј ^ гињ I V Неу • Загреб, 3 августа. — Загребачка Трговинско - индустријска комора упозорава, извозннке животиња и животињскнх производа. да се молбе за дозволу, увоза или превоза животиња. њихових делова и животнњских производа морају поднашати државном и пруском министарству за унутарње послове. одељење Ветерннарска управа државе и Пруске. Дал>е се упозорава, да је за улазну царинску манипудацију код увоза извесннх животиња н животињских производа осим тога потребно Још посебно уверење о преузимању коЈе пошиљалац мора набавити код ..Рајхсштеле фир Тире унд тнрише Ерцајгнисе." Одел»ење др-л:аонмх дугова и државног (.-редпта издало Је о вредностн лозова српског друштва Црпеног крста следеће објашњење: »Према податцнма коЈнма распол&же Одел>ење државпих дугова н државннх кредита, вр^дност лозова Црвеног крста на домаћнм бсрзама је око 24 дннара по иоздду, док се нсти лозовн у ипзгграпстау, на Парнској бсрзн купују и прод~Ју по ценн од 16 до 1вЛ.) француских франака, што шшн о~:о 53 дннара по комаду. Ова огромна ра.лнка у курсу овнх лозова у земљн и у Парнзу за скоро 100*"г Је у ствари са10 рсзултат недопол>не обавеитеностн нмалаКн ових ло.чова, оји треба да знају да лозови рпског друштва Црвеног крота од 1907 имају иста права иа наллату амортпзацпЈс и згодптака, он.1и онн у Ш10странству нлн I у зе.мљи, н то: по Конвешшјама од 5 алрнла 1930, 26 јула 1933 н ; 25 апрнла 1936 годнне нреко финанснЈског агента у Парнзу, нли са свих 1001 у дниарнма, ; рачунајућн Један номина.1ин ди. нар илн франак једнак једном данашњем динару, код друштва Црвеног крста Краљевнне Југо• 1авнје у Београду. С обзиром да се нз средстава спецнјално амортнзираног фонда, образованог но Конвенцнјн од 24 анрила 1936 г ч од стране

фни^нсијског агенга а за рач>-и држапе врши у нностраиству откуп овнх лозоза, скреће ое пажња н.маома нстих на каиред наведену разлику у курсу, као н на одлуку Мнннстра фипанснја, г ојом Је, у илте1>есу југословенског тржшнта и има .1аца ових лозова Југословенскнх државЈкаиа, као н у ин^ересу нзЈедначс1ћа цена овнх о.лопа, у земл»и н иностранотгу, дозволио да се . шзови српског друштва Црвеног крста могу слоЗодно увоС" • зсмљу и нзвозитн у нностранотво, с тим да сс за!'нт«>ресованн претходнл обрчтс Банковном н валутпом одг.Ђв!' у с нолбом да мм се одобпн нзвоз односно увоз оних лозопа. У случају молбе за извоз, .шии нрссованн се нстонремено имају обавсзатц да ће бруто прнходи у страиоЈ валути, од прод-је нзвезсиих лозова у »шоот^ачстиу, предатн Народног банци која ће им прот-'°чредност нсплатнти V динарима. Овом прнлнком екрсће се иарочнта пажн.а имао**има очпх лозова да пре нзпоза и продаЈе провере да лн им је цеки лоз већ амортизован илн добно какав згоднтак, Јер се таквн лозови могу наплатнти н код Друштва црнено! крств Крал>ениле ЈугославнЈе у Веограду са свих 100* по курсу ал иарн Један номннплаи дннар нлн франак Једпак једном данашњем динару».

Конференција о одређивању откупнв цене житу у Крагујевцу Крагујевац, 3 августа. — У" духу Уредбе о одрећивању откупнв цене житу а према наређењу бановине данас је одржана у Начелству Среза крагујевачког ужа конфереацнја на коЈу су билн позватн поред већег броја најугледннјих произвођача жнта нз Среза крагујевачког и гружанског и претставници млннска ннд>'стрије као н претставннцш нзвозннка жита. Како Је крагујевачка пиЈаца из непознатих разлога често обарала цене житу до најаећег миннмума. а ових Је дана котирала жнто 60. 65 и 70 динара, то Је у вези са овим на данашњој конференциЈи после живе дискусије донето решење ца се од сада жнто не сме продаватн нспод 120 динара 100 килограма. Око овога прелога воћена Јв жива дискусија па Је на краЈу овај предлог приваћен. (Време)

12.000 сандука наших јаја извезених у Шианију стоје непреузета Према извештају удружења за извоз јаја н Живе перади *з Загреба, у Барцелонн се налази око 7.000 плнтких сандука јаја југословенског порекла. од којих Је само минимзлан део преузет од стране купаца. Једаи део ове робе смештен је у транзетне хладионнце док други сто ја у отвореним шлеповнма на кеју н прети му опасност од кзара. Исто тако. услед штрајка лучки храдннка у Барцелони нстоварено Је у Валенцијн око 5000 плиткнх сандука јаја из наше земље. Нашн извозннцн нздали су одмах налог да се сва ова колнчина јаја смести у хладњаче, где ће остати до евент >-алВ0Г преузимања.

Извоз нашег сира и уља у С. А. Д. Шнбеник, 3 августа. — У овпаигњој лупн крца се већа количнна сира са острва Силбе н маслиновог ул»а у железиим бугаднма за Наујорк.